Konfiguracijska datoteka
U računarstvu, konfiguracijske datoteke, ili konfig datoteke konfigurišu parametre i početne postavke za neke računarske programe. Oni se koriste za korisničke aplikacije, serverske procese i podešavanja operativnog sistema. Datoteka su često pisane sa ASKII kodiranjem (retko UTF-8) i liniski-orijentisani, sa linijama prekinutim od strane njulajn ili transportni povratak/napajanje linije para (CR LF), u zavisnosti od operativnog sistema. U operativnim sistemima koji kategorišu datoteke po ekstenzijama, softver -zavisne ekstenzije .cnf, .conf, i .cfg se često koriste.
Neke aplikacije obezbeđuju alate za stvaranje, modifikaciju, i proveravanje sintakse njihovih konfiguracijskih datoteka; oni imaju ponekad grafički interfejs. Za druge programe, sistemski administratori se mogu očekivati da naprave i modifikuju datoteke ručno koristeći tekstualni editor. Za serverske procese i postavke operativnog sistema, često nepostoji standardizovan alat, ali operativni sistemi mogu da obezbede njihove grafičke interfejse kao što su JaST ili debkonf.
Neki programi samo čitaju svoje konfiguracijske datoteke na pokretanju sistema. Drugi periodično proveravaju konfiguracijske datoteke radi promena. Korisnici mogu da narede nekim programima da ponovo pročitaju konfiguracijske datoteke i primene promene trenutnog procesa, ili pak da pročitaju proizvoljne datoteke kao konfiguracijske datoteke. ne postoje definitivni standardi ili jake konvencije.
UNIX/Linuks uredi
Preko Juniks varijanti postoje hiljade konfiguracijskih-datoteka formata. Svaka aplikacija ili usluga može da ima poseban format. Istorijski, podešavanja operativnog sistema Juniks su često menjana samo sa promenom konfiguracijskih datoteka. Skoro svi formati dozvoljavaju da unos bude onemogućen od strane dodavanjem specijalnog komentar simbola, pretvarajući taj unos u komentar.
Konfiguracijske datoteke na Juniks-tipskim operativnim sistemima se tradicionalno dokumentuju koristeći manstrane, iako se druge frome onlajn pomoći takođe koriste. U mnogim slučajevima uobičajene konfiguracijske datoteke distribuirane sa programom sadrže obimnu internu dokumentaciju u formi komentara. Retko je da datoteka bude kompletno nedokumentovana, osim u slučajevima gde je grafički konfiguracijski alat poželjna metoda konfiguracije programa.
Juniks korisničke aplikacije često kreiraju datoteku ili direktorijum u domaćem direktorijumu korisnika na pokretanju. Da bi se sakrila datoteka ili direktorijum sa neformalnog spiska sadržine domaćeg direktorijuma, ime datoteke ili direktorijuma ima prefiks tačku, što je dovelo do naziva "dotdatoteka" ili "dot datoteka". Serveski procesi često koriste konfiguracijske datoteke čuvane u /etc, ali oni mogu da koriste i svoji instalacijski direktorijum ili ili lokaciju definisanu od strane sistemskog admisnistratora. Mnogi programi takođe prihvataju opciju komandne linije navodeći lokaciju konfig datoteke za korišćenje.
Konfiguracijske datoteke takođe rade više nego što samo modifikuju podešavanja, oni često (u formi "rc fajla") puštaju set komandi na pokretanju (na primer, "rc fajl" za ljusku može da naredi ljuskci da promeni direktorijume, pušta određene programe, briše ili kreira datoteke — mnoge stvari koje ne uključuju menjanje promenljivih unutar ljuske i zato nisu bile u ljuskinim dotdatotekama); prema Jargon datotekci, ova konvencija je pozajmljena iz "rankom datoteka" na KTŠS operativnom sistemu;[1] . Ova fukcionalsnost može da bude produžena i jeste produžena za programe pisane u interpretiranim jezicima takvima da je konfiguracijski program u stvari drugi program koji prepisuje, produžuje ili prilagođava originalni program; Imaks je najistaknutiji ovakav primer. "rc" konvencija imenovanja za "rc datoteke" je inspirisana od strane "rankom" postrojenja pomenutog iznad i ne važi za "resursnu konfiguraciju", ili "rantajm konfiguraciju", kao što se često pogrešno pretpostavlja.[1]
"rc" datoteke su tradicionalno datoteke koji koji se završavaju sa "(.)rc" sufiksom i koji sadrže podatke i inforamacije koji se koriste kao konfiguracijska inforamcija za povezan program. Tipično ime tog programa je prvi deo imena rk datoteke, sa "(.)rc" sufiksom korišćenim da ukaže na svrhu datoteke, npr. ".xinitrc", ".vimrc", ".bashrc", "xsane.rc".
