Википедија

Klod Šabrol

Klod Anri Žan Šabrol (fr. Claude Chabrol; Pariz, 24. jun 1930 — Pariz, 12. septembar 2010) je bio francuski filmski režiser, jedan od predstavnika francuskog novog talasa, grupe filmskih stvaralaca koji su se prvi put isticali na kraju 1950-ih, kome je često pripisivan epitet najtradicionalnijeg.[1] Sa uspehom je održavao popularnost tokom svoje plodne karijere, snimajući, od 1958, po jedan film godišnje. Poput njegovih kolega i savremenika Žan-Lika Godara, Fransoa Trifoa, Erika Romera i Žaka Riveta, Šabrol je bio kritičar uticajnog filmskog časopisa Bioskopske sveske pre nego što je započeo svoju karijeru filmskog stvaraoca.

Klod Šabrol
Šabrol 2008. godine
Lični podaci
Puno imeKlod Šabrol
Datum rođenja(1930-06-24)24. jun 1930.
Mesto rođenjaPariz,  Francuska
Datum smrti12. septembar 2010.(2010-09-12) (80 god.)
Mesto smrtiPariz,  Francuska
Porodica
SupružnikАњес Мари-Маделин Гут
(1952 — 1958)
Стефани Одран
(1964 — 1980)
Аурора Пасквис
(1981 — 2010)
Rad
Aktivni period1956 — 2010
Veza do IMDb-a

Šabrolova karijera je započela Le Beau Serge/Lepi Serž (1958), inspirisana Hičkokovom Senka sumnje (1943). Trileri su postali nešto kao zaštitni znak za Šabrola, sa pristupom koji karakteriše distancirana objektivnost. Ovo je posebno vidljivo u Les Biches (1968), La Femme infidèle (1969) i Le Boucher (1970) – svi sa Stefanom Odran, koja je bila njegova supruga u to vreme.

Ponekad okarakterisan kao „majnstrim“ reditelj Novog talasa, Šabrol je ostao plodan i popularan tokom svoje poluvekovne karijere. Godine 1978. postavio je Izabel Iper za glavnu ulogu u Violette Nozière. Na osnovu tog napora, par je otišao na druge, uključujući uspešne Madame Bovary (1991) i La Cérémonie (1995). Filmski kritičar Džon Rasel Tejlor izjavio je da „ima malo reditelja čije je filmove teže objasniti ili dočarati na papiru, makar samo zato što se veliki deo ukupnog efekta okreće Šabrolovom čistom hedonističkom užitku u mediju... Neki od njegovih filmova postaju gotovo privatne šale, napravljene da se zabavlja." Džejms Monako je nazvao Šabrola „majstorom par ekselans Novog talasa, a njegove varijacije na temu daju nam razumevanje eksplicitnosti i preciznosti jezika filma koje ne dobijamo iz raznovrsnijih eksperimenata u žanru Trifo ili Godard.“[2]

Biografija

uredi

Mladost

uredi

Klod Anri Žan Šabrol je rođen 24. juna 1930. u porodici Iva Šabrola i Medlin Delar u Parizu, a odrastao je u Sardenu, u Francuskoj, selu u regionu Krez 400 km južno od Pariza. Šabrol je rekao da je o sebi uvek mislio kao o seoskom čoveku, a nikada kao o Parižaninu. I Šabrolov otac i deda su bili farmaceuti, a očekivalo se da će i on slediti u porodičnom poslu. Ali kao dete, Šabrola je „uhvatio demon filma“ i vodio je filmski klub u štali u Sardentu između 12 i 14 godina.[3] U to vreme je razvio svoju strast prema žanru trilera, detektivskim pričama i drugim oblicima popularne fikcije.

Rane godine u Parizu

uredi
 
Klod Šabrol, 1959. godina.

Posle Drugog svetskog rata, Šabrol se preselio u Pariz da bi studirao farmakologiju[4] i književnost na Sorboni, gde je dobio licencu. Neke biografije takođe navode da je kratko studirao pravo i političke nauke.[2] Dok je živeo u Parizu, Šabrol se uključio u posleratnu kinoklupsku kulturu i posećivao Francusku kinoteku Henrija Langloa i Kine-Klub, gde je prvi put upoznao Erika Romera, Žaka Riveta, Žan-Lika Godara, Fransoa Trifoa i druge buduće pisce časopisa Sveske Bioskopa i filmski stvaraoci francuskog novog talasa.

