Маглај
Маглај је градско насеље и сједиште општине Маглај, једна од 12 општина у Зеничко-добојском кантону. У њему је према попису становништва из 2013. године живело 6.099 становника, а у целој општини 23.146.
| Маглај | |
|---|---|
 Маглај | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон |  Зеничко-добојски кантон |
| Општина | Маглај |
| Становништво | |
| — 2013. |  6.099 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°32′53″ СГШ; 18°05′56″ ИГД / 44.54815° СГШ; 18.09879° ИГДКоординате: 44°32′53″ СГШ; 18°05′56″ ИГД / 44.54815° СГШ; 18.09879° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 192 м |
  Маглај Маглај на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 74250 |
| Позивни број | 032 |
Пре рата Маглај је био индустријски центар, у којем се налази индустрија целулозе и папира „Натрон“, али у ратном периоду њени погони су претрпели велику штету.
ИсторијаУреди
Сам град се први пут спомиње у повељи "Sub castro nostro Maglaj" (под нашом тврђавом Маглај). Маглај је 2008. године обележио 600 година од првог помињања у писаним документима.
У историјском смислу посебно је значајно подручје Старог града гдје је до данас сачувана тврђава, Јусуф — пашина џамија Куршумлија, Фазли — пашина џамија и џамија Сукија. Ту је и конак који је реновиран 1999. године, и црква Св. Леополда (први пут се спомиње 1638. године).
Између два светска рата град је економски опадао, за муслимане и православце у околини је речено да живе у слози, да једни другима помажу у градњи храмова, али да "варошани покушавају да распире мржњу".[1]
Други свјетски ратУреди
Овај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Из Маглаја су 27. августа 1941. године похапшени сви Срби који су се нашли у месту, одведени у оближње село Рјечица и ту на најсвирепији начин поубијани. Тада је страдало око 300 Срба.[2]
У срезу маглајском „села Ошве, Крсно Поље, Српска Ријечица и Трбук, потпуно су уништена, куће попаљене и имовина опљачкана.[3]
За време грађанског рата у БиХ 1992—1995, Маглај је претрпео доста штете.
СтановништвоУреди
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Маглај је имала 43.388 становника, распоређених у 56 насељених места.
Насељено место Маглај, национални саставУреди
| Maglaj | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Муслимани[a] | 4.292 (53,93%) | 3.422 (49,50%) | 3.421 (57,47%) | |||
| Срби | 1.975 (24,82%) | 1.585 (22,92%) | 1.593 (26,76%) | |||
| Хрвати | 446 (5,60%) | 416 (6,01%) | 582 (9,77%) | |||
| Југословени | 1.026 (12,89%) | 1.419 (20,52%) | 197 (3,30%) | |||
| остали и непознато | 218 (2,73%) | 71 (1,02%) | 159 (2,67%) | |||
| укупно | 7.957 | 6.913 | 5.952 | |||
Познате личностиУреди
- Едхем Мулабдић, књижевник
- Шемса Суљаковић, певачица
НапоменеУреди
РеференцеУреди
- ^ "Политика", 27. септембар 1936
- ^ Алекса Јовановић, трговац из Маглаја, Београд 1941. год (П)
- ^ Алекса Јовановић, трговац из Маглаја
Спољашње везеУреди
| Маглај на Викимедијиној остави. |