Na Juniks varijantama dot datoteke ostaju "skrivene" sa spispa po noramli. Na Mak OS X ove datoteke se ponekad nazivaju "skrivene datoteke" iako postoje drugi mehanizmi na Mak OS X da sakriju datoteku u različitim alatima. Eksplorerov interfejs majkrosoftovog Windows XP nedozvoljava korisniku da promeni ime datoteke sa inicijalom '.' iako dozvoljava pristup tavima fajlovima, i Windows Noutpad program dozvoljava datotekama da budu sačuvane sa takvim imenima. Gde Juniks programi koji koriste dotdatoteke se koriste na Windows-u, oni su ponekad modifikovani da prihvataju neku drugu konvenciju imenovanja; na primer, GNU Imaks dozvoljava svojim konfiguracijskim datotekama da budu imenovane _emacs umesto .emacs.[2]
IBM-ov AIX koristi Objektni programski menadžer (OPM) bazu podataka za čuvanje nekih sistemskih podešavanja, od kojih neki moraju da budu dostupni pri vremenu pokretanja.
MS-DOS uredi
MS-DOS primarno se oslanja na dve datoteke koje se zovu CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT. One su zadržane do Windows 98SE, ali nisu bile striktno potrebne da bi se pokretale Windows aplikacije.
Majkrosoft vondous uredi
Microsoft Windows porodica operativnih sistema i njihove pratilačke aplikacije koriste sličan sistem konfiguracisjkih datoteka. Windows 3.0 je imao API za INI datoteke (od "inicijalizacije"). Mnogi Windows programi su napustili konfiguracijske datoteke i počeli da koriste Windows registar da bi čuvali inforamcije.
Mak OS X uredi
Osobina liste datoketa je standard formata konfuguracije datoteke u Mak OS X (kao i u IOS, NekstSTEP, GNUstep i Kokoa aplikacijama).
IBM OS/2 uredi
OBM-ov OS/2 koristi binarni format, takođe sa .INI sufiksom, ali se ovo razlikuje od bindous verzija. Sadrži listu od listi od ne-iskucanih ključ-vrednost parova.[3] Dve datoteke kontroole podešavanja celog sistema: OS2.INI i OS2SYS.INI. Programeri aplikacije moga da izaberu da li će da ih koriste ili da li će da kreiraju specifičnu datoteku za njihove aplikacije.
Konfiguracijski jezici uredi
Mnoge jezičke specifikacije su bile napravljene posebno radi opisa i zadržavanja konfiguracija. One često nisu Tjuring potpune (ni ne moraju da budu, po definiciji). Važan izuzetak je Lua, koji je počeo posebno kao konfiguracijski jezik za korišćenje u drugim programima. Evoluirao je u kompletni programski jezik, ali je zadržao fraze koje dozvoljavaju konfiguracijskim opisima da budu čitani direktno u domaći, formulisani, tabelirani set varijabilnih-ključ parova pristupačnim drugim programima (preko biblioteke), kao i dozvoljavanje (samo ili eksternalno) prikazivanja komandi da se povećaju konfiguracijske aktivnosti.
Ova klasa uključuje sve jezike za obeležavanje. Trend u povećavanju XML i JAML (između ostalih formata) za korišćenje kao formata konfiguracijskih-datoteka se u najmanju ruku parcijalno može pripisati povećanju u popularnosti otvorenog koda i platforne neutralnosti softverskih aplikacija i biblioteka. Štaviše , specifikacije koje opisuju ove formate su rutinski dostupne javnosti, samim tim povećavajući dostupnost parsera preko programskih jezika.
Vidi još uredi
- JSON obezbeđuje sintaksu koja je lakša za rasčlanjivanje od one tipično usvojene za INI formate datoteka, i takođe nudi podršku za tipove podataka i strukturu podataka.
Reference uredi
- ^ a b „rc file”. Catb.org. Pristupljeno 29. 02. 2012.
- ^ „Installing Emacs - GNU Emacs FAQ For MS Windows”. Gnu.org. Arhivirano iz originala 01. 03. 2012. g. Pristupljeno 29. 02. 2012.
- ^ The OS/2 INI Files od strane Džejmsa J. Vajnkema.
Spoljašnje veze uredi
- libprf1 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. januar 2016) - alfa prelazna-platforma, multi-jezička podrška za pristupanje postavnom registarskom formatu (PRF) 1.0 konfiguracijskih datoteka.