Klostridije

Klostridije
Naučna klasifikacija
Domen:	Bacteria
Tip:	Bacillota
Klasa:	Clostridia
Red:	Clostridiales
Porodica:	Clostridiaceae
Rod:	Clostridium; Prazmowski 1880
Vrste
	C. acetobutylicum; C. aerotolerans; C. botulinum; C. butyricum; C. colicanis; C. difficile; C. formicaceticum; C. laramie; C. novyi; C. perfringens; C. piliforme; C. sordelli; C. sporogenes; C. tetani; C. tyrobutyricum;

Klostridije su gram pozitivne, štapićaste bakterije veličine 3-8 μm. Spadaju u obligatno anaerobne bakterije sa pojedinim aerotolerantnim predstavnicima, koje u nepovoljnim uslovima mogu da grade spore. Životna sredina klostridija je zemljište i crevni sistem čoveka i životinja. Najvećim delom ove bakterije su bezopasni saprofiti, međutim izvesne vrste mogu da pod određenim uslovima dovedu do vrlo teških oboljenja kao što su gasna gangrena, tetanus, botulizam i pseudomembranozni kolitis.

Vrste klostridija

Najveći broj klostridija je bezopasan za čoveka, tako da će ovde biti nabrojane samo najznačajnije i najopasnije vrste:

lat. Clostridium perfrigens, glavni izazivač gasne gangrene
lat. Clostridium novyi, može izazvati gasnu gangrenu
lat. Clostridium septicum, može izazvati gasnu gangrenu i sepsu
lat. Clostridium histolyticum, takođe jedan od izazivača gasne gangrene
lat. Clostridium tetani, toksin ove bakterije izaziva tetanus
lat. Clostridium botulinum, toksin ove bakterije je najjači poznati otrov i izaziva botulizam
lat. Clostridium difficile, izaziva pseudomembranozni kolitis.

Klostridije koje izazivaju gasnu gangrenu i anaerobni celulitis

Glavni izazivač gasne gangrene i anaerobnog celulitisa je lat. Clostridium perfrigens, a mogu ih izazvati još i lat. Clostridium novyi, lat. Clostridium septicum, lat. Clostridium histolyticum. Ove bakterije luče toksine koje razlažu i ubijaju razne ćelije organizma. Pored toksina olobađaju i više enzima kolagenaze, proteinaze, DNKaze, hijaluronidaze itd. kojim razlažu razne strukture tkiva (npr. ekstracelularni matriks, membrane, kolagena vlakna itd.), čime se olakšava širenje i dalji prodor ovih bakterija u tkivo, a kao posledica razlaganja ovih tkiva oslobađaju se razni gasovi.

Patogeneza

Klostridije su široko rasprostranjene u spoljašnjoj sredini, tako da u slučaju otvorenih povreda lako kontaminiraju ranu, zajedno sa drugim bakterijama. Sama kontaminacija rane ovim bakterijama na znači i nastanak gasne gangrene. Do infekcije dolazi kada postoje povoljni uslovi za razvoj i razmnožavanje ovih bakterija. Klostridije su anaerobne bakterije i pogoduje im nedostatak kiseonika (npr. u ratnim ranama od metaka koje su duboke i uske), kada se mogu razmnožavati i proizvoditi toksine. Mogu izazvati:

anaerobni celulitis, kada infekcija ostaje ograničena na prostor fascija (omotači npr. omotači mišića, tetiva itd.), bez zahvatanja mišićnog tkiva. Toksinemija (prisustvo toksina u krvi) nije prisutna.
gasnu gangrenu, kada se infekcija širi i na mišića tkiva i izaziva njihovo uništavanje uz prisustvo toksina u krvi. Usled uništavanja tkiva oslobađa se gas, pa se kod palpacije rane može čuti karakteristično pucketanje usled oslobađanja gasova.

Klostridijum tetani (klostridija tetanusa)

Klostridija tetanusa lat. Clostridium tetani proizvodi toksin tetanospazmin koji blokira oslobađanje inhibitornih neurotransmitera u prednjim rogovima kičmene moždine, što dovodi do povišenog tonusa mišića i pojave grčeva.

Klostridijum botulinum (klostridija botulizma)

Toksin bakterije lat. Clostridium botulinum je najjači poznati otrov, 0.1 μg može ubiti čoveka. Postoji više tipova ovog toksina (A-G), gde tipovi A, B i E izazivaju intoksikaciju kod ljudi. Toksin je metaloproteaza, koja razlaže proteine koji učestvuju u procesu oslobađanja nekih neurotransmitera na motornim neuronima. Kao posledica se javljaju pareze pojedinih mišića.

Botulizam

Botulizam je intoksikacija toksinom bakterije lat. Clostridium botulinum. Najčešće nastaje usled konzumiranja pokvarenih namirnica, posebno konzervi, gde usled anaerobnih uslova ove bakterije proizvode ovaj toksin. Otrov se reapsorbuje u gastrointestinalonom traktu i putem krvi dospeva do nervnih ćelija gde ostvaruje dejstvo. Nakon sati ili dana javljaju se simptomi intoksikacije: oboleli vidi duplo, problemi sa gutanjem, govorom, opstipacija, sluzokoža (npr. usne duplje) je suva. Smrtnost je značajna, ako se na vreme ne otkrije i najčešće je izazvana paralizom respiratornih mišića. Postoji još i botulizam rana, usled razmnožavanja ove bakterije u rani. U terapiji se primenjuje antitoksin.

Klostridijum dificile

Klostridijum dificile lat. Clostridium difficile je uzročnik pseudomembranoznog kolitisa. Ova bakterija može se naći kod 1-4% odraslih u crevima, kao normalan deo crevne flore. Kod dece ispod 1 godine prisutna je u čak 30-50%, takođe kao deo crevne flore. To je jedina klostridija od gore navedenih koja ne poseduje treplje, pa je nepokretna.

Patogenost

Ukoliko usled primene nekih antibiotika dođe do uništavanja nekih bakterija koje su deo crevne flore, dolazi do poremećaja ravnoteže između bakterija creva. Usled izumiranja nekih bakterija creva oslobađa se prostor za razmnožavanje drugih bakterija poput lat. Clostridium difficile, koje su otporne na dati antibiotik. Ova bakterija proizvodi toksine koji uništavaju epitelne ćelije creva, usled čega nastaje pseudomembranozni kolitis. Simptomi su povišena temperatura, dijareja, grčevi u stomaku, javljaju se beličaste naslage na površini creva itd.

Vidi još

Literatura

H. Renz-Polster; S. Krauzig; J. Braun: Basislehrbush Innere Medizin. ISBN 978-3-437-41052-9. Urban & Fischer
Fritz H. Keyser, Kurt A. Bienz. Medizinische Mikrobiologie. ISBN 978-3-13-444810-8. Thieme

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).