Развојна психологија

Развојна психологија је грана психологије која тежиште својих истраживања ставља на процес развоја не само у детињству већ и на све друге периоде одраслог доба, укључујући и доба старости.[1][2] Међутим, традиционално термин се употребљава као синоним за тзв.„дечју психологију”. Основни циљ ове дисциплине је проучавање прогресивних промена у био-психолошком и социјалном развоју као и механизама и процеса који доводе до формирања сложенијих и адаптабилнијих психичких структура. Ерик Ериксон, Зигмунд Фројд и Жан Пијаже су дали велики допринос овој области.

Цртеж 4½ годишњег детета. Насмешена особа
Љубав, дечји цртеж
Деца током терапије цртања и мрљања у берлинској клиници за неурологију на оделењу дечје психијатрије

Историјске претходницеУреди

Жан Жак Русо и Џон Вотсон се типично наводе као особе које су поставиле темеље модерне развојне психологије.[3] Средином 18. века Жан Жак Русо је описао три фазе развоја: новорођенчад (рано детињство), деца (детињство) и адолесценција у делу Емил или о васпитању. Ондашњи просветни радници су свесрдно прихватили Русоове идеје.

Развојна психологија се углавном фокусира на то како и зашто се временом дешавају одређене промене (когнитивне, социјалне, интелектуалне, личне) у току људског живота. Постоје многи теоретичари који су дали дубок допринос овој области психологије. Један од њих, Ерик Ериксон развио је модел од осам фаза психолошког развоја. Он је веровао да се људи током живота развијају у фазама и да то утиче на њихово понашање.[4]

Крајем 19. века, психолози упознати са еволуционом теоријом Дарвина почели су да траже еволутивни опис психолошког развоја;[3] у том погледу се истицао пионирски психолог Г. Стенли Хол,[3] који је покушао да повеже узраст детињства са претходним узрастима човечанства. Џејмс Марк Болдвин је написао више есеја у овој области, као што су Имитација: поглавље из природне историје свести и Ментални развој детета и расе: Методе и процеси, и био је у великој мери укључен у унапређење теорије развојне психологије.[3] Зигмунд Фројдови концепти су се исто тако били бавили овом облашћу, и значајно су утицали на перцепцију јавности.[3]

ТеоријеУреди

Психосексуални развојУреди

Зигмунд Фројд је веровао да свако има свестан, предсвесни и несвесни ниво свести. У свесном, човек је свестан свог менталног процеса. Предсвест укључује информације које, иако тренутно нису у нашим мислима, могу бити доведене у свест. И на крају, несвесно укључује менталне процесе којих особа није свесна.

Он је веровао да постоји тензија између свесног и несвесног, јер свесно покушава да задржи оно што несвесно покушава да изрази. Да би то објаснио, развио је три структуре личности: ид, его и суперего. Ид, најпримитивнији од њих три, функционише према принципу задовољства: потрага за задовољством и избегавање бола.[5] Суперего игра критичку и морализаторску улогу; а его је организовани, реалистички део који посредује између жеља ида и суперега.[6]

На основу овога, предложио је пет универзалних фаза развоја, од којих се свака одликује ерогеном зоном која је извор дететове психосексуалне енергије. Прва је орална фаза која се јавља од рођења до 12. месеца живота. Током оралне фазе, „либидо је центриран у бебиним устима“. Беба је способна да сиса. Други је анални стадијум, од једне до три године. Током аналне фазе, дете врши нужду из ануса и често је фасцинирано својом дефекацијом. Трећи је фалусни стадијум, који се јавља од три до пет година старости (већина човекове личности се формира до овог доба). Током фалусне фазе дете је свесно својих полних органа. Четврта је фаза латенције, која се јавља од пете године до пубертета. Током фазе латенције, сексуални интереси детета су потиснути. Пета фаза је генитална фаза која се одвија од пубертета до одраслог доба. Током гениталне фазе, пубертет почиње да се одвија.[7]

Теорије когнитивног развојаУреди

Жан Пијаже, швајцарски теоретичар, поставио је став да деца уче активно градећи знање кроз практично искуство.[8] Он је сугерисао да је улога одрасле особе у помагању детету да учи била да пружи одговарајуће материјале са којима дете може да ступи у интеракцију и које користи за конструисање. Он је искористио сократовско испитивање како би подстакао децу да размисле о ономе што раде, и покушао је да их наведе да у својим објашњењима виде контрадикције.

