Količnik inteligencije

резултат изведен из тестова намењених мерењу индивидуалних разлика у људској интелигенцији

Količnik inteligencije ili kvocijent inteligencije (engl. intelligence quotient; IQ), često kao pogrešno „koeficijent inteligencije”[1], jeste numerički indikator stepena razvijenosti inteligencije. Izračunava se po formuli:

Procenjivanje inteligencije

uredi

U procenjivanju inteligencije kao složene psihičke funkcije uzimaju se u obzir opšta sposobnost ličnosti (G-faktor ili generalni faktor) i mnoge naročite sposobnosti (S-faktori ili specifični faktori). Inteligencija se ne određuje samo na osnovu izrazite karakteristike jedne određene sposobnosti, ako druge opšte sposobnosti nisu prisutne. Tada se obično govori npr. o prosečnoj inteligenciji sa posebnom nadarenošću za neku određenu sposobnost. U ovakvim slučajevima se neretko sreće nešto niža inteligencija, nego što bi se možda čak očekivalo. Ovakvo razmatranje podelom na glavni i na specifične faktore koji određuju inteligentnost osobe nailazi na kritike autora koji se zalažu za multifaktorijalnu teoriju inteligencije, koja u obzir uzima sve relevantne sposobnosti.

Za procese inteligencije potrebno je funkcionisanje i drugih psihičkih funkcija, kao što su svest, opažanje, mišljenje, pamćenje, koje su neophodne za normalno odvijanje procesa inteligencije.

Po teoriji o nasleđu razmatra se genetička uslovljenost u razvoju inteligencije. Pritom se navodi veliki značaj činilaca sredine koji aktiviraju genetičko nasleđe i potom razvijaju inteligenciju do stepena određenog u genetičkom kodu jedinke. Do ovih shvatanja došlo se dugogodišnjim proučavanjem razvoja inteligencije kod blizanaca koji su živeli u različitim sredinama zajedno ili odvojeno.[2][3][4]

Vreme u kojem se razvija inteligencija je predmet rasprave i neslaganja među mnogim istraživačima. Dok jedni tvrde da se inteligencija razvija do 15-16 godine, drugi smatraju da se procesi razvoja privode kraju oko 24-25 godine života. Ima autora koji su stanovišta da se inteligencija, a naročito kod pojedinih osoba, razvija čak i posle 50. godine života.

Merenje inteligencije

uredi

Merenje inteligencije se vrši primenom testova inteligencije prilagođenih za određeni uzrast i populaciju i spada u domen rada psihologa. Rezultat testa je količnik inteligencije (IQ-Inteligentiae Quotient) koji se dobija deljenjem umne (mentalne) starosti dobijene testom (u mesecima) i dobne ili kalendarske starosti (u mesecima).

Količnik inteligencije izračunava se po formuli:

 

Na primer, desetogodišnje dete koje na testu inteligencije postigne rezultat prosečnog trinaestogodišnjaka ima količnik inteligencije 130 (100h13/10). Na brojevnom testu od 8 ili 16 pitanja osoba starosti 12-40 godina može imati IQ 35,70,120,166,180,200 u zavisnosti od pitanja.

Kod odraslih ljudi količnik inteligencije ne zavisi od uzrasta, već rezultat na određenom testu inteligencije predstavlja meru relativne razvijenosti inteligencije pojedinca unutar referentne grupe za koju je test standardizovan.

U zavisnosti od vrednosti količnika, visina inteligencije se može podeliti na nekoliko grupa:

  • Veoma visoka inteligencija (potencijalni geniji, IQ viši od 140)
  • Visoka inteligencija (IQ između 111-139)
  • Prosečna inteligencija (IQ je između 90-110)
  • Fiziološki tupi (IQ je između 70-89)

Prisustvo poremećaja inteligencije sa vrednostima IQ[5] manjim od 70 od rođenja, ili ako su ti poremećaji nastali tokom razvoja inteligencije, onda se radi o mentalnoj retardaciji (oligofrenija, duševna-mentalna zaostalost, slaboumnost), koja se dalje dijeli:

  • Laka duševna zaostalost (IQ je između 50-69)
  • Umerena duševna zaostalost (IQ je između 35-49)
  • Teška duševna zaostalost (IQ je između 20-34)
  • Duboka duševna zaostalost (IQ je ispod 20)

Ako je oštećenje inteligencije nastalo kasnije kada je već inteligencija razvijena, onda se radi o demencijama.

Drugim rečima, navedena formula može se koristiti samo za izračunavanja količnika inteligencije kod dece, a za odrasle se koristi postupak projekcije dobijenog skora na Gausovoj zvonastoj krivoj sa središnjom vrednošću (prosječnim IQ-om) od 100 i standardnom devijacijom od 15 ili 16.

Noviji pristupi izračunavanju IQ-a svode se na matematičku transformaciju (percentil, percentilni rang) rezultata na testu inteligencije.

Nedovoljnim uzimanjem joda količnik inteligencije se smanjuje za 10—15%.[6]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Greška u srpskom jeziku koju svi pravimo izazvala pobunu na mrežama”. NOVA portal (na jeziku: srpski). 2022-02-03. Pristupljeno 2022-10-02. 
  2. ^ World Intelligence Network, IQ i genetika Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. decembar 2010), Pristupljeno 9. 4. 2013.
  3. ^ Gosso, M. F.; De Geus, E J C.; Van Belzen, M. J.; Polderman, T J C.; Heutink, P.; Boomsma, D. I.; Posthuma, D. (2006). „The SNAP-25 gene is associated with cognitive ability: Evidence from a family-based study in two independent Dutch cohorts”. Molecular Psychiatry. 11 (9): 878—886. PMID 16801949. S2CID 437158. doi:10.1038/sj.mp.4001868. 
  4. ^ Gosso MF, de Geus EJ, Polderman TJ, Boomsma DI, Heutink P, Posthuma D., Common variants underlying cognitive ability: further evidence for association between the SNAP-25 gene and cognition using a family-based study in two independent Dutch cohorts.[mrtva veza], Pristupljeno 9. 4. 2013.
  5. ^ „IQ test free”. IQ Test (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-05-01. 
  6. ^ Politikin Zabavnik, rubrika „Jeste li već čuli da...“, broj 2874

Spoljašnje veze

uredi