Kolagen

Kolagen je jak i dugačak molekul (300nm, prečnika 1,5nm), karakterističan za životinje, koji čini čak 25% svih proteina organizma sisara.

Sinteza kolagena

Kolagen se stvara u cisternama granulisanog endoplazmatičnog retikuluma kao prokolagen. Prokolagen je izgrađen od tri levogira polipeptidna lanca, koji su međusobno desnogiro uvijeni i stabilizovani vodoničnim vezama, sa slobodnim krajevima. Kada se dejstvom enzima uklone krajevi, dobija se strukturna jedinica kolagena zvana tropokolagen. U ekstracelularnom matriksu jedinice tropokolagena se spontano udružuju u izdužena vlakna kolagena.

Postoji 28 tipova kolagena, opisanih u literaturi. Najzastupljeniji je kolagen I, koji čini osnovna vlakna vezivnog tkiva. Pored njega česti su kolagen II, III i IV. Kolagena vlakna su glavna strukturna komponenta ekstracelularnog matriksa, za koju se vezuju druge strukture (elastin, proteoglikani, adhezivni proteini ekstracelularnog matriksa), ali vlakana ima i u nekim ćelijama. Jako je važan u hrskavici, ligamentima, tetivama, kostima, zubima, omogućava zategnutost kože i krvnih sudova. Prisutan je i kao kristalin u očnom sočivu.

Galerija

• 
  Kako se debljina kolagenskih vlakana u ožiljnom tkivu povećava, njihova boja se menja od zelene do žute do narandžaste
• 
  Kolageno vlakno izgleda svetlo ili tamno u zavisnosti od njihove orijentacije u odnosu na polarizacione filtere - stoga se organizacija tkiva može na osnovu ovoga kvantifikovati.
• 
  Slično, ovome je slika hematoksilina koji se koristi za bojenje talasastog kolagena.