Darkodevetagimnazija

Aplikativni programi

Aplikativni programi su programi za rešavanje različitih problema, na primer: obradu teksta, tabelarna izračunavanja, crtanje, rad sa bazama podataka, obradu slika, animacije, komponovanje i obradu zvučnih zapisa, različite proračune u nauci i tehnici, igre itd. Ove programe pišu proizvođači računara, specijalizovane softverske kuće, kao i sami korinici računara.

Programi za kancelarijsko izračunavanje

Obrada teksta

Jedna od osnovnih funkcija računara je unos i obrada teksta i priprema dokumenata za štampu. U najjednostavnijim slučajevima dovoljno je samo ukucati i odštampati čist tekst koji ne sadrži nikakav dodatni sadržaj (slike, tabele...) i nije bitno kako izgleda, odnosno zanima nas samo informacija koju tekst nosi, a ne i njegova vizuelna prezentacija. Za unos i obradu čistog teksta koriste se editori teksta. Iako su uglavnom jednostavni, postoje i veoma kompleksi editori naprednih mogućnosti. Danas je uobičajeno da se u okviru svakog operativnoh sistema korisniku dostavlja i neki jednostavni editor. U okviru sistema Microsoft Windows dostavlja se editor Notepad, uz Linux/Gnome editor gedit, uz Linux/KDE editor Kate. Popularni napredniji editori teksta su Notepad++, Emacs, Vim, UltraEdit, EditPlus itd. U složenijim slučajevima (kao što je seminarski ili maturski rad) korisnik u dokumentima kombinuje tekst sa tabelama, slikama itd. Pored same informacije koju tekst nosi, pridaje se značaj i njegovoj vizuelnoj prezentaciji. U ovim slučajevima editori nisu dovoljni, već se koriste složeniji procesori teksta, koji se obično isporučuju kao deo paketa za kancelarijsko poslovanje. Program Word je deo paketa Microsoft Office, dok je Writer deo paketa LibreOffice. U okviru sistema Microsoft Windows isporučuje se i program WordPad koji ima neke elementarne osobine procesora teksta (a nudi znatno manje mogućnosti od programa Word, koji treba posebno kupiti). Matematički tekst se obično priprema u programu LaTeX. U najzahtevnijim sličajevima (kao što je izdavanje udžbenika) poželjno je da prelom teksta zadovolji vrhunske zahteve kvaliteta. