Википедија

Korisnik:Borisavt6421/песак

Mario Kart 64
Severnoamerički omot za igru.
Developer(i)Nintendo EAD
Izdavač(i)Nintendo
SerijaMario Kart
PlatformeNintendo 64
IzlazakJapan 14. decembar 1996.
Sjedinjene Američke Države 10. februar 1997.
Evropska unija 24. jun 1997.
Žanr(ovi)Trkačka Igra (Karting)
ModifikacijeSinglplejer i multiplejer
Producent(i)Šigeru Mijamoto
Dizajner(i)Tadaši Sugijama
Programer(i)Masato Kimura
Kompozitor(i)Kenta Nagata

Mario Kart 64 je trkačka video igra iz Mario Kart serijala kreirana i objavljena od strane kompanije Nintendo za konzolu Nintendo 64. Igra je drugi nastavak u Mario Kart franšizi i naslednik igre Super Mario Kart (1992) za Super Nintendo Entrtejment Sistem. Igra je objavljena u Japanu 14. decembra 1996; u Severnoj Americi 10. februara 1997; i u Evropskoj Uniji 24. juna 1997.

Promene iz originalne igre uključuju prelazak sa poligonskog modela na pravu 3D kompjutersku grafiku za dizajniranje staza i mogućnost učestvovanja do 4 igrača odjednom.[1] Igrači preuzimaju kontrolu nad jednim od 8 likova iz Mario franšize, koji se trkaju na 16 staza (4 u svakom od 4 kupa) sa predmetima koje mogu povrediti protivnika ili pomoći korisniku. Pomeranje u tro-dimenzionalnu grafiku dozvolio je karakteristike staze koji nisu bili dostupni u originalnoj igri sa Mod 7 grafikom, kao što su promene u nadmorskoj visini, mostovima, zidovima i jame. Međutim, likovi i predmeti su ostali u 2D pre-renderovanim sprajtovima. Igra je postigla ogroman uspeh i bila je generalno pohvaljena za zabavu i za često ponovno igranje zbog svojih modova gde mogu igrati više igrača. Igrica je proglašena za jednu od najboljih video-igara svih vremena. [2][3]

Igra uredi

Mario Kart 64 je trkačka video igra u kojoj igrač kontroliše jedan od osam odabranih Mario likova na nekoliko trkačkih staza koje variraju po obliku i temi. Tokom trke, igrač može pokupiti nasumične predmete iz specijalnih kutija koje su postavljene na nasumičnim oblastima na stazi koje se koriste za promenu pozicije i postizanje prednosti. Na primer, kupa trupa školjke i banane dozvoljavaju igraču da napadnu protivnike i da ih uspore, i pečurke koje daju igraču privremeno ubrzanje i mogućnost skakanja.[4] U odnosu na prošlu igru, igrači mogu nositi više od jednog predmeta u isto vreme.[5] Mario Kart 64 ima 16 trkačkih staza i 4 staza za bitku. [6] Ovo je prva igra u Mario Kart serijalu koja podržava slipstriming. [7]

Režimi Igre uredi

Postoje četiri režima igre dostupnim u Mario Kart 64: Trka za Nagradu, Nadmetanje, Protiv i Bitku. Trka za nagradu podržava oba; samostalno i takmičarsku igru u više igrača, dok ostali modovi samo podržavaju jedan ili drugi.

