Kolhoz

Kolhoz (rus. колхоз = коллективное хозяйство slušaj^ⓘ) je kolektivno zadružno poljoprivredno gazdinstvo u bivšem SSSR-u. Zemlja kojom se u njemu raspolaže je državno vlasništvo dato na korišćenje, dok su mehanizacija i ostala proizvodna sredstva vlasništvo samog kolhoza. Nastali su spajanjem više sitnih individualnih gazdinstava i bili su karakteristični za gusto naseljene delove SSSR-a. Kolhoznici su posedovali malu okućnicu i određen broj grla stoke. Površina ovih gazdinstava iznosila je oko 6.000 ha.

Godine 1948. je, nakon donošenja Rezolucije Informbiroa, a kako bi se dokazalo da su Tito i njegovi suradnici zaista pravi komunisti, u komunističkoj Jugoslaviji provedena kolektivizacija sela po uzoru na sovjetske kolhoze. U jugoslovenskom slučaju, seljačke kolektivi su nazivani zadrugama, a učlanjivanje seljaka u njih (što je podrazumevalo odricanje od vlasništva zemlje i stoke) je sprovođeno pod pritiskom vlasti, sve prema sovjetskom uzoru. Kolosalni socijalni eksperiment je dao loše rezultate – glad u državi je izbegnuta zahvaljujući humanitarnoj pomoći iz SAD i drugih zemalja demokratskog sveta, koje su zasnovale savezništvo s komunističkom Jugoslavijom – te se od njega odustalo nakon nekoliko godina.

Ime

Složenica rus. колхоз je kontrakcija od rus. коллективное хозяйство. Ovaj ruski termin je usvojen u drugim jezicima kao pozajmljenica; međutim, neki drugi jezici su izveli ekvivalente iz maternjeg korena, kao što je ukrajinski ukr. колгосп, od ukr. колективне господарство, beloruski blr. калгас; estonski kolhoos; letonski kolhozs; i litvanski kolūkis.

Kolhozi i sovhozi

Kolhozi i sovhozi bili su dve sastavnice socijalističkog sektora u poljoprivredi, koji je razvijan nakon pobede Oktobarske revolucije 1917. godine, kao protivteža porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima. Pokret zadrugarstva u Sovjetskom Savezu je dvadesetih godina još bio naizgled spontan i dragovoljan, te se izražavao u tri glavna oblika: TOZ (seljačka radna zadruga, gde su i zemlja i alati ostajali u vlasništvu seljaka, ali je rad bio kolektiviziran, dok je prihod raspodeljivan i s obzirom na vlasništvo i s obzirom na rad), artelj (poljoprivredna radna zadruga, gde su kolektivizirani i alati i zemlja, osim kuće i okućnice, a prihod je raspodeljivan s obzirom na radne dane, trudodane), te seljačka ekonomska komuna, tj. „sovhoz”" (gdje je sve imanje bilo kolektivizirano, a prihod je raspodeljivan s obzirom na potrebe pojedinaca odnosno porodice; te su komune osnivane samo na nacionalizovanim zemljištima koja su prethodno pripadala plemićima ili manastirima). Po popisu 1929. čak 60.2 posto kolhoza činili su TOZ-ovi, 33,6 posto artelji, a samo 6,2 posto komune.

Komunistička partija Sovjetskog Saveza je 1929. odlučila a 1930. da započne sa sprovođenjem nasilne kolektivizaciju seoskih poljoprivrednih gospodarstava posle koje je kolhoz postao obavezan, preuzevši aspekt državne privrede, te je kasnijih godina bila česta praksa menjanja statusa kolhoza u sovhoz ili obrnuto. Razlika je praktično ukinuta pošto je Hruščovljevo vodstvo KPSS uvelo zajamčene plate i za kolhoznike. Kolhoznicima je sistemom putovnica bilo onemogućeno da se presele u grad, a do 1969. godine su i deca rođena u kolhozu bila obavezna da tamo ostaju, a ova vezanost za zemlju kolhoza delimično se vratila u feudalizam.

Za razliku od kolhoza, koji su obuhvatali imanja seljaka i zvanično bili njihova kolektivna svojina, kolhozi su bili u zvaničnom vlasništvu države. Uglavnom se radilo o imanjima koja su pre revolucije bila u vlasništvu vlasti; ova imanja su bila u proseku veća (u proseku oko 15.000 hektara, tj. otprilike tri puta veća od kolhoza), imala su najbolju zemlju i najlakše su se dobijala mehanizacijom i drugim sredstvima za savremenu poljoprivredu.

