Klasično uslovljavanje

Klasično uslovljavanje je najjednostavniji oblik učenja. Najviše ga je proučavao i postavio gotovo sve principe uslovljavanja ruski fiziolog Ivan Pavlov. Učenje pomoću uslovnog refleksa sastoji se u povezivanju dve draži prirodne (bezuslovne) i ranije neutralne. Uspostavljanjem uslovnog refleksa neutralna draž postaje uslovna. Na taj način uslovna draž izaziva odgovor (uslovnu reakciju) koji je ranije bio vezan samo za prirodnu draž.

Proces klasičnog uslovljavanja.

Uslovljavanje je najčešći oblik učenja male dece do 3 ili 4 godine života. Pomoću uslovljavanja deca stiču gotovo sve vegetativne i higijenske navike (navike hranjenja, pražnjenja bešike i creva, čistoće, urednosti itd.). Docnije je uslovljavanje sve ređe i teže, jer odraslija deca sve više uče svesno, pomoću viših oblika učenja. Ipak, uslovljavanje postoji tokom celog života, premda ono kasnije nije tako često zastupljeno kao u prvim godinama života.

Otkriće fenomena uslovnog refleksa je doprinelo i boljem upoznavanju ljudskog uma, učenja i ponašanja. Zahvaljujući uslovnom refleksu utvrđeno je zašto čovek razvija panične strahove i fobije, zašto specifični mirisi pobuđuju određene emocije, kako funkcioniše marketing.

Pavlovljevi psi

Ruski lekar, naučnik i fiziolog Ivan Pavlov, dobio je Nobelovu nagradu za medicinu 1904. godine za svoje klasične eksperimente, posebno na digestivnim žlezdama pasa u kojima je utvrdio proces formiranja uslovnog refleksa. U to vreme značaj ovog otkrića je bio ogroman, jer su prvi put čulni nadražaji za lučenje soka bili povezani tada još neshvaćenom neuralnom vezom koja se uspostavila kroz proces učenja.

Ivan Pavlov, koji je bio na čelu Instituta za fiziologiju sa sedištem u malom selu nadomak Sankt Peterburga se bavio izučavanjem želuca, eksperimentišući na psima. Ispitujući lučenje pljuvačke i želudačnog soka kod pasa prilikom uzimanja hrane, Pavlov je otkrio da su psi počinjali da luče sok pre nego što bi došli u fizički dodir sa hranom. Naime, čim bi video hranu ili osetio njen miris, pas bi počeo da luči sok, ali i drugim nadražajima koji nisu bili direktno povezani sa hranom, kao što je na primer zvonjavom zvonceta, koje bi zvonilo svaki put kada bi ogledni pas uzimao hranu. Posle nekoliko uzastopnih pokušaja, pas bi naučio da refleksno luči sok samo na zvuk zvonceta, iako hrane nije bilo u blizini. Ovaj fenomen, koji je mogao da se izazove i sa drugim životinjama i drugim vrstama nadražaja Pavlov je nazvao uslovni refleks.

Elementi klasičnog uslovljavanja kod Pavlovljevih pasa

Hrana (bezuslovna draž) dovodi do salivacije (bezuslovne reakcije). Zvono je neutralna draž i ona ne dovodi do salivacije. Zatim se hrana i zvono uparuju i nakon uslovljavanja, zvono (sad već uslovna draž) će moći da izazove salivaciju (uslovnu reakciju), bez hrane.

Karakteristike klasičnog uslovljavanja

• Generalizacija stimulusa: (ne važi samo za emocionalno uslovljavanje, već za sve vrste naučenih reakcija putem klasičnog uslovljavanja).
• Gašenje: ako se više puta izlaže uslovna draž bez bezuslovne draži, postepno ona počinje da gubi sposobnost da izazove bezuslovnu reakciju. Gašenje nije isto što i zaboravljanje, uslovni refleks nije eliminisan, samo neaktivan, inhibiran.