  • Trka za Nagradu - U ovom modu učestvuju jedan ili dva igrača u četiri uzastopne trke u tri kruga, svaki sa različitom stazom, na jedan od četiri odabrana kupa (Pečurka, Cvet, Zvezda ili Specijalni[8]) protiv sedam (ili šest) kompjuterskih igrača. Kada igrač završi trku, dobija poene u zavinosti koji je po redu završio trku i redosled plasmana se prenosi na sledeću trku kao nova startna pozicija. Ako igrač stigne na peto ili mesto ispod, igrač mora ponoviti trku. Za razliku od Super Mario Kart, igrač može ponoviti trku beskonačno puta, dok u prvoj igri igrač može ponoviti trku svega tri puta. Nakon završetka sve četiri trke, trofeji se dodeljuju igračima sa najviše osvojenih poena, bronzani trofej za treće mesto, srebrna medalja za drugo mesto i zlatna medalja za prvo mesto. Nivo težine se meri u jačini motora: 50, 100 ili 150kc. Postoji dodatna otključavajuća težina zvana "Ekstra", koja dozvoljava igračima da se trkaju na brzini od 100kc na stazama koje su obrnute sa leva na desno. Ovo je prva igra u seriji koja je dodala ovu stvar. Kasniji nastavci su nazvali ovu stvar "Ogledalo Mod" ili "150kc Ogledalo Mod".
  • Nadmetanje - Ovo je jedini mod gde može samo jedan igrač da igra gde je cilj da se završi trka sa tri kruga na odabranoj traci za što kraće vreme. Nema protivnika trkača ili kutije sa predmetima, ali će igrač na početku trke dobiti tri pečurke. Za svaku stazu, samo najboljih pet rezultata se čuvaju, i najbrži pojedinačni krug na nekoj stazi biće sačuvan. Igrač može odabrati trku protiv duh trkača, koji će imitirati protivnikovu kretnju iz prošle trke. Podaci o duhu sa najviše dve staze mogu biti sačuvane trajno samo na Kontroler Pek uređaju. Međutim, na virtuelnoj verziji Mario Kart 64 objavljenu za Vi konzolu je nekompatibilan sa uređajem i ne može da sačuva podatke duha.[9]
  • Protiv - Dva ili četiri igrača se takmiče u pojedinačnim trkama na bilo kojoj stazi bez kompjuterskih igrača. Sa dva igrača, ukupan broj pobeda za svakog igrača je zabeležen, i u mečevima sa tri ili četiri igrača, broj prvoplasiranih, drugoplasiranih i trećeplasiranih pobeda je zabeleženo za svakog vozača.
  • Bitka - Ovaj mod, podržava od dva do četiri igrača, ima "borbu do poslednjeg" režim gde igrači napadaju jedan drugog sa predmetima unutar jedne od četiri odabranih arena. Igrači počinju meč sa tri balona zakačenih za svaki kart. Igrač gubi jedan balon svaki put kada je njegov lik pogođen jednim od protivnikovih predmeta za napad i ispada iz igre ako izgubi sva tri balona. Meč se završava kada samo jedan igrač ostane i on biva proglašen pobednikom. U meču za tri ili četiri igrača, prva dva igračeva lika koja izgube sva tri balona, transformišu se u "mini kart bombu" i gubi mogućnost da pobedi meč. Mini Kart Bomba i dalje može biti kontrolisan od strane igrača i može naneti štetu samo jednom, nakon čega igrač više ne može da učestvuje. [10]

Mapa trkačke staze sa igračevim lokacijama može se videti kao minijaturna mapa, pravougaona traka napredovanja igrača (rank podataka), ili umesto toga može biti prikazan brzinometar. Na Jošijevoj dolini, pravougaona traka neidentifikuje igrače zbog neodređenosti puta kursa. [11]

Igrivi likovi uredi

Mario Kart 64 sadrži osam igrivih likova: Mario, Luiđi, Princeza Breskva, Toud, Joši, Bauzer, Vario i Donki Kong.[12] Likovi su podeljeni u tri klase težine: laki, čiji kartovi postižu maksimalno ubrzanje i najveću brzinu u zamenu za malu težinu; teški, čiji kartovi imaju veću težinu da odbace druge igrače i gube manju brzinu tokom okretanja, ali imaju problem sa dostizanjem najveće brzine i ubrzanja i srednji, koji imaju osrednje ubrzanje i istu najveću brzinu kao teški, ali imaju mnogo bolju kontrolu upravljanja. [13] [14][15] Igra je trebala originalno da sadrži lika zvani Kamek, negativca iz igre Jošijevo Ostrvo, pre nego što je zamenjenem za Donki Kongom. [16][17]

