Маглај
Маглај је градско насеље и сједиште општине Маглај, једна од 12 општина у Зеничко-добојском кантону. У њему је према попису становништва из 2013. године живело 6.099 становника, а у целој општини 23.146.
Маглај | |
|---|---|
 Маглај | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Зеничко-добојски кантон |
| Општина | Маглај |
| Становништво | |
| — 2013. |  6.099 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 32′ 53″ С; 18° 05′ 56″ И / 44.54802° С; 18.09898° ИКоординате: 44° 32′ 53″ С; 18° 05′ 56″ И / 44.54802° С; 18.09898° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 192 м |
  Маглај Маглај на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 74250 |
| Позивни број | 032 |
Пре рата Маглај је био индустријски центар, у којем се налази индустрија целулозе и папира „Натрон“, али у ратном периоду њени погони су претрпели велику штету.
ИсторијаУреди
Сам град се први пут спомиње у повељи "Sub castro nostro Maglaj" (под нашом тврђавом Маглај). Маглај је 2008. године обележио 600 година од првог помињања у писаним документима.
У историјском смислу посебно је значајно подручје Старог града гдје је до данас сачувана тврђава, Јусуф — пашина џамија Куршумлија, Фазли — пашина џамија и џамија Сукија. Ту је и конак који је реновиран 1999. године, и црква Св. Леополда (први пут се спомиње 1638. године).
Између два светска рата град је економски опадао, за муслимане и православце у околини је речено да живе у слози, да једни другима помажу у градњи храмова, али да "варошани покушавају да распире мржњу".[1]
Други свјетски ратУреди
Овај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Из Маглаја су 27. августа 1941. године похапшени сви Срби који су се нашли у месту, одведени у оближње село Рјечица и ту на најсвирепији начин поубијани. Тада је страдало око 300 Срба.[2]
У срезу маглајском „села Ошве, Крсно Поље, Српска Ријечица и Трбук, потпуно су уништена, куће попаљене и имовина опљачкана.[3]
Рат у Босни и ХерцеговиниУреди
За време грађанског рата у БиХ 1992—1995, Маглај је претрпео доста штете.
СтановништвоУреди
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Маглај је имала 43.388 становника, распоређених у 56 насељених места.
Насељено место Маглај, национални саставУреди
| Састав становништва – насеље Маглај | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[4] | 1991. | 1981.[5] | 1971.[6] | ||||
| Укупно | 6 099 (100,0%) | 7 957 (100,0%) | 6 913 (100,0%) | 5 952 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 5 522 (90,54%) | 4 292 (53,94%)1 | 3 422 (49,50%)1 | 3 421 (57,48%)1 | |||
| Босанци | 152 (2,492%) | – | – | – | |||
| Срби | 142 (2,328%) | 1 975 (24,82%) | 1 585 (22,93%) | 1 593 (26,76%) | |||
| Хрвати | 123 (2,017%) | 446 (5,605%) | 416 (6,018%) | 582 (9,778%) | |||
| Неизјашњени | 60 (0,984%) | – | – | – | |||
| Босанци и Херцеговци | 41 (0,672%) | – | – | – | |||
| Остали | 24 (0,394%) | 218 (2,740%) | 30 (0,434%) | 112 (1,882%) | |||
| Муслимани | 14 (0,230%) | – | – | – | |||
| Албанци | 8 (0,131%) | – | 15 (0,217%) | 10 (0,168%) | |||
| Југословени | 3 (0,049%) | 1 026 (12,89%) | 1 419 (20,53%) | 197 (3,310%) | |||
| Словенци | 3 (0,049%) | – | 11 (0,159%) | 22 (0,370%) | |||
| Турци | 3 (0,049%) | – | – | – | |||
| Украјинци | 2 (0,033%) | – | – | – | |||
| Македонци | 1 (0,016%) | – | 1 (0,014%) | 1 (0,017%) | |||
| Православци | 1 (0,016%) | – | – | – | |||
| Црногорци | – | – | 14 (0,203%) | 14 (0,235%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Познате личностиУреди
- Едхем Мулабдић, књижевник
- Шемса Суљаковић, певачица
- Бахрудин Ченгић, редитељ
- Џевад Галијашевић, политички аналитичар
Види јошУреди
НапоменеУреди
РеференцеУреди
- ^ "Политика", 27. септембар 1936
- ^ Алекса Јовановић, трговац из Маглаја, Београд 1941. год (П)
- ^ Алекса Јовановић, трговац из Маглаја
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2021. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