• Spontano obnavljanje: ugašeni odgovori mogu se „obnoviti“ posle nekog vremena, ali će se ponovo ugasiti ukoliko se ponovo ne upare draži.
• Diskriminacija:  pas može naučiti da razlikuje slične stimuluse i da razlikuje koje zvono prati davanje hrane a koje ne
• Uslovljavanje višeg reda: ako se pas uslovi da asocira zvuk zvona sa hranom, druga bezuslovna draž, kao što je svetlo, može se izlagati zajedno sa zvukom zvona i može se usloviti pas da salivira ne samo na zvuk zvona već i na bljesak svetlosti bez zvuka zvona

Primeri u svakodnevnom životu

Klasično usluvljavanje se još uvek može koristiti za procese učenja kod životinja i ljudi. Za njega je samo potrebno dosta strpljenja i truda uloženog u uparivanje pdraži do onog trenutka kad će takve draži izazvati uslovnu reakciju, odnosno do onog trenutka kad će se pojaviti Pavlovljev refleks.

Iako su ljudi toga nesvesni, svuda su prisutni primeri klasičnog uslovljavanja. Većina ljudi će se, nakon što uđe u autobus, uhvatiti za neki držač pre nego autobus krene. Iako još uvek autobus nije krenuo, ljudi će se uhvatiti za držač na osnovu prethodnog iskustva vožnjom autobusa.

Odbrambeni uslovni refleks

Pored opisanog uslovnog refleksa, Vladimir Behtjerev je u Rusiji, istovremeno kada i Pavlov, počeo ispitivanje odbrambenog uslovnog refleksa. U ovom obliku uslovljavanja, posle neutralne draži, životinja dobija električni šok na šapu što bezuslovno izaziva otimanje i podizanje noge. Nakon uslovljavanja i prethodno neutralna draž počinje da izaziva odbrambenu reakciju. Pored opita s ovim oblicima uslovljavanja vršeni su i opiti s uslovljavanjem autonomnih reakcija nervnog sistema i s emocionalnim uslovljavanjem.

Babinski refleks

Babinski refleks je refleks u razvojnoj psihologiji koji je vezan za novorođenčad. U pitanju je primitivni refleks za koji je karakteristično istezanje nožnog palca prema gore i istovremeno širenje ostalih nožnih prstiju.

Babinski refleks je sasvim normalna pojava kod novorođenčadi, no trebalo bi da nestane nakon prve godine života. Ako se zadrži i posle, ukazuje na neurološki poremećaj, odnosno na oštećenje kortikospinalnih puteva ili čak samog mozga.

Bihejvioralna terapija

Osnovni principi klasičnog uslovljavanja, kao i principi instrumentalnog učenja, koriste se u različitim oblicima bihejvioralne terapije. Pristalice ove terapije odbacuju tradicionalno shvatanje da su psihopatološke pojave nesvesni izraz nekog konflikta ili nezadovoljene želje, odnosno površinska manifestacija pretpostavljene unutrašnje strukture ličnosti. Psihopatološke pojave smatraju posledicama pogrešnog učenja. Stoga se principi učenja smatraju i principima razvoja ličnosti. Sva ponašanjnja, normalna i patološka, ponašanja dece i odraslih, kao i ponašanja različitih stepena složenosti podređena su, prema ovim autorima, istim psihološkim, tj istim principima učenja.

U jednom obliku bihejvioralne terapije koristi se princip kontrauslovljavanja. Tehnika recipročne inhibicije i sistematske desenzitizacije koju je razvio Volpe u svrhu redukovanja anksioznih ponašanja. Pod recipročnom inhibicijom se podrazumeva vežbanje pacijenta relaksaciji, odgovoru koji je inkompatabilan, suprotan anksioznosti. Sistematska desenzitizacija označava proceduru u kojoj se subjektu u ovako relaksiranom stanju postepeno izlažu draži koje izazivaju sve jaču anksioznost.

Na taj način ove draži se povezuju sa stanjem relaksacije koje omogućuje istovremeno emitovanje anksioznih oblika, pa veza između ovih draži i anksioznosti slabi. Ova procedura pokazala se veoma uspešnom u lečenju fobija. Npr, ako pacijent ima strah od zmija, njemu se u relaksiranom stanju prikazuje nacrtana zmija i polako se dolazi do najjače draži, odnosno najsnažnije draži koja izaziva najjaču anksioznost, koja će se desenzitizovati.

