Komutativni prsten

U teoriji prstena, grani apstraktne algebre, komutativni prsten je prsten u kome je operacija množenja komutativna. Ovo znači da ako su a i b bilo koja dva elementa prstena, onda je a×b=b×a.

Proučavanje komutativnih prstena se naziva komutativna algebra.

Definicija i prvi primeri

uredi

Definicija

uredi

Prsten je skup opremljen sa dve binarne operacije, tj. operacijama koje kombinuju bilo koja dva elementa prstena u treći. Zovu se sabiranje i množenje i obično se označavaju sa „ ” i „ ”; na primer   i  . Da bi se formirao prsten, ove dve operacije moraju da zadovolje brojna svojstva: prsten mora biti abelova grupa pod sabiranjem, kao i monoid pod množenjem, gde se množenje distribuira preko sabiranja; tj.  . Elementi identiteta za sabiranje i množenje su označeni sa   i  .

Ako je množenje komutativno, tj.   tada se prsten   naziva komutativnim. U ostatku ovog članka, svi prstenovi će biti komutativni, osim ako je eksplicitno drugačije navedeno.

Prvi primeri

uredi

Važan primer, i u nekom smislu ključan, je prsten celih brojeva   sa dve operacije sabiranja i množenja. Pošto je množenje celih brojeva komutativna operacija, ovo je komutativni prsten. Obično se označava sa   kao skraćenica od nemačke reči Zahlen (brojevi).

Polje je komutativni prsten gde je   i svaki element   koji nije nula je inverzibilan; tj. ima multiplikativnu inverznu vrednost   takvu da je  . Prema tome, po definiciji, bilo koje polje je komutativni prsten. Racionalni, realni i kompleksni brojevi formiraju polja.

Ako je   dati komutativni prsten, onda skup svih polinoma u promenljivoj   čiji su koeficijenti u   formira polinomski prsten, označen kao  . Isto važi i za nekoliko promenljivih.

Ako je   neki topološki prostor, na primer podskup nekog , kontinualne funkcije realne- ili kompleksne vrednosti na   formiraju komutativni prsten. Isto važi i za diferencijabilne ili holomorfne funkcije, kada su dva koncepta definisana, kao što je   kompleksna mnogostrukost.

Deljivost

uredi

Za razliku od polja, gde je svaki element različit od nule multiplikativno invertibilan, koncept deljivosti za prstenove je bogatiji. Element   prstena   naziva se jedinica ako poseduje multiplikativnu inverznu vrednost. Drugi poseban tip elementa su delioci nule, odnosno element   prstena takav da postoji element prstena   koji nije nula, pri čemu je  . Ako   ne poseduje delioce nule koji nisu nula, naziva se integralni domen (ili domen). Element   koji zadovoljava   za neki pozitivan ceo broj   se naziva nilpotentnim.

Lokalizacije

uredi

Lokalizacija prstena je proces u kome se neki elementi pretvaraju u invertibilne, tj. u prstenu se dodaju multiplikativni inverzi. Konkretno, ako je   multiplikativno zatvoren podskup od   (tj. kad god   onda je i  ) onda je lokalizacija   na  , ili prsten razlomaka sa imeniocima u  , koji se obično označava   sastavljen od simbola

  with  

podležu određenim pravilima koja oponašaju poništavanje poznato iz racionalnih brojeva. Zaista, na ovom jeziku   je lokalizacija   različita od nule za sve cele brojeve. Ova konstrukcija funkcioniše za bilo koji integralni domen   umesto  . Lokalizacija   je polje koje se naziva količnik polja  .

Primeri

uredi
  • Najvažniji primer je prsten celih brojeva sa operacijama sabiranja i množenja. Uobičajeno množenje celih brojeva je komutativno. Prsten se obično obeležava slovom Z, od nemačke reči Zahlen (brojevi).
  • Racionalni, realni i kompleksni brojevi čine komutativne prstene; oni su štaviše polja.
  • Opštije, svako polje je komutativni prsten, pa je klasa polja potklasa klase komutativnih prstenova.
  • Prost primer nekomutativnog prstena je skup svih matrica dimenzije 2-sa-2 čiji su elementi realni brojevi. Na primer, množenje matrica
 
nije jednako množenju izvedenom suprotnim redosledom:
 
  • Ako je n pozitivan ceo broj, tada skup Zn celih brojeva po modulu n čini komutativni prsten sa n elemenata (vidi modularna aritmetika).
  • Ako je R dati komutativni prsten, onda je skup svih polinoma promenljive X čiji koeficijenti su iz R gradi novi komutativni prsten koji se označava sa R[X].

