Википедија

Komisija Ujedinjenih nacija o statusu žena

Komisija o statusu žena (engl. United Nations Commission on the Status of Women, CSW, UNCSW) je funkcionalna komisija Ekonomskog i socijalnog saveta Ujedinjenih nacija (ECOSOC), jednog od glavnih organa UN u okviru Ujedinjenih nacija. CSW je opisana kao organ UN koji promoviše rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena. [2] Svake godine, predstavnici država članica okupljaju se u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku kako bi procenili napredak rodne ravnopravnosti, identifikovali izazove, postavili globalne standarde i formulisali konkretne politike za promovisanje rodne ravnopravnosti i prava žena širom sveta. U aprilu 2017. ECOSOC je izabrao 13 novih članova u CSW za četvorogodišnji mandat 2018–2022. [3] Jedna od novih članica je Saudijska Arabija, koja je kritikovana zbog tretmana žena.

Komisija Ujedinjenih nacija o statusu žena
United Nations Commission on the Status of Women
Amblem UN
SkraćenicaCSW ili UNCSW
Datum osnivanja21. juna 1946.
Tipmeđunarodna organizacija,
regulatorno i savetodavno telo
SedišteNjujork,
 SAD
Članovi45
PredsednikMher Margaryan[1]
 Jermenija
Matična organizacijaEkonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija
Veb-sajtCSW at unwomen.org

Agencije UN aktivno prate svoje organe koji dovode žene u razvojne pristupe i programe i konferencije. Žene učestvuju u pripremnim komisijama, osmišljavaju strategiju, održavaju sastanke poslaničkih grupa, povezuju se u različitim tačkama dnevnog reda o kojima se pregovara u raznim komitetima i rade kao informisani lobisti na samim konferencijama. CSW je jedna od komisija UN koja ne ograničava učešće samo na države. Na primer, nevladinim organizacijama je takođe dozvoljeno da učestvuju na sednicama CSW, prisustvuju skupovima i panelima i organizuju sopstvene paralelne događaje preko NVO Komiteta za status žena, Njujork. [4] Ovo je posebno važno za sporne teritorije kao što je Tajvan, koji nije član UN. U poslednjih nekoliko godina, nevladine organizacije sa Tajvana (kao što je Nacionalna alijansa tajvanskih ženskih udruženja) mogle su da učestvuju na sesijama CSW.

CSW se sastoji od po jednog predstavnika iz svake od 45 država članica koje je izabrao ECOSOC na osnovu pravične geografske distribucije: 13 članova iz Afrike; 11 iz Azije; 9 iz Latinske Amerike i Kariba; 8 iz zapadne Evrope i drugih država i 4 iz istočne Evrope. Članovi se biraju na četvorogodišnji mandat. Među svojim aktivnostima, CSW je pripremila nekoliko konvencija i deklaracija, uključujući Deklaraciju o eliminaciji diskriminacije žena iz 1967. godine i agencije koje se bave ženama kao što su UNIFEM (Razvojni fond Organizacije ujedinjenih nacija za žene) i INSTRAW. Prioritetna tema Komisije na 57. sednici bila je „eliminacija i prevencija svih oblika nasilja nad ženama i devojčicama”. Pre toga, u Bangkoku, Tajland, od 17. do 20. septembra 2012. održan je sastanak ekspertske grupe: prevencija nasilja nad ženama i devojčicama. [5]

Biro

uredi

Biro CSW igra važnu ulogu u pripremi i obezbeđivanju uspešnosti godišnjih zasedanja CSW. Članovi Biroa služe dve godine. [7]

Istorija

uredi

CSW je osnovana 1946. godine kao mehanizam za promovisanje, izveštavanje i praćenje pitanja koja se odnose na politička, ekonomska, građanska, socijalna i obrazovna prava žena. Bila je to jedinstvena zvanična struktura za skretanje pažnje na brige žena i liderstvo u UN. CSW se prvi put sastala u Lejk Suksesu, Njujork, u februaru 1947. Svih 15 predstavnika vlada bile su žene, što je razlikovalo CSW od drugih pokreta UN-a, a CSW je nastavila da broji većinu žena delegata. Na prvoj sednici Komisija je kao jedan od svojih vodećih principa proglasila:

da podigne status žena, bez obzira na nacionalnost, rasu, jezik ili veru, do ravnopravnosti sa muškarcima u svim oblastima ljudskog preduzetništva i da eliminiše svaku diskriminaciju žena u odredbama statutarnog prava, u pravnim maksimama ili pravilima, ili u tumačenju običajnog prava.