Пијаже је веровао да се интелектуални развој одвија кроз низ фаза, које је описао у својој теорији о когнитивном развоју. Свака фаза се састоји од корака које дете мора да савлада пре него што пређе на следећи корак. Он је сматрао да ове фазе нису одвојене једна од друге, већ да се свака фаза надограђује на претходну у континуираном процесу учења. Он је предложио четири фазе: сензомоторну, преоперативну, конкретно оперативну и формално оперативну. Иако није сматрао да су се ове фазе догађале у било ком специфичном добу, многе студије су утврдиле када би требало да дође до испољавања ових когнитивних способности.[9]

РеференцеУреди

  1. ^ „Developmental Psychology Studies Human Development Across the Lifespan”. www.apa.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 2014-07-09. Приступљено 2017-08-28. 
  2. ^ Burman, Erica (2017). Deconstructing Developmental Psychology. New York, NY: Routledge. ISBN 978-1-138-84695-1. 
  3. ^ а б в г д Hogan, John D (2000). „Developmental psychology: History of the field”. Ур.: Alan E. Kazdin. Encyclopedia of Psychology. Volume 3. стр. 9–13. ISBN 978-1-55798-652-8. doi:10.1037/10518-003. 
  4. ^ Erikson E, Erikson JM (1998). The Life-Cycle Completed (Extended version изд.). Norton and Company. 
  5. ^ Cloninger, Susan C. (29. 6. 2012). Theories of personality: understanding persons (6th изд.). Boston: Pearson Education. стр. 19—101. ISBN 978-0-205-25624-2. 
  6. ^ Snowden, Ruth (2006). Teach Yourself Freud. McGraw-Hill. стр. 105—107. ISBN 978-0-07-147274-6. 
  7. ^ McLeod, Saul. „Psychosexual Stages”. SimplyPsychology. Архивирано из оригинала на датум 2014-12-19. Приступљено 2014-11-10. 
  8. ^ Wood SE, Wood CE, Boyd D (2006). Mastering the world of psychology (2 изд.). Allyn & Bacon. 
  9. ^ Reese-Weber, Lisa; Bohlin, Cheryl Cisero; Durwin, Marla (2011-12-06). Edpsych : modules (2nd изд.). New York: McGraw-Hill Humanities/Social Sciences/Languages. стр. 30—132. ISBN 978-0-07-809786-7. 

