Koledari
Koleda je u narodu običaj po kojem je od Božića do Bogojavljenja grupa maskiranih mladića i mlađih oženjenih ljudi obilazila svaku kuću u selu i pevala koledske pesme, izvodeći pri tome i razne mađijske radnje, sve sa željom da se utiče na zdravlje ukućana i da se dočara obilje i napredak kuće.[1] Na području Bosanske Krajine koristio se i naziv čarojice za koledare.[2]
Koleđani ili koledari su zauzvrat dobijali poklone u hrani od svake kuće. Kod zapadnih Srba običaj se davno izgubio, tako da su i podaci o njemu veoma retki. Zabeležen je kod Srba u Bosni, na Ozrenu, Krnjinu, Trebavi i oko Maglaja, gde su koledavci (koledare, koledarice, vješalice) u grupama od 10 do 15 momaka i mlađih oženjenih ljudi obilazili određeni zaselak.[3] Pošto otpevaju pesmu, ulaze u kuću, traže razne namirnice, a decu plaše da će ih vešati o verige (otuda i naziv vješalice). Običaj je bolje poznat u istočnoj i južnoj Srbiji. Kolede se pripremaju na nekoliko dana pred Svetog Ignjata, negde već od Nikoljdana, a glavna priprema sastoji se u izradi maski.[4]
Galerija uredi
-
Pokladna maska, selo Straža (Vršac), 1969. -
Pokladna maska, selo Straža (Vršac), 1969. -
Pokladna maska, selo Straža (Vršac), 1968.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. 2011. str. 537.
- ^ „Čarojice”. POTKOZARJE (na jeziku: srpski). 2018-05-20. Pristupljeno 2023-01-31.
- ^ Koledavci, Gornja Lupljanica, opština Derventa, 2015 - YouTube
- ^ Slovenska mitologija enciklopedijski rečnik // Redaktori Svetlana M. Tolstoj Ljubinko Radenković — Zepter book world, Beograd, 2001.