Nakon diplomiranja, Šabrol je služio obaveznu vojnu službu u francuskom medicinskom korpusu, služeći u Nemačkoj i dostigavši čin narednika.[2] Šabrol je rekao da je dok je bio u vojsci radio kao filmski projekcionista.[4] Nakon što je otpušten iz vojske, pridružio se prijateljima kao štabni pisac za Sveske Bioskopa, koji su izazivali tadašnje savremene francuske filmove i zagovarali koncept teorije autora. Kao filmski kritičar, Šabrol se zalagao za realizam i moralno i estetski, mizanscen i duboko fokusiranu kinematografiju, za koju je napisao da „približava gledaoca sa slikom“ i podstiče „i na aktivniji mentalni stav kod gledaoca i sa njegove strane pozitivniji doprinos radnji koja je u toku."[2] Takođe je pisao za magazin Umetnost tokom ovog perioda.[4] Među Šabrolovim najpoznatijim člancima bili su "Male teme", studija žanrovskih filmova, i "Evolucija detektivskih filmova".[5]

1955. Šabrol je nakratko bio zaposlen kao propagandista u francuskoj kancelariji 20th Century Fox, ali mu je rečeno da je on „najgori službenik za štampu kojeg su ikada videli“ i da ga je zamenio Žan-Lik Godar, za koga su rekli da je čak gori. Godine 1956. pomogao je u finansiranju kratkog filma Žaka Riveta Le coup du berger, a kasnije je pomogao u finansiranju Romerovog kratkog filma Véronique et son cancre 1958. Za razliku od svih njegovih budućih savremenika Novog talasa, Šabrol nikada nije snimao kratki film niti je radio kao asistent na drugim filmovima. reditelja pre nego što je debitovao u igranom filmu.

Godine 1957. Šabrol i Erik Romer su zajedno napisali Hitchcock, studiju o filmovima koje je snimio reditelj Alfred Hičkok kroz film Pogrešan čovek.[2] Šabrol je rekao da Romer zaslužuje većinu zasluga za knjigu, dok je on uglavnom radio na delovima koji se odnose na Hičkokove rane američke filmove, Rebeka, Ozloglašena i Strah od scene.[4] Šabrol je intervjuisao Hičkoka sa Fransoa Trifoom 1954. na setu filma Uhvatiti lopova, gde su njih dvojica čuveno ušli u rezervoar sa vodom. Godinama kasnije, kada su i Šabrol i Trifo postali uspešni reditelji, Hičkok je rekao Trifou da je uvek pomislio na njih kada bi video „kockice leda u čaši viskija“.[6]

Lični život

uredi
 
Grob Kloda Šabrola.

Šabrolov prvi brak sa Anjes Gut (1956–1962) dobio je sina Matjea Šabrola, kompozitora koji je napisao većinu filmova svog oca s početka 1980-ih. Razveo se od Anjes da bi se oženio glumicom Stefanom Odran, sa kojom je dobio sina, glumca Tomasa Šabrola. Ostali su u braku od 1964. do 1978. Njegova treća žena bila je Aurora Pakvis, koja je bila supervizor scenarija od 1950-ih. Imao je četvoro dece.[7] Šabrol je bio poznati gurmanski kuvar i snimio je 10 Days Wonder u Alzasu samo zato što je želeo da poseti njegove restorane. Iako priznaje uticaj Alfreda Hičkoka u njegovom radu, Šabrol je izjavio da su "drugi više uticali na mene. Moja tri najveća uticaja su bila Murnau, veliki reditelj nemih filmova... Ernst Lubič i Fric Lang."[2]

Šabrol je umro 12. septembra 2010. od leukemije.[8][9] Sahranjen je na groblju Per Lašez na severoistoku Pariza.

Izvori

uredi
  1. ^ Great Directors Critical Database: Claude Chabrol Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. decembar 2008), Pristupljeno 9. 4. 2013.
  2. ^ a b v g d đ Willis, Don (1988). „Review: World Film Directors: Vol. I: 1890-1945 by John Wakeman”. Film Quarterly. 41 (4): 48—49. ISSN 0015-1386. doi:10.2307/1212583. 
  3. ^ „Claude Chabrol”. web.archive.org. 2008-12-10. Arhivirano iz originala 10. 12. 2008. g. Pristupljeno 2021-12-28. 
  4. ^ a b v g „AllMovie | Movies and Films Database | Movie Search, Ratings, Photos, Recommendations, and Reviews”. AllMovie (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-28. 
  5. ^ Monaco, str. 255–256
  6. ^ Baecque, Antoine de (1999). Truffaut. Serge Toubiana (1st American ed izd.). New York: Knopf. ISBN 0-375-40089-3. OCLC 41148631. 
  7. ^ „Claude Chabrol”. www.telegraph.co.uk. Pristupljeno 2021-12-28. 
  8. ^ Kehr, Dave (2010-09-12). „Claude Chabrol, 80, Director, Dies”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-12-28. 
  9. ^ Austin, Guy (2019-01-04), The new wave, Manchester University Press, Pristupljeno 2021-12-28 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Klod Šabrol na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клод_Шаброл&oldid=28634385”