Statistički podaci o kolektivnim farmama u SSSR-u

'Kolektivne farme i državne farme u SSSR-u: broj gazdinstava, prosečna veličina i udeo u poljoprivrednoj proizvodnji'

Godina	Broj kolhoza	Broj sovhoza	Veličina kolhoza u ha	Veličina sovhoza u ha	Udeo kolhoza	udeo sovhoza	Udeo domaćinstava
1960.	44.000	7400	6600	26.200	44 %	18 %	38 %
1965.	36.300	11.700	6100	24.600	41 %	24 %	35 %
1970.	33.000	15.000	6100	20.800	40 %	28 %	32 %
1975.	28.500	18.100	6400	18.900	37 %	31 %	32 %
1980.	25.900	21.100	6600	17.200	35 %	36 %	29 %
1985.	26.200	22.700	6500	16.100	36 %	36 %	28 %
1990.	29.100	23.500	5900	15.300	36 %	38 %	26 %

Izvor: Statistički godišnjak SSSR, navedena godišta, Državni statistički komitet SSSR, Moskva.

Nestajanje kolhoza nakon 1991.

Posle raspada Sovjetskog Saveza kolhozi su posve nestali u zakavkaskim i srednjoazijskim državama, delom u sklopu opšte privatizacije (Gruzija, Azerbejdžan itd.), delom državnim dekretima o njihovoj preobrazbi (Turkmenistan, Tadžikistan itd.) Opstaju u Rusiji, Ukrajini i Moldaviji, ali njihov broj i njihov udeo u poljoprivredi stalno se smanjuju.

Broj kolhoza i svih poljoprivrednih zadruga u Rusiji, Ukrajini i Moldaviji 1990. – 2005.

	Rusija		Ukrajina		Moldavija
Godina	Broj kolhoza	Zadruge ukupno	Broj kolhoza	Zadruge ukupno	Broj kolhoza	Zadruge ukupno
1990.	12.800	29.400	8354	10,792	531	1891
1995.	5522	26.874	450	10,914	490	1232
2000.	3000	27.645	0	14,308	41	1386
2005.	2000	22.135	0	17,671	4	1846

Izvori:

• Za Rusiju: Poljoprivreda u Rusiji, statistički godišnjak, Državni statistički komitet, Moskva, navedena godišta.
• Za Ukrajinu. „Rethinking Agricultural Reform in Ukraine” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 28. 10. 2008. g. Pristupljeno 25. 11. 2021. , IAMO, Halle, Nemačka.
• Za Moldaviju: Tablice zemljišnog balansa, Državna agencija za zemljišni katastar, Kišinjev, navedena godišta.

Potrebno je međutim zapaziti da su usled ukidanja kolhoza i sovhoza samo retko nastajala individualna poljoprivredna imanja: u većini slučajeva se promenio pravni oblik funkcioniranja, ali je kolektiv nastavio da radi manje-više kao i do tada. Tokom 1990-ih godina se, zapravo, moglo reći da se samo promijenio natpis na vratima uprave. Članovi kolhoza, naime, nisu imali ni alata, ni novca, ni znanja ni navika potrebnih za vođenje samostalnih imanja – uglavnom su bili zadovoljni ako im se dalo više slobode da u svojim štalama uzgajaju svinje i drugu stoku (često, plaćajući kolektivu za stočnu hranu – svojim radom), spremaju meso u vlastitim pušnicama i slobodno prodaju meso, voće povrće i razne seoske proizvode koji su proizveli u svojim kuhinjama i pojatama. Tek nakon više od dvadeset godina, s promenom generacija, primećuje se na ruskom selu pravi oporavak kvaliteta menadžmenta i rast proizvodnje.

Vidi još

• Sovhoz
• Kolektivizacija

Literatura

• Mastilo, Natalija (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd
• Stemić Milomir, Jaćimović Bratislav (2006): Osnovi agrarne geografije, Jantar grupa, Zemun
• Jacques, Vallin (novembar 2002). „A New Estimate of Ukrainian Population Losses during the Crises of the 1930s and 1940s”. Population Studies. 56 (3): 249—64. PMID 12553326. S2CID 21128795. doi:10.1080/00324720215934. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Himka, John-Paul (proleće 2013). „Encumbered Memory: The Ukrainian Famine of 1932–33”. Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History. 14 (2): 411—36. S2CID 159967790. doi:10.1353/kri.2013.0025. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Conquest, Robert (2001). Reflections on a Ravaged Century (na jeziku: engleski). W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-32086-2. 
• Fainsod, Merle (1970). How Russia is Ruled (revised izd.). Cambridge, Mass.: Harvard University Press. 
• Iordachi, Constantin; Bauerkämper, Arnd (2014). Collectivization of Agriculture in Communist Eastern Europe: Comparison and Entanglements. Budapest, New York: Central European University Press. ISBN 978-6155225635. JSTOR 10.7829/j.ctt6wpkqw. ProQuest 1651917124. 
• Grigor., Suny, Ronald (1998). The Soviet experiment Russia, the USSR, and the successor states. Oxford University Press. ISBN 978-0195081046. OCLC 434419149. 
• Livi-Bassi, Massimo (1993). „On the Human Cost of Collectivization in the Soviet Union”. Population and Development Review. Population and Development Review (19): 743—766. JSTOR 2938412. doi:10.2307/2938412. 
• Ammende, Ewald. "Human life in Russia", (Cleveland: J.T. Zubal, 1984), Reprint, Originally published: London, England: Allen & Unwin, (1936) ISBN 0-939738-54-6
• Conquest, Robert (1986). The Harvest of Sorrow: Soviet Collectivization and the Terror-Famine. Oxford University Press. .
• Davies, R. W (1980). The Socialist Offensive. Harvard University Press. . (Volume 1 of The Industrialization of Soviet Russia), , hardcover,
• Davies, R. W (1980). The Soviet Collective Farm, 1929–1930. Harvard University Press. . (Volume 2 of the Industrialization of Soviet Russia), , hardcover,
• Davies, R. W. (1989). Soviet Economy in Turmoil, 1929–1930. Harvard University Press. . (volume 3 of The Industrialization of Soviet Russia), ,
• Davies, R.W. and Stephen G. Wheatcroft (2004). Years of Hunger: Soviet Agriculture, 1931–1933. ISBN 0-333-31107-8. . (volume 4 of The Industrialization of Soviet Russia), Palgrave Macmillan. (April), hardcover,
• Davies, R. W. and S. G. Wheatcroft (1985). Materials for a Balance of the Soviet National Economy, 1928–1930. Cambridge University Press. . hardcover, 467 pages,
• Dolot, Miron. Execution by Hunger: The Hidden Holocaust. ISBN 0-393-30416-7. . W. W. Norton (1987), trade paperback, 231 pages, ; hardcover (1985), ISBN 0-393-01886-5
• Kokaisl, Petr. Soviet Collectivisation and Its Specific Focus on Central Asia Agris Volume V, Number 4, 2013, pp. 121–133, ISSN 1804-1930.
• Hindus, Maurice. Red Bread: Collectivization in a Russian Village [1931]. Bllomingtonm, IN: Indiana University Press, 1988.
• Laird, Roy D. "Collective Farming in Russia: A Political Study of the Soviet Kolkhozy", University of Kansas, Lawrence, KS (1958), 176 pp.
• Lewin, Moshe. Russian Peasants and Soviet Power: A Study of Collectivization. ISBN 0-393-00752-9. . W.W. Norton (1975), trade paperback,
• Library of Congress Revelations from the Russian Archives: Collectivization and Industrialization (primary documents from the period)
• Martens, Ludo. Un autre regard sur Staline. ISBN 2-87262-081-8. . Éditions EPO, 1994, 347 pages, . See the section "External links" for an English translation.
• McCauley, Martin (2008). Stalin and Stalinism (Revised, third izd.). Harlow, England: Pearson Longman. ISBN 978-1405874366. OCLC 191898287. 
• Nimitz, Nancy. "Farm Development 1928–62", in Soviet and East European Agricultures, Jerry F. Karcz, ed. Berkeley, California: University of California, 1967.
• Satter, David (1996). Age of Delirium : The Decline and Fall of the Soviet Union. Yale University Press. .
• Taylor, Sally J (1990). Stalin's Apologist: Walter Duranty : The New York Times's Man in Moscow. Oxford University Press. . hardcover,
• Tottle, Douglas. (1987). Fraud, Famine and Fascism: The Ukrainian genocide myth from Hitler to Harvard. Toronto: Progress Books. .
• Wesson, Robert G. "Soviet Communes." Rutgers University Press, 1963
• Zaslavskaya, Tatyana. The Second Socialist Revolution. ISBN 0-253-20614-6. .
• Davies, Robert William, and Richard W. Davies (1980). The socialist offensive: the collectivisation of Soviet agriculture, 1929-1930. London: Macmillan. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza).
• Figes, Orlando. The Whisperers: Private Life in Stalin's Russia. "Macmillan". 2008
• Frese, Stephen J (2004). „Comrade Khrushchev and Farmer Garst: East-West Encounters Foster Agricultural Exchange.”. The History Teacher. 1: 37—65. . online.
• Hale-Dorrell, Aaron (2015). „The Soviet Union, the United States, and Industrial Agriculture”. Journal of World History. 26 (2): 295—324. .
• Hale-Dorrell, Aaron. Corn Crusade: Khrushchev's Farming Revolution in the Post-Stalin Soviet Union (2019) PhD dissertation version.
• Hedlund, Stefan (1983). Crisis in Soviet agriculture. .
• Hunter, Holland (1988). „Soviet Agriculture with and without Collectivization, 1928-1940.”. Slavic Review. 47 (2): 203—216. 
• Karcz, Jerzy,, ur. (1967). Soviet and East European Agriculture. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak urednika (veza)
• McCauley, Martin (2016). Khrushchev and the Development of Soviet Agriculture: Virgin Land Program, 1953-64. Springer. .
• Volin, Lazar (1959). „Soviet agriculture under Khrushchev.”. American Economic Review. 49 (2): 15—32.  online.
• Volin, Lazar/ Khrushchev and the Soviet agricultural scene. U of California Press. 2020. .

Spoljašnje veze

• Mārtiņš Ķibilds (November 9, 2018). Kolkhozs: How collectivization changed the Latvian countryside, utterly. Atslēgas. Public Broadcasting of Latvia. Retrieved November 19, 2018.
• „Collectivization”. Seventeen Moments in Soviet History (na jeziku: engleski). 2015-06-17. Pristupljeno 2019-02-03.