Razvoj uredi

Izrada ove igre je krenula 1995. sa imenom Super Mario Kart R, [18] gde R označava "renderovan". [19] Igra je bila u razvoju zajedno sa Super Mario 64 i Legenda o Zeldi: Okarina Vremena, trebalo je da bude prva igra za Nintendo 64 konzolu, ali više resursa je dato za druge dve igre. [20] Kreator Marija, Šigeru Mijamoto je bio i producent ove igre i dosta se konsultovao sa direktorom igre Hideki Konom. [21] Neki raniji snimci igre su bili prikazani na Šošinkai Šou u Japanu 24. novembra 1995. [22][23][24] Mijamoto je izjavio da je igra 95% završena, ali Nintendo je odabrao da ne prikazuje igrivu verziju zbog teške logistike na demonstracijama stvari za igru za više igrača. [23] Prototip igre prikazao je Pero predmet iz Super Mario Kart i Kamekom kao jedan od osam originalnih likova, koji je zamenjen za Donki Kongom u konačnoj igri. [18][25]

Igračeva vozačka kontrola je dizajnirana da bude slička operativnom radio-kontrolisanom autu. [26][27] Mario Kart 64 sadrži staze koje su skroz renderovane u 3D, i bilbording da prikaže likove i predmete kroz korišćenje Naprednog Karakternog Modelovanja (NKM), MIPS procesora, i Silikon Grafike radne stanice. Kono je izjavio da, kroz renderovanje likova kao 3D modele nije bio nemoguć, prikaz osam istovremenih 3D likova bi nadjačao procesorsku snagu konzole. Zapravo; likovi su sastavljeni od pre-renderovanih sprajtova koje prikazuju likove kroz razne uglove kako bi simulirali 3D pojavljivanje, slično Super Mario Kartu, Ubilačkom Instinktu, Krstarenje u Americi.[20] Retka, programer igre Donki Kong Zemlje, obezbedili su model Donki Konga.[28] Na polovini u produkciji igre, desio se pad hard diska, koji je rezultovao da se originalni modeli likova trajno izgube. Bili su prisiljeni da preprave "oko 80%" modela likova, i da ažuriraju ekran za izbor likova tako što su ga animirali umesto da bude statičan, što nije bilo u originalnom planu. [29]

Tehnika gumice VI sprečava sve igrače od lakog razdvajanja, i predmet zvani bodljikava školjka, koji napada igrača koji je na prvom mestu, je dodata u nameri da održe svaku trku takmičarsku i balansiranu. Predmet je dodan i u svim narednim nastavcima Mario Kart serijala. [30]

Muzika uredi

Muzika za Mario Kart 64 je komponovana od strane Kente Nagate, čiji je to bio prvi rad na Nintendo igri. Muzika je objavljena nekoliko puta u različitim formatika uključujući kompakt disk i audio kasete. [31] Četiri različite verzije albuma su objavljene: Staze za trkanje i Najveći hitovi muzike u Severnoj Americi; Originalna Muzika i Klub Krug su objavljeni u Japanu. Kasnije je objavljeno kao kolekcija od tri diska, zajedno sa muzikom iz Zvezdane Lisice 64 i Super Mario 64. [32]

Objavljivanje uredi

Pored standardnog izdanja u Japanu, Nintendo je objavio "ograničenu verziju" koja je imala standardan kertridž u paketu sa crno-sivim Nintendo 64 kontrolerom.[33] Japansko objavljivanje u decembru 1996. je praćeno Severno Američkim objavljivanjem u februaru 1997. Predsednik Nintendo Amerike Hovard Linkoln naveo je da je pored dodatnog vremena koje je bilo potrebno za lokalizaciju, Mario Kart 64 je bio više kritički najstrojen za Japansko tržište, pošto je bilo manje Nintendo 64 igara dostupnih u prodavnici za to vreme.[34] Objavljeno je u Ujedinjenom Kraljevstvu 24. juna 1997.[35]

