Konverzivni poremećaj

Konverzivni poremećaj ličnosti (engl. Conversion disorder CD), predstavlja bolest povezanu sa nekim neurološkim oštećenjem, iako pregledi pokazuju da telesni organi i nervni sistem normalno funkcionišu. Bolesnici mogu doživeti delimičnu ili potpunu uklještenost ruku ili nogu. Vid može biti ozbiljno poremećen. Afonija – gubitak normalnog glasa i svih oblika govora osim šaputanja; anozmija – gubitak ili poremećaj osećaja njuha; lažna trudnoća. Konverzivni simptomi svojim karakteristikama pokazuju da su povezani s psihološkim uzročnicima. Obično se pojavljuju iznenadno u stresogenim situacijama, omogućujući osobi da izbegne neku neželjenu delatnost ili odgovornost ili stekne silno željenu pažnju.

Konverzivni poremećaj
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost	psihijatrija, klinička psihologija
eMedicine	[http://www.emedicine.com/med/topic1150.htm# med/1150/topic.htm med/1150/]
MeSH	D003291

Klinička slika

Glavno je obeležje konverzivnog poremećaja je prisutnost deficita voljne, motoričke ili osećajne funkcije koji podsećaju i upućuju na neku neurološku bolest ili neki drugi poremećaj. Za simptom ili deficit, vezani su psihološki čimnioci, jer je se dešava da, pri pojavi ili pogoršanju simptoma ili deficita prethodi konflikt ili drugi stresni momenat.

Obično se kod bolesnika i pre pojave poremećaja mogu uočiti neka odstupanja u međuljudskim odnosima, a simptomi koje pokazuje bolesnik mogu odgovarati simptomima telesne bolesti koju imaju bliski rođaci ili prijatelji. Često se blagi i prolazni oblici ovih poremećaja vide u adolescenciji, posebno kod devojaka, dok se hronični oblici obično nalaze kod odraslih ljudi mlade dobi. Manji broj osoba uspostavlja ponavljajući obrazac reakcije na stres produkcijom ovih poremećaja koje mogu još pokazivati i u srednjem i starijem životnom dobu. Simptomi nisu namerni ili indukovani kao kod umišljenog poremećaja ili simuliranja.

Za dijagnozu konverzivnog poremećaja potrebno je da se identifikuju simptomi; oštećenje u socijalnom, radnom ili drugim važnim područjima funkcionisanja; ili činjenicom da opravdava medicinske nalaze. Motorički simptomi ili deficiti uključuju oštećenu koordinaciju ili ravnotežu, paralizu ili lokalnu slabost, afoniju, otežano gutanje ili osećaj "knedle" u grlu i retenciju urina. Senzorički simptomi ili deficiti uključuju gubitak osećaja dodira ili bola, dvoslike, sljepoću, gluvoću i halucinacije.

U simptome ubrajamo i napade grčeva ili konvulzije. Što je osoba skromnijeg medicinskog znanja, to su prikazani simptomi neuverljiviji. Intelektualci nastoje iskazati rafiniranije simptome i deficite koji mogu delovati kao neurološki ili neki drugi poremećaj. Symptoms of conversion disorder usually occur suddenly. Conversion disorder is typically seen in individuals aged 10 to 35,

Obzirom na to da se i iza jasnih slika konverzivnog poremećaja može sakriti neki drugi telesni poremećaj koji će tek za nekoliko godina postati uočljiv, dijagnoza spomenutog poremećaja se često definiše kao privremena. Prema podacima iz ranijih studija, kod četvrtine do polovice osoba s početnom dijagnozom konverzivnih simptoma utvrđen je kasnije neki telesni poremećaj.

Konverzivni simptomi obično se ne javljaju u skladu s poznatim fiziološkim mehanizmima i anatomskim regijama, već prema poimanju pojedine osobe. "Paraliza" može predstavljati nemogućnost da se izvede određeni pokret ili da se pomakne određeni deo tela, a ne deficit odgovarajuće motoričke inervacije. Konverzivni simptomi često su nepostojani. "Paralisani" ekstremitet će se "slučajno" pomaknuti prilikom oblačenja ili kad je pažnja usmerena negde drugde. Ako "paralisanu" ruku pacijent podigne i ostavi iznad glave, ona će zakratko ostati u tom položaju, a zatim pasti postranično, bez da okrzne glavu. Mogu biti prisutni intaktni refleksi, kao i normalan tonus mišića. Elektromiogram će biti normalan. Teškoće gutanja jednake su i kod tečne i kod čvrste hrane. Konverzivna "anestezija" stopala ili dlana može slediti tzv. čarapa-rukavica distribuciju s jednakim gubitkom svih osećajnih modaliteta, oštro ograničenih na temelju određenih anatomskih regija, a ne prema dermatomima. Konverzivni "napad grčeva" variraće od konvulzije do konvulzije, ali paroksizimalne aktivnosti neće biti zabeležene na EEG-u.

Brojni neurološki poremećaji mogu biti previđeni i vođeni pod dijagnozom konverzivnog poremećaja. Najčešće su to multipla skleroza, mijastenija gravis, idiopatske distonije i distonije prouzročene psihoaktivnim supstancama. Ipak, prisutnost neurološkog poremećaja ne isključuje dijagnozu konverzivnog poremećaja. Otprilike trećina osoba s konverzivnim simptomima imala je ili ima neurološki poremećaj. Konverzivni poremećaj možemo dijagnostifikovati i u prisutnosti neurološkog ili drugog poremećaja, ako simptomi nisu u potpunosti objašnjeni prirodom i težinom neurološkog ili drugog poremećaja.

Tradicionalno se pojam konverzije izvodi iz hipoteze da telesni simptomi predstavljaju simbolično razrešenje nesvesnog psihološkog konflikta, smanjujući anksioznost i zadržavajući konflikt izvan svesnog. Osoba može izvući i "sekundarnu dobit" iz konverzivnog simptoma, tj. neku dobit ili izbeći štetne poslove i obveze.

Lečenje konverzivnog poremećaja

Većina konverzivnih simptoma remitira se spontano ili nakon bihevioralnih intervencija, sugestija ili u suportivnom okruženju. Međutim simptomi koji se često ponavljaju mogu biti tretirani drugim različitim terapijskim metodama.

Uspešni tretmani obuhvataju stvaranje atmosfere brige za pacijenta i autoritativnost u odnosu. Važno je osigurati za pacijenta siguran milje koji potpomaže postupno nestajanje simptoma. Kad su stvoreni takvi uslovi, kliničar može nenametljivo, indirektno i s osećajem za takt interpretirati konverzivni simptom ne upuštajući se s pacijentom u raspravu o prirodi konverzivnog poremećaja.

Anksiolitička farmakoterapija može redukovati anksioznost i dozvoliti pacijentu aktivnije učešće u psihoterapijskom procesu koji inače za pacijenta može biti emocionalno pre zahtevan i preplavljivati ga anksioznošću.