ЛитератураУреди

  • Овај чланак или један његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  • Bjorklund DF, Pellegrini AD (2000). „Child development and evolutionary psychology” (PDF). Child Development. 71 (6): 1687—708. CiteSeerX 10.1.1.132.1981 . PMID 11194266. doi:10.1111/1467-8624.00258. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2011-08-12. Приступљено 2005-12-01. 
  • Bornstein MH, Lamb ME (2005). Developmental science: An advanced textbook. Mahwah, NJ: Erlbaum. 
  • Johnson-Pynn J, Fragaszy DM, Cummins-Sebree S (2003). „Common territories in comparative and developmental psychology: The quest for shared means and meaning in behavioral investigations.” (PDF). International Journal of Comparative Psychology. 16: 1—27. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2013-05-24. Приступљено 2012-06-29. 
  • Lerner RM (2002). Concepts and theories of human development. Mahwah, NJ: Erlbaum. 
  • Reid V, Striano T, Koops W (2007). Social Cognition During infancy. Psychology Press. 
  • Michael T. Nietzel, Douglas A. Bernstein, Richard Milich, Uvod u kliničku psihologiju, Naklada Slap, 2002.
  • Norbert Bischof: Das Kraftfeld der Mythen. Signale aus der Zeit, in der wir die Welt erschaffen haben; München, Zürich: Piper, 1998; ISBN 3-492-22655-8
  • Steven Pinker: Das unbeschriebene Blatt. Die moderne Leugnung der menschlichen Natur; Berlin: Berlin-Verlag, 2003; ISBN 3-8270-0509-4
  • Robert Kegan, Die Entwicklungsstufen des Selbst: Fortschritte und Krisen im menschlichen Leben, München: Kindt, 1994. ISBN 978-3-925412-00-4
  • Jane Loevinger, Ego Development - Questions of Method and Theory, Washington: Psychological Inquiry, 1993.
  • Margaret Mahler, Fred Fine, Anni Bergman: Die psychische Geburt des Menschen. Symbiose und Individuation; Frankfurt a.M. 1996; ISBN 3-596-26731-5
  • Helmut Fend: Entwicklungspsychologie des Jugendalters; Wiesbaden: VS Verlag für Sozialwissenschaften, 20033; ISBN 3-8100-3904-7
  • Kurt Koffka, Die Grundlagen der psychischen Entwicklung - eine Einfuhrung in die Kinderpsychologie; Osterwieck a. Harz, A. W. Zickfeldt, 1921. Nachdruck 2012: General Books, ISBN 978-1235114465.
  • Kurt Lewin, Psychologie der Entwicklung und Erziehung, Band 6 der Kurt Lewin Werksausgabe, Verlag Klett-Cotta, 1982. ISBN 978-3129351604
  • Anna Arfelli Galli, Gestaltpsychologie und Kinderforschung. Krammer, Wien 2013, ISBN 978-3-901811-66-1.
  • Anna Arfelli Galli, Bindungstheorie und gestalttheoretische Entwicklungspsychologie. In: Phänomenal, 6 (1/2014), 39-46.
  • Fritz Oser, Wolfgang Althof: Moralische Selbstbestimmung. Modelle der Entwicklung und Erziehung im Wertebereich. Ein Lehrbuch; Stuttgart: Klett-Cotta, 1992 (20014); ISBN 3-518-28993-4
  • Patricia Miller: Theorien der Entwicklungspsychologie; Berlin, Heidelberg: Spektrum Akademischer Verlag, 1993; ISBN 3-86025-077-9
  • August Flammer: Entwicklungstheorien – Psychologische Theorien der menschlichen Entwicklung; Bern 20094; ISBN 3-456-83921-9.
  • Gerd Mietzel: Wege in die Entwicklungspsychologie. Kindheit und Jugend; Weinheim: Beltz, 20024; ISBN 978-3-621-27477-7
  • Gerd Mietzel: Wege in die Entwicklungspsychologie. Erwachsenenalter und Lebensende; Weinheim: Beltz, 19972; ISBN 978-3-621-27376-3
  • Werner Deutsch: Aus der Kinderstube in die Wissenschaft. Entwicklungspsychologische Tagebuchstudien; in: I. Behnken, J. Zinnecker (Hrsg.): Handbuch Kindheit; Hannover: Velber, 2004
  • Peter Rossmann: Einführung in die Entwicklungspsychologie des Kindes- und Jugendalters; Bern: Huber, 19964; ISBN 3-456-82723-7
  • Rolf Oerter, Leo Montada (Hrsg.): Entwicklungspsychologie. Lehrbuch. Weinheim: Beltz, 20025; ISBN 3-621-27479-0
  • Franz Petermann (Hrsg.): Lehrbuch der Klinischen Kinderpsychologie. Göttingen: Hogrefe, 20086; ISBN 978-3-8017-2157-2
  • H. M. Trautner: Lehrbuch der Entwicklungspsychologie, 2 Bände; Göttingen: Hogrefe, 1992/1997
  • Arnold Lohaus & Marc Vierhaus: Entwicklungspsychologie des Kindes- und Jugendalters für Bachelor. 2. Auflage. Heidelberg: Springer, 2013, ISBN 978-3-642-34434-3

Међу 20 најпроминентнијих журнала у области дечије психологије су:

Спољашње везеУреди