Mario Kart 64 je objavljen kao preuzimljiva igra na Virtuelnoj Konzoli na Vi u januaru 2007[36] i na Vi U konzoli u decembru 2016.[37] U oktobru 2021, Nintendo je portovao igru za Nintendo Svič Onlajn.[38]

Tokom prva tri meseca u 1997, Mario Kart 64 je bila najprodavanija igra za konzolu u Sjedinjenim Državama, sa prodajom od 849 hiljade u tom periodu.[39] Do 2007. oko 5.5 miliona kopija Mario Kart 64 je prodato u Sjedinjenim Državama i 2.24 miliona u Japanu.[40][41]

Prijem publike uredi

Mario Kart 64 je primio uglavnom pozitivne recenzije od kritika i pokazalo se kao komercijalni uspeh. Agregator recenzija Metakritik rangira ga kao šestu najbolje rangiranu Nintendo 64 igru baziranu na petnaest recenzija.[42] Prodato je 9.87 miliona kopija širom sveta čineći je drugom najbolje prodavanom igrom za Nintendo 64.[43]

Kritičari su raspravljali o prezentaciji igre i vizuelnom prikazu. Pristalice su smatrale da je igra na adekvatan način koristila snagu N64 (kritike od GejmPro i Elektronski Gejming Mesec)[44] [45], napravili su igru da se izdvaja od drugih u trkačkoj igri i Mario serijama (GejmSpotov Trent Vard),[46] i predstavljao je poboljšanje naspram 16-bitnog prethodnika (Korbi Dilard - recenzent iz GejmRevolucije).[36] Karin Barel za francuski zvanični nintendo magazin uživala je u igri navodeći šarene i tečne vizuelne slike, dodajući na čitavu prezentaciju da je to jedno "magično" iskustvo. [47] Kritioci grafike su smatrali da nedostaju detalji (Tom Guls iz Računara i Video Igara i Pir Šnider iz IGN)[10][48], nisu bili bolji od 16-bitnog unosa (Skot MekKal i Najl Vest iz Sledeće Generacije)[49][50], i nisu uspeli da ispune pun potencijal Nintendo 64 snage. Korišćenje 2D sprajtova je bila česta kritika,[51] Vest je tvrdio da igra izgleda kao 16-bita.[50]

Dizajn staza u Mario Kart 64 je polarizovao kritičare. Igra je pretrpela negativne kritike zbog toga što nije inovativna (Šnider),[10] previše laka (Karon),[51] i jednostavna i monotona (Vard i Nik Ferguson iz Edža)[46][52] Ed Lomas[48] i Džonatan Naš su smatrali da je uspeh bio suviše zavisan od dobijanja pravih moći.[53] Moriju se u Mario Kart 64 nije dopalo širok, dizajn staza koji izgleda kao autoput zato što ne daje "puno adrenalin" iskustvo kome su se igrači nadali. [54] Kritičari su takođe pronašli grešku u igri po pitanju gumice VI, govoreći da daju protivnikovoj veštačkoj inteligenciji prednost. [10][53][54] Tehnički problemi poput loše detekcije sudara i lag u modu Bitka su takođe zapažene.[50][53][55]

