Kolokacije

Kolokacija u lingvistici se odnosi na stereotipski spoj reči, na primer: topao doček, izazvati posledice, dežurni krivac. Kada kolokacija ne dozvoljava nikakve izmene, govori se o okamenjenom ili idiomatskom izrazu (frazeološkom obrtu).

Termin kolokacija potiče od latinskog glagola collocāre u značenju „staviti nešto zajedno ili pored nečega“. Termin je prvi koristio Kvintilijan, a iz retorike ovaj termin prelazi u lingvistiku 1952. godine kada ga je upotrebio Fert, osnivač britanske kontekstualističke škole.

Članovi kolokacije nazivaju se kolokati, jedan je primaran i predstavlja osnovu kolokacije, dok je drugi sekundaran. U pitanju je sintagmatski odnos leksema, koji se uspostavlja u linearnom nizu. Sposobnost udruživanja lekseme sa drugim leksemama zove se kolokabilnost. Lekseme imaju sposobnost privlačenja sa određenim tipovima leksema, koju definiše kolokacioni opseg. Prema kolokacionom opsegu, lekseme se dele na: otvorene (kupiti, voziti… automobil), ograničene (topao, ali ne i vruć doček) i vezane tj. idiome (mlatiti praznu slamu, prodavati mačku u džaku).

Kolokacija kao uobičajen spoj reči

Jedan od prvih kriterijuma koje je postavio Fert definišući ovaj termin jeste da kolokacija mora biti ustaljen, uobičajen spoj reči. Tako će svaki Englez izraz silly ass shvatiti kao kolokaciju sa značenjem imbecil, budala. Većina odrednica iz čuvenog Bensonovog Rečnika kolokacija u engleskom jeziku (1986) zasnovana je na intuiciji leksikografa, a izvorni govornici u stanju su da prepoznaju njihova značenja takođe uz pomoć intuicije i razvijenih lingvističkih kompetencija.

Kolokacije ipak nisu jednostavni, slučajni spojevi. Kombinatorička svojstva su usko povezana s kolokacijama i ona pokazuju zašto se pojedine reči međusobno više privlače. Da se određene reči češće kombinuju jedne s drugima može se uočiti na sledećem primeru: topao doček postoji, dok vruć doček ne; u srpskom jeziku jedino je primer topao doček kolokacija, odnosno uobičajen spoj reči, iako su pridevi topao i vruć sinonimi.

Korpusna lingvistika se bavi različitim statističkim analizama koje imaju za cilj da pokažu kombinatorička svojstva kolokacija i frekventnost reči u kolokacijama. Korpusni lingvisti smatraju da je jedini valjani kriterijum za određivanje i opisivanje kolokacija upravo kriterijum ustaljenosti, pri čemu se zastupa stav da je jako teško odrediti neka sintaksička ili semantička pravila udruživanja reči u kolokacije.

Kolokacije i leksička prozirnost

Svojstvo leksičke prozirnosti Alan Kruz objašnjava na primeru heavy drinker = teška pijanica. U ovom slučaju, engleski pridev heavy ne znači težak puno kilograma, već označava količinu, odnosno stepen konzumacije alkohola. Da bi kolokacija bila razumljiva, izvorni govornici moraju jednako dobro poznavati oba značenja ovog prideva, ali i znati da je samo drugo značenje prideva ovde prihvatljivo. Ipak, ovakvo objašnjenje nije dovoljno, jer postoje primeri kolokacija u kojima pravilo leksičke prozirnosti nije ispoštovano. Ova pojava se može lepo sagledati na primerima sledećih engleskih kolokacija: public transport = javni prevoz, public baths = javni toalet, u značenju javno, odnosno dostupno svima, i public school u značenju privatna, skupa škola. U prethodnom primeru ispoštovan je kriterijum ustaljenog spoja reči, ali ne i leksičke prozirnosti, no to ne sprečava da se primer public school analizira kao kolokacija.