Lokalni prsteni

uredi

prsten se naziva lokalnim ako ima samo jedan maksimalni ideal, označen sa m. Za bilo koji (ne nužno lokalni) prsten R, lokalizacija

Rp

na prostom idealu p je lokalna. Ova lokalizacija odražava geometrijska svojstva Spec R „oko p”. Nekoliko pojmova i problema u komutativnoj algebri mogu se svesti na slučaj kada je R lokalno, što lokalne prstenove čini posebno duboko proučavanom klasom prstenova. Polje ostatka R je definisano kao

k = R / m.

Bilo koji R-modul M daje k-vektorski prostor dat sa M / mM. Nakajamina lema pokazuje da ovaj pasus čuva važne informacije: konačno generisani modul M je nula ako i samo ako je M / mM nula.

Redovni lokalni prstenovi

uredi
 
Kriva kubne ravni (crvena) definisana jednačinom y2 = x2(x + 1) je singularna u početku, odnosno, prsten k[x, y] / y2x2(x + 1), nije regularan prsten. Tangentni konus (plavi) je spoj dve prave, koji takođe odražava singularnost.

k-vektorski prostor m/m2 je algebarska inkarnacija kotangensnog prostora. Neformalno, elementi od m se mogu smatrati funkcijama koje nestaju u tački p, dok m2 sadrži one koje nestaju redosledom od najmanje 2. Za bilo koji Neterov lokalni prsten R, nejednakost

dimk m/m2 ≥ dim R

važi, odražavajući ideju da kotangentni (ili ekvivalentno tangentni) prostor ima najmanje dimenziju prostora Spec R. Ako je jednakost istinita u ovoj proceni, R se naziva regularnim lokalnim prstenom. Neterov lokalni prsten je pravilan ako i samo ako je prsten (koji je prsten funkcija na tangentnom konusu)   izomorfan polinomskom prstenu nad k. Uopšteno govoreći, regularni lokalni prstenovi su donekle slični polinomskim prstenovima.[1] Uobičajeni lokalni prstenovi su UFD-ovi.[2]

Diskretni prstenovi za vrednovanje su opremljeni funkcijom koja dodeljuje ceo broj bilo kom elementu r. Ovaj broj, nazvan vrednovanje r, može se neformalno smatrati nultim ili polnim redom r. Diskretni vrednosni prstenovi su upravo jednodimenzionalni regularni lokalni prstenovi. Na primer, prsten klica holomorfnih funkcija na Rimanovoj površini je diskretni vrednosni prsten.

Kompletni preseci

uredi
 
Uvrnuti kubni (zelena) je potpuni presek u teoriji skupova, ali ne i potpuni.

Po Krulovoj glavnoj teoremi ideala, temeljnom rezultatu teorije dimenzija prstenova, dimenzija

R = k[T1, ..., Tr] / (f1, ..., fn)

je najmanje rn. Prsten R se naziva kompletnim presečnim prstenom ako se može predstaviti na način koji postiže ovu minimalnu granicu. Ovaj pojam se takođe uglavnom proučava za lokalne prstenove. Svaki regularni lokalni prsten je kompletan presečni prsten, ali ne i obrnuto.

Prsten R je potpuni presek u teoriji skupova ako je redukovani prsten pridružen R, tj. onaj dobijen deljenjem svih nilpotentnih elemenata, potpuni presek. Prema podacima iz 2017. godine, generalno je nepoznato da li su krive u trodimenzionalnom prostoru potpuni preseci teorijskih skupova.[3]

Koen-Makolejevi prstenovi

uredi

Dubina lokalnog prstena R je broj elemenata u nekom (ili, kako se može pokazati, bilo kom) maksimalnom regularnom nizu, tj. nizu a1, ..., anm tako da su svi ai delioci različiti od nule u

R / (a1, ..., ai−1).

Za bilo koji lokalni Neterov prsten, važi nejednakost

depth (R) ≤ dim (R)

Lokalni prsten u kome se ostvaruje jednakost naziva se Koen–Makolejev prsten. Lokalni kompletni presečni prstenovi, i a fortiori, regularni lokalni prstenovi su Koen–Makolej, ali ne i obrnuto. Kohen–Makalej kombinuje poželjna svojstva regularnih prstenova (kao što je osobina da budu univerzalni lančani prstenovi, što znači da se (ko)dimenzija prostih brojeva dobro ponaša), ali su takođe robustniji u uzimanju količnika od regularnih lokalnih prstenova.[4]

Reference

uredi
  1. ^ Matsumura (1989, str. 143, §7, Remarks) harv greška: više ciljeva (2×): CITEREFMatsumura1989 (help)
  2. ^ Matsumura (1989, §19, Theorem 48) harv greška: više ciljeva (2×): CITEREFMatsumura1989 (help)
  3. ^ Lyubeznik (1989)
  4. ^ Eisenbud (1995, Corollary 18.10, Proposition 18.13) harv greška: više ciljeva (3×): CITEREFEisenbud1995 (help)

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi

  Mediji vezani za članak Komutativni prsten na Vikimedijinoj ostavi