Igra je imala podršku drugih, koji su primetili veliki broj trkačkih staza (Vest, GejmPro i Električno Igralište), [50][55][45] su izjavili da je dizajn staza impresivniji i da ima više detalja u odnosu na Super Mario Kart (Šnider i Dilard)[10][36] i smatraju da ima vrednost jer se ponovo igra iznova i iznova (Karon i GejmPro).[45][51] Dejvid Vajldguz iz Hajpera i Džonatan su istakli fleksibilnu kontrolu vozila na džojstiku, nazivajući ga savršenim i istinskim kartingzima iz stvarnog života.[53][56] Džonatan je uživao u količini fokusa i brzim refleksima potrebnim za igrača.[53] Vajldguz je izjavio da ima dosta neočekivanih momenata tokom igranja igre zbog "genijalno đavolske VI" i kutije sadrže različite moći nakon što se pokupe.[56] Recenzenti su dali pozitivne kritike kao što su okretanja za 180 stepeni u Bauzerovom Zamku, železničke staze u Pustinji Kalimari, kamioni u Toudovoj Okretnici, krave na Mu Mu Farmi, Pičin Dvorac na Kraljevskoj Stazi, i klizajuće pingvine na Šerbet Zemlji kao najbitniji delovi, takođe i dim koji izlazi iz karta.[56][53] Kritičari su rekli da je mod za više igrača bolji od moda za jednog igrača,[52] sa Šniderom koji kaže da je to haos za više igrača u najboljem svetlu.[10] Elektronski Gejming Mesec je rangirao ovu igru na drugom mestu u kategoriji Igra za više igrača (iza Saturn Bombermana) 1997. na dodeli Urednikički Odabir Nagrada.[57]

Igra je bila komercijalno popularna i pomogla je stvaranju nekoliko novih nastavaka koje su prolazile kroz generacije Nintendo konzola. Mario Kart 64 je rangirana na 17-om mestu u Zvaničnom Nintendo Magazinu za 100 najboljih Nintendo igara svih vremena[58] i na 49-om mestu u Elektronski Gejming Mesec listu u kategoriji 100 najboljih igara za konzolu svih vremena.[59]