Asocijacija draži

Važno je napomenuti da nije moguće putem klasičnog uslovljavanja naučiti da se reaguje na bilo koju draž, tj. nije moguće povezati bilo koju reakciju sa bilo kojom draži. Naime, uslovljavanje je brže ukoliko postoji biološka pripremljenost vrste za određeno učenje. Povezivanje određenih reakcija i određenih draži ima biološki, adaptivni smisao. Tada se asocijacije između draži i odgovora brže i lakše uspostavljaju. Ponekad uopšte nije moguće ili je veoma teško kroz proceduru klasičnog uslovljavanja naučiti organizam da na određen način reaguje na neku neutralnu draž, ukoliko je asocijacija između date draži i odgovora biološki besmislena, neadaptivna.

Pavlovljevi psi danas

Jedan od Pavlovljevih pasa (verovatno Baika) u Pavlovljevom muzeju u Rusiji.

Sam Pavlov umro je zadovoljan i ostvaren s punih 86 godina života. I u poslednjim trenucima mislio je na nauku, a kraj njega je bio jedan od učenika koji je pedantno beležio okolnosti u kojima je Pavlov ispustio dušu. Naučnik je želeo da svojim poslednjim dahom da doprinos izučavanju subjetivnih iskustava poslednje životne faze. Bilo je to 1936. godine, i naučnik nije doživeo Drugi svetski rat i užase opsade Lenjingrada. Pse, bar one koji nisu imali sreću da u narednim godinama uginu prirodnom smrću, čekao je mnogo nespokojniji kraj.

Opsada je počela 2. septembra 1941. godine i trajala je čitava 872 dana. Za Nemce je osvajanje Lenjingrada, kao bivše prestonice Rusije, bilo od ogromnog simboličkog i strateškog značaja. Iz istog razloga Staljin je bio spreman da ga brani do poslednjeg života. Sudbina ljudi i životinja u gradu nikome nije bila na listi prioriteta. Hitler je želeo da grad sravni sa zemljom zajedno sa svima koji se u njemu zateknu.

Svi putevi i linije snabdevanja bili su odsečeni. Drveće iz parkova posečeno je za grejanje. Zalihe hrane brzo su nestale. Do sredine prve zime na ulicama nije bilo mačaka, miševa i pacova. Pojeli su ih izgladneli ljudi. Bez druge mogućnosti, očajni ljudi su počeli da jedu ljubimce, radne životinje, pa čak i životinje iz zoološkog vrta. Tragična sudbina zadesila je i Pavlovljeve pse s instituta. Uprkos njihovom statusu, preživljavanje je bilo prioritet. Među onima koji su bili primorani da ih pojedu bili su i neki od istraživača koji su sarađivali s Pavlovom tokom prvih eksperimenata.

Više od milion i po vojnika i civila izgubilo je život tokom opsade Lenjingrada. Niko se nije potrudio da prebroji stradale životinje i tek odnedavno se o tome otvoreno govori. Imena Pavlovljevih pasa do skoro su bila potpuno nepoznata u javnosti. Izuzetak je bila keruša Bierka koja se pominjala u literaturi.

Situacija se promenila posle istraživanja biologa Tima Tulija. On je pre dvadesetak godina poželeo da nove sojeve mušica stvorene u laboratoriji zarad eksperimenata inspirisanih Pavlovljevim radom, nazove po njegovim psima. Ubrzo je, međutim, shvatio da imena nigde nisu zabeležena. Krenuo je u Rusiju da ih otkrije. U prvih mah se činilo da je put bio uzaludan. Nigde nije bilo pomena o imenima Pavlovljevih pasa.

Upoznao je ženu koja je radila u malom muzeju posvećenom Pavlovu u blizini Sankt Peterburga. Ona mu je sasvim nonšalantno, kako opisuje, predala album sa slikama i imenima 40 Pavlovljevih pasa, koji je Pavlov dobio kao rođendanski poklon od svojih studenata. Danas se zna da su to bili: Golovan, Arap, Avgust, Bajkal, Iks, Reks, Barbus, Ikas, Milord, Norka i mnogi drugi.

Vidi još

• Emocionalno uslovljavanje