Kolokacije i proizvoljnost

Benson (1989) smatra da kolokacije treba definisati kao ustaljene, ali arbitrarne (proizvoljne) spojeve reči. Proizvoljnost kolokacija je od izuzetnog značaja u prevođenju, jer prevodilac mora znati šta se slobodno ili približno može prevesti, a šta zahteva veliko poznavanje kolokacija stranog i maternjeg jezika. Proizvoljnost je kriterijum koji se naročito proučava na primerima dva ili više jezika jer ono što je proizvoljno u jednom jeziku, ne mora nužno biti i u drugom. Dakle, u različitim jezicima nalazimo drugačije načine stvaranja kolokacija. Ovu osobinu možemo ilustrovati ekvivalentnim primerima iz srpskog, španskog i francuskog jezika. Našoj kolokaciji načiniti korak u potpunosti odgovara francuska kolokacija faire un pas, ali u španskom jeziku nailazimo na glagol dar = dati upotrebljen u značenju načiniti: dar un paso.

Kolokacije i sintagme

Kolokacije mogu biti u sintaksičkoj vezi, na primer glagol-objekat: doneti odluku, ili pridev-imenica: čista savest. Mogu se naći i u leksičkoj vezi, kao što je slučaj sa antonimima: živi mrtvac. Ipak, dešava se da ne postoji lingvistička povezanost među njima.

Često se postavlja pitanje gde se nalazi granica između sintagme i kolokacije, budući da se mnoge kolokacije mogu analizirati i kao uže sintagme. Kolokacija se posmatra kao binarni spoj reči koje se međusobno privlače i najčešće ne mogu zameniti drugim rečima. Sintagma je skup dveju ili više reči okupljenih oko centralne reči, sa kojom dele sintaksičku službu u rečenici.

Na sintaksičkom nivou sreću se razni tipovi kolokacija koje mogu činiti:

1. glagol + imenica: naučiti lekciju, platiti kaznu
2. imenica + imenica u nominativu: zmija otrovnica, ptica selica
3. imenica + imenica u genitivu: zrno sumnje, tračak nade
4. pridev + imenica: čvrsta ruka, bogato iskustvo
5. prilog + pridev: lako zapaljiv
6. pridev + pridev: mrtav ozbiljan

Kolokacije i didaktika stranih jezika

Poznavanje kolokacija je veoma bitno za pravilno usvajanje stranog jezika, te savremene metode nastave stranih jezika poseban značaj daju učenju kolokacija kao višečlanih konstrukcija. Zajednički evropski referentni okvir za žive jezike (2001) preporučuje kontekstualizovano učenje nove leksike, odnosno reči nikada ne treba učiti odvojeno, već u okviru autentičnog semantičkog polja. Naročit problem predstavljaju višečlane konstrukcije, kolokacije i frazemi. Zadatak nastavnika stranog jezika je da učenicima posebno skrene pažnju na takve spojeve reči, kao i da im pomoću različitih mnemotehničkih vežbi olakša njihovo usvajanje. Iz istog razloga se pri učenju kolokacija skreće pažnja i na sinonimne reči koje se u datim spojevima nikako ne mogu upotrebiti, kao u primeru izvršiti samoubistvo, ali ne i obaviti, uraditi samoubistvo.

Literatura

• Durbaba, O., Teorija i praksa učenja i nastave stranih jezika, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2011. ISBN 978-86-17-17487-1
• Dražić, J., Leksičke i gramatičke kolokacije u srpskom jeziku, Novi Sad: Filozofski fakultet Univerziteta, 2014. ISBN 978-86-6065-295-1

Spoljašnje veze

• https://www.academia.edu/2738387/Sur_les_caract%C3%A9ristiques_de_la_collocation (GeoffreyWilliams) 14.9.2016.
• http://www.persee.fr/doc/lfr_0023-8368_2006_num_150_2_6850 ( Franz Josef Hausman & Peter Blumenthal) 17.9.2016.
• https://web.archive.org/web/20161113020516/http://www.dico.uottawa.ca/theses/langlois/ll-chap3.htm (Lucie Langlois) 17.9.2016.