Reference uredi

Citati uredi

  1. ^ „Super Mario Kart R” (PDF). Elektronski Gejming Mesec. 1996. str. 46. Arhivirano (PDF) iz originala 2021-06-27. g. Pristupljeno 2020-06-14. 
  2. ^ Mot, Toni (2013). 1001 video igra koju trebate odigrati pre nego što umrete. Universe Publishing. ISBN 978-1-84403-766-7. 
  3. ^ Tim, Poligon (2017-11-17). „500 najboljih igara svih vremena”. polygon.com. Arhivirano iz originala 2018-03-03. g. Pristupljeno 2017-12-01. 
  4. ^ „Mario Kart 64: Klasična Kart akcija se vraća na stazi” (PDF). Elektronski Gejming Mesec. 1997. str. 106. Arhivirano (PDF) iz originala 2021-02-02. g. Pristupljeno 2020-06-14. 
  5. ^ „Super Mario Kart 64” (PDF). Elektronski Gejming Mesec. 1997. str. 120. Arhivirano (PDF) iz originala 2020-12-06. g. Pristupljeno 2020-06-14. 
  6. ^ „Mario Kart 64 Vodič za Nintendove Igrače”. Nintendo Moć. 1997. str. 4—5. 
  7. ^ Tejlor 1997, str. 16.
  8. ^ „SG Alfa: Super Mario Kart 64”. Sledeća Generacija. 1997. str. 155—163. 
  9. ^ Tomas, Lukas M (2007-01-30). „Mario Kart 64 VK pregled”. IGN. Arhivirano iz originala 2018-08-10. g. Pristupljeno 2014-01-17. 
  10. ^ a b v g d đ Šnider, Pir (2007-02-20). „IGN: Mario Kart 64”. IGN. Arhivirano iz originala 2008-04-13. g. Pristupljeno 2022-05-03. 
  11. ^ Mario Kart 64 priručnik (PDF) (na jeziku: engleski). Nintendo Australija. 1997. str. 7, 18. 
  12. ^ Skags 1997, str. 38.
  13. ^ „Mario Kart 64 - analiza i razvrstavanje”. Arhivirano iz originala 2020-02-16. g. Pristupljeno 2022-02-25. 
  14. ^ „Mario Kart 64 priručnik” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 2021-01-03. g. Pristupljeno 2016-04-25. 
  15. ^ Desmond 1997, str. 107.
  16. ^ Saverda, Džon (2017-02-10). „Kako je Mario Kart 64 postala najbolja trkačka igra za Nintendo 64 konzolu”. Den Štreber. Arhivirano iz originala 2021-06-14. g. Pristupljeno 2021-03-31. 
  17. ^ Kardoso, Žoze (2021-05-09). „20 Stvari koje niste znali o Mario Kart 64”. ShortList. Arhivirano iz originala 2021-01-22. g. Pristupljeno 2010-08-13. 
  18. ^ a b „Super Mario Kart R (Nintendo 64 - Beta)”. Unseen64. 2008-04-04. Arhivirano iz originala 2021-01-22. g. Pristupljeno 2010-08-13. 
  19. ^ „Nintendo 64 pregled” (PDF). Maximum: The Video Game Magazine. 1996. str. 7. Arhivirano (PDF) iz originala 2020-10-25. g. Pristupljeno 2020-06-15. 
  20. ^ a b „Ivata pita: Mario Kart Vi”. Nintendo Amerika. Arhivirano iz originala 2015-07-15. g. Pristupljeno 2012-09-25. 
  21. ^ „Šta je sledeće za Šigeru Mijamota?”. 1997. str. 144. 
  22. ^ Semrad, Ed (1996). „Ultra 64 otkrivanje” (PDF). Elektronski Gejming Mesec (79 izd.). str. 6. Arhivirano (PDF) iz originala 2020-10-25. g. Pristupljeno 2020-06-15. 
  23. ^ a b „Povratak Sjajnog Mario Karta” (PDF). Maskimum: Video Magazin. str. 105. Arhivirano (PDF) iz originala 2021-02-14. g. Pristupljeno 2020-06-15. 
  24. ^ Lijedholm, Markus (1998-01-01). „Dug put Nintendo 64 do završetka”. Nintendo Zemlja. Arhivirano iz originala 2008-05-03. g. Pristupljeno 2008-03-27. 
  25. ^ Najt, Rič (2012-08-21). „7. Kamek”. The 10 Greatest Wizards In Video Games. Arhivirano iz originala 2015-02-09. g. Pristupljeno 2012-10-07. 
  26. ^ „Mario Kart 64 - 1996 Developerov Intervju”. Shmuplations. Arhivirano iz originala 2021-12-30. g. Pristupljeno 2021-06-01. 
  27. ^ „Nintendo Moć”. 1997. str. 55. Arhivirano iz originala 1997. g. 
  28. ^ „Nintendo”. Donki Kong 3D model je obezbedila kompanija Retka. 1996.  Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć)
  29. ^ „Mario Kart 64 - 1996 Developer Intervju”. Shmuplations. Arhivirano iz originala 2019-12-30. g. Pristupljeno 2021-03-02. 
