Маглај

Маглај
Маглај;
	Маглај
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација Босне и Херцеговине
Кантон	Зеничко-добојски кантон
Општина	Маглај
Становништво
— 2013.	6.099
Географске карактеристике
Координате	44° 32′ 53″ СГШ; 18° 05′ 56″ ИГД / 44.54802° СГШ; 18.09898° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	192 м
	Маглај Маглај на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	74250
Позивни број	032

Маглај је градско насеље и сједиште општине Маглај, једна од 12 општина у Зеничко-добојском кантону. У њему је према попису становништва из 2013. године живело 6.099 становника, а у целој општини 23.146.

Пре рата Маглај је био индустријски центар, у којем се налази индустрија целулозе и папира „Натрон“, али у ратном периоду њени погони су претрпели велику штету.

ИсторијаУреди

Сам град се први пут спомиње у повељи "Sub castro nostro Maglaj" (под нашом тврђавом Маглај). Маглај је 2008. године обележио 600 година од првог помињања у писаним документима.

У историјском смислу посебно је значајно подручје Старог града гдје је до данас сачувана тврђава, Јусуф — пашина џамија Куршумлија, Фазли — пашина џамија и џамија Сукија. Ту је и конак који је реновиран 1999. године, и црква Св. Леополда (први пут се спомиње 1638. године).

Између два светска рата град је економски опадао, за муслимане и православце у околини је речено да живе у слози, да једни другима помажу у градњи храмова, али да "варошани покушавају да распире мржњу".^[1]

Други свјетски ратУреди

Из Маглаја су 27. августа 1941. године похапшени сви Срби који су се нашли у месту, одведени у оближње село Рјечица и ту на најсвирепији начин поубијани. Тада је страдало око 300 Срба.^[2]

У срезу маглајском „села Ошве, Крсно Поље, Српска Ријечица и Трбук, потпуно су уништена, куће попаљене и имовина опљачкана.^[3]

Рат у Босни и ХерцеговиниУреди

За време грађанског рата у БиХ 1992—1995, Маглај је претрпео доста штете.

СтановништвоУреди

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Маглај је имала 43.388 становника, распоређених у 56 насељених места.

Насељено место Маглај, национални саставУреди

Maglaj
година пописа	1991.	1981.	1971.
Муслимани^[а]	4.292 (53,93%)	3.422 (49,50%)	3.421 (57,47%)
Срби	1.975 (24,82%)	1.585 (22,92%)	1.593 (26,76%)
Хрвати	446 (5,60%)	416 (6,01%)	582 (9,77%)
Југословени	1.026 (12,89%)	1.419 (20,52%)	197 (3,30%)
остали и непознато	218 (2,73%)	71 (1,02%)	159 (2,67%)
укупно	7.957	6.913	5.952

Познате личностиУреди

Едхем Мулабдић, књижевник
Шемса Суљаковић, певачица
Бахрудин Ченгић, редитељ

Види јошУреди

Црква Светог Илије пророка у Маглају

НапоменеУреди

^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

РеференцеУреди

^ "Политика", 27. септембар 1936
^ Алекса Јовановић, трговац из Маглаја, Београд 1941. год (П)
^ Алекса Јовановић, трговац из Маглаја

Спољашње везеУреди

[4] Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

[1] "Политика", 27. септембар 1936

[2] Алекса Јовановић, трговац из Маглаја, Београд 1941. год (П)

[3] Алекса Јовановић, трговац из Маглаја

[1]

[2]

[3]

[а]