Клео од 5 до 7
Kleo od 5 do 7 (franc. Cléo de 5 à 7) je francuski film iz 1962. godine, koji je napisala i režirala Anjes Varda.[1]
| Kleo od 5 do 7 | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | Cléo de 5 à 7 |
| Žanr | drama |
| Tvorac | Anjes Varda |
| Režija | Anjes Varda |
| Scenario | Anjes Varda |
| Glavne uloge | Korin Maršan, Antoan Burseje, Dominik Devrej |
| Godina | 1962. |
| Trajanje | 90 minuta |
| Zemlja | Francuska |
| Jezik | francuski |
| IMDb veza | |
Priča počinje sa mladom pevačicom Florens "Kleo" Viktorija, u 17 časova 21. juna, dok čeka do 18.30 da čuje rezultate medicinskog testa koji će možda potvrditi dijagnozu raka. Film je poznat po tome što obrađuje nekoliko tema egzistencijalizma, uključujući rasprave o smrtnosti, ideji očaja i vođenju smislenog života. Film ima snažno žensko gledište koje pripada francuskom feminizmu i postavlja pitanja o tome kako se žene percipiraju, posebno u francuskom društvu. Ogledala se često pojavljuju da simbolizuju opsesiju sobom, koju Kleo oličava.
Kritičari ga smatraju remek-delom koje prikazuje duh vremena u Parizu 60-ih godina, čak zanimljiviji i konceptualno elegantniji od filma Žak-Lik Godara Do poslednjeg daha.[2]
Radnja uredi
Dok se radnja filma odvija u Francuskoj, daleko od alžirskog fronta, uticaj Alžirskog rata za nezavisnost je i dalje jak. Rat je u velikoj meri uticao na Francusku tokom 1950-ih i 1960-ih, gde su zahtevi za dekolonizacijom bili najjači.[3] Vojnik koga Kleo upoznaje pred kraj filma, Antoan, je na privremenom odsustvu zbog borbi u Alžiru. Antoan se takođe nadograđuje na temu egzistencijalizma koju film prenosi, svojim tvrdnjama da ljudi u Alžiru ginu uzalud. Postoje i protesti na ulici na koje Kleo nailazi dok se taksijem vraća kući.[4]
Kleo od 5 do 7 otelotvoruje stereotipe kojima muškarci podvrgavaju žene i njihovu opresivnost. Kleo se često žali da je niko ne shvata ozbiljno pošto je žena, i da muškarci misle da glumi svoju bolest da bi se na nju obratila pažnja. Čini se da se i ona slaže sa ovim stereotipima, kao što su mnoge žene u Francuskoj radile, govoreći sebi da je u suštini lepota sve, govoreći „sve dok sam lepa, živa sam“.[4]
Počevši od 1940-ih, francuskom intelektualnom scenom je dominirao egzistencijalizam, pokret u filozofiji koji će u velikoj meri uticati na umetnost u Francuskoj sve do 1960-ih.[5] Kleo od 5 do 7 je uglavnom egzistencijalni film, što se tiče celog filma, Kleo se bori sa svojim postojanjem i potencijalom suočavanja sa svojom smrtnošću. Predstojeći rezultati njenog medicinskog pregleda i sama mogućnost da joj se dijagnostifikuje rak ostavlja Kleo otvorenu za egzistencijalni um u kome je svesna sopstvene smrtnosti. Dalje, pri susretu sa Antoanom, vojnik govori o pogibiji u Alžirskom ratu, i da umiru uzalud i bez svrhe, dodatno se pozivajući na egzistencijalnu filozofiju.[4]
Reference uredi
- ^ „Cleo from 5 to 7 (1961)”. en.unifrance.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-27.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Kleo od 5 do 7”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-12-27.
- ^ Hunt, Michael H. (2004). The world transformed : 1945 to the present. Boston. ISBN 0-312-24583-1. OCLC 54350531.
- ^ a b v „Cleo from 5 to 7 (1961)”. en.unifrance.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-27.
- ^ Baert, Patrick (2011). „The sudden rise of French existentialism: A case-study in the sociology of intellectual life”. Theory and Society. 40 (6): 619—644. JSTOR 41475713. S2CID 144665348. doi:10.1007/s11186-011-9154-4..