  30. ^ Totilo, Stefen (2011-03-09). „Kreator Mario Karta 64 opravdava postojanje bodljikave školjke”. Kotaku. Arhivirano iz originala 2021-05-07. g. Pristupljeno 2012-09-26. 
  31. ^ „Mario Kart 64 audio kasete sa trkačkih staza”. Video Game Music Database. 1997. Arhivirano iz originala 2020-08-09. g. Pristupljeno 2012-11-19. 
  32. ^ „Nintendo 64 trilogija muzika od najvećih igara za Nintendo 64”. discogs. Arhivirano iz originala 2018-07-09. g. Pristupljeno 2012-11-19. 
  33. ^ „Kart nudi Nintendo 64 poslasticu” (PDF). Elektronski Gejming Mesec. 1997. str. 26. Arhivirano (PDF) iz originala 2020-12-06. g. Pristupljeno 2020-06-14. 
  34. ^ „Gospodine Linkoln, šta je sledeće?”. GamePro (102 izd.). 1997. 
  35. ^ „Mario Kart 64”. Nintendo. Arhivirano iz originala 2022-10-10. g. Pristupljeno 2020-10-01. 
  36. ^ a b v „Mario Kart 64 na Virtuelnoj Konzoli”. Gamer Network. Arhivirano iz originala 2021-04-25. g. Pristupljeno 2021-09-25. 
  37. ^ „Mario Kart 64 za Vi U”. Nintendo Amerika. Arhivirano iz originala 2021-02-14. g. Pristupljeno 2017-04-30. 
  38. ^ Peters, Džej (2021-09-23). „Nintendo Svič Onlajn dobija paket za proširenje sa N64 i genesis igrama”. The Verge. Arhivirano iz originala 2021-09-24. g. Pristupljeno 2021-10-06. 
  39. ^ Horvic, Džet (1997-05-15). „Saturnova udaljena orbita”. GameSpot. Arhivirano iz originala 2000-03-12. g. Pristupljeno 2022-05-03. 
  40. ^ „Magična Kutija - SAD platinski grafikon igara”. The Magic Box. 2007-12-27. Arhivirano iz originala 2008-05-09. g. Pristupljeno 2008-04-29. 
  41. ^ „Magična Kutija - Japanski platinumski grafik igara”. The Magic Box. 2007-12-27. Arhivirano iz originala 2012-10-17. g. Pristupljeno 2008-04-29. 
  42. ^ „Mario Kart agregativni skor”. Metacritic. Arhivirano iz originala 2019-01-13. g. Pristupljeno 2021-06-10. 
  43. ^ Futer, Majk (2014-06-02). „"Mario Kart 8 je prodao 8 miliona kopija u prvom vikendu"”. Game Informer. Arhivirano iz originala 2014-06-04. g. Pristupljeno 2014-06-02. 
  44. ^ Bojer 1997, str. 44.
  45. ^ a b v Dr Zombi 1997, str. 76.
  46. ^ a b Vard, Trent (1997-02-06). „Mario Kart 64 izveštaj”. GameSpot. Arhivirano iz originala 2019-05-03. g. Pristupljeno 2021-06-10. 
  47. ^ Barel 1997, str. 27.
  48. ^ a b Lomas 1997, str. 61.
  49. ^ MekKal, Skot. „Mario Kart 64 pregled”. AllGame. Arhivirano iz originala 2014-12-10. g. Pristupljeno 2017-04-13. 
  50. ^ a b v g Vest 1997, str. 113.
  51. ^ a b v Karon, Francoiz (2009-08-12). „Test Mario Kart 64 za Nintendo 64”. JeyxVideo. Arhivirano iz originala 2021-05-01. g. Pristupljeno 2021-06-09. 
  52. ^ a b Ferguson 1997, str. 75–76.
  53. ^ a b v g d đ Naš, Džonatan (1997). „Mario Kart 64”. N64 Magazin (1 izd.). str. 66—73. 
  54. ^ a b Morli, Ros (2003-09-03). „Mario Kart 64 pregled - strana 1”. Cubed3. Arhivirano iz originala 2018-09-28. g. Pristupljeno 2021-06-09. 
  55. ^ a b „Mario Kart 64 pregled”. Electric Playground. Arhivirano iz originala 2005-02-09. g. Pristupljeno 2021-06-15. 
  56. ^ a b v Vajldguz, Dejvid (1997). „Mario Kart 64”. Hyper (44 izd.). str. 38—41. 
  57. ^ „Urednički Odabir Nagrada”. Elektronski Gejming Mesec. br. 104. Zif Dejvis. 1998. str. 94. 
  58. ^ „Zvanični Nintendo Magazin”. Zvanični Nintendo Magazin. Arhivirano iz originala 2009-02-25. g. Pristupljeno 2009-02-25. 
  59. ^ „100 Najboljih igara svih vremena”. Elektronski Gejming Mesec. br. 100. Zif Dejvis. 1997. str. 129. 

Bibliografija uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Borisavt6421/песак&oldid=25677436”