Jedan od prvih zadataka CSW bio je da doprinese izradi Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Članovi komisije ubacili su rodno osetljiv jezik — argumentujući protiv pozivanja na „muškarce“ kao sinonim za čovečanstvo i fraza poput „muškarci su braća“. Dobili su otpor članova Komisije za ljudska prava, ali su uspeli da uvedu novi, inkluzivni jezik.

Reproduktivna prava i Komisija

uredi

Rani rad i CEDAW

uredi

Komisija je počela da radi nakon svog osnivanja 1946. godine kako bi direktno uvela prava žena na međunarodnu arenu. [8] Ovo je postignuto na različite načine, najčešće pokušajima prikupljanja podataka koji pokazuju diskriminaciju žena. [8] U saradnji sa globalnim ženskim pokretom u nastajanju, UN i CSW su od 1976. do 1985. godine proglasili Dekadu žena Ujedinjenih nacija. Za to vreme, reproduktivna prava su uključena u centralnu akciju Komisije, Konvenciju o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW), koja je stupila na snagu 1981. godine. [8] Ovom konvencijom je propisano da u pogledu reproduktivnih prava reprodukcija „ne bi trebalo da bude osnov za diskriminaciju“. [9] Takođe priznaje društvene implikacije majčinstva i navodi da su briga o deci i zaštita materinstva integralna prava i da ih treba proširiti na sve oblasti života žena. [9] CEDAW je jedini međunarodni sporazum o ljudskim pravima koji se otvoreno poziva na planiranje porodice. [10] U njemu se navodi da je ljudsko pravo za žene da „slobodno i odgovorno odlučuju o broju i razmaku godišta svoje dece i da imaju pristup informacijama, obrazovanju i sredstvima koja će im omogućiti da ostvare ova prava“, a svaka država potpisnica Ugovora je obavezna da obezbedi obrazovanje o planiranju porodice i reproduktivnim pravima, uključujući različite oblike kontracepcije. [9] [11] Prisilni abortus ili sterilizacija predstavljaju kršenje sporazuma. [11] Sjedinjene Države nisu uspele da ratifikuju CEDAW. [12] Pored CEDAW-a, CSW je preduzela nekoliko drugih napora da se bavi reproduktivnim pravima. Tokom ovog perioda, Komisija je bila domaćin četiri globalne konferencije o ženama kako bi se pozabavila pitanjima uključujući reproduktivna prava. [13] Lokacije su bile Meksiko Siti 1975. godine, Kopenhagen 1980. i Najrobi 1985. [13]

Četvrta svetska konferencija o ženama i Pekinška platforma za akciju

uredi

Komisija je 1995. godine održala Četvrtu svetsku konferenciju za akciju, poznatiju kao Pekinška deklaracija i platforma za akciju iz 1995. godine. [14] Ovo je usledilo nakon tri druge konferencije koje su se bavile potrebama i pravima žena širom sveta. [15] Pekinšku platformu je Centar za reproduktivna prava pozdravio kao „najsveobuhvatniju artikulaciju međunarodnih obaveza u vezi sa ženskim ljudskim pravima“. [16] Poseban akcenat stavlja na reproduktivna prava kroz zakonodavstvo u vezi sa planiranjem porodice, u kojem se navodi da je pravo svih žena „da budu informisane i da imaju pristup sigurnim, efikasnim, pristupačnim i prihvatljivim metodama planiranja porodice po svom izboru, kao što kao i druge metode po svom izboru za regulisanje plodnosti koje nisu protivzakonite“. [17] Konkretno, Platforma podstiče vlade država da preispitaju kaznene mere koje se primenjuju na abortus, obezbede planiranje porodice i niz kontraceptiva kao alternativu abortusu, kao i kvalitetnu negu nakon abortusa. [17] Platforma takođe predstavlja bezbednu, zdravu trudnoću kao ljudsko pravo koje se ostvaruje kroz kvalitetne resurse i zdravstvenu zaštitu na raspolaganju svim ženama bez obzira na ekonomski status. [17] Neki naučnici su tvrdili da je Platforma služila za komplikovanje pitanja seksualne nege adolescenata i komplikacija koje su posledica Side. [15]

Reproduktivna prava u dvadeset prvom veku

uredi

Od novog milenijuma, CSW je takođe preduzela akciju da integriše reproduktivna prava u međunarodnu arenu kroz kreiranje Milenijumskih razvojnih ciljeva, posebno cilja 5, koji je postizanje univerzalnog pristupa reproduktivnom zdravlju. UN su 2005. godine dodale odredbu 5 koja je imala za cilj da se „do 2015. postigne univerzalni pristup reproduktivnom zdravlju“, određen rasprostranjenošću kontraceptiva, stopom nataliteta adolescenata, upotrebom prenatalne nege i nemogućnošću pristupa metodama planiranja porodice. [18] U sporazumima koji su objavljeni sa 57. sednice CSW 2013. godine pominje se i značaj reproduktivnih prava kao ljudskih prava i pristupa bezbednoj reproduktivnoj nezi kao sredstva za rešavanje nasilja nad ženama. Deklaracija takođe shvata ovu brigu kao sredstvo za prevenciju budućeg nasilja, potvrđuje sistematske faktore i način na koji oni utiču na negu i reproduktivna prava. [19] U skorije vreme, CSW je ponovo potvrdila prioritet seksualnog obrazovanja, reproduktivnih prava i reproduktivne pravde za sve žene, uključujući korišćenje savremenih opcija za planiranje porodice (uključujući niz opcija za kontracepciju) objavljivanjem svoje Deklaracije o sporazumima iz 2014. godine. [20]

Reference

uredi
  1. ^ https://www.unwomen.org/en/news/stories/2020/7/press-release-commission-on-the-status-of-women-64th-session-concludes retrieved 28 August 2020
  2. ^ Commission on the Status of Women
  3. ^ U.N. Elects Saudi Arabia to Women’s Rights Commission, For 2018–2022 Term, Launching 2017 Coordination Segment, Economic and Social Council Adopts 10 Decisions, Elects Subsidiary Body Members amid Debate on NGO Participation
  4. ^ UN Commission on the Status of Women, Fifty-first session. Accessed on July 16, 2007.
  5. ^ Expert Group Meeting Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. februar 2020)EGM: prevention of violence against women and girls announced. Retrieved 28 February 2013.
  6. ^ Council resolution 46/101
  7. ^ In 2002, in order to improve its work and ensure continuity, the Commission held the first meeting of its subsequent session immediately following the closure of the regular session. It was for the sole purpose of electing the new Chairperson and other members of the Bureau.[6]
  8. ^ a b v „Short History of the Commission on the Status of Women” (PDF). United Nations. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  9. ^ a b v United Nations High Commissioner for Refugees. „Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination Against Women”. Refworld (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-08-23. 
  10. ^ „OHCHR | Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women”. www.ohchr.org. Pristupljeno 2021-02-16. 
  11. ^ a b Bustelo, Carlota (april 1995). „Reproductive Health and CEDAW”. American University Law Review. 44 (4): 1145—1155. 
  12. ^ „CEDAW Advances Women's Human Rights”. Center for Reproductive Rights (na jeziku: engleski). 2014-02-20. Pristupljeno 2017-02-22. 
  13. ^ a b „World Conferences on Women”. UN Women (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-03-01. 
  14. ^ „Fourth World Conference on Women, Beijing 1995”. www.un.org. Pristupljeno 2017-02-22. 
  15. ^ a b Haslegrave, Marianne; Havard, John (1995). „Women's Right to Health and the Beijing Platform for Action: The Retreat from Cairo?”. Health and Human Rights. 1 (4): 461—471. JSTOR 4065253. doi:10.2307/4065253. 
  16. ^ „BEIJING + 15 No Equality Without Full Enjoyment of Women's Sexual and Reproductive Rights” (PDF). Center for Reproductive Rights. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  17. ^ a b v „United Nations, Beijing Declaration and Platform of Action, adopted at the Fourth World Conference on Women, 27 October 1995”. refworld.org. Pristupljeno 15. 2. 2017. 
  18. ^ „Expanding Millennium Development Goal 5: Universal access to reproductive health by 2015” (PDF). UNICEF. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 03. 2009. g. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  19. ^ „Elimination and prevention of all forms of violence against women and girls 2013 Commission on the Status of Women Agreed Conclusions” (PDF). Commission on the Status of Women. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 03. 2017. g. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  20. ^ Lederer, Edith M (22. 3. 2014). „UN document promotes equality for women”. AP NEWS. 

Literatura

uredi
  • Alston, Phillip. The United Nations and human rights: a critical appraisal. New York: Oxford University Press, 1992.
  • Riofrio Bueno Martha de los A. Gender Equality special report of discrimination against indigenous women. UN Security Council, 1998
  • CSW March 1, 2010 meeting. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. novembar 2009)
  • Jain, Devaki. Women, Development, and the UN. Bloomington, IN: Indiana University Press, 2005
  • NGO CSW
  • UN CSW 2010

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Комисија_Уједињених_нација_о_статусу_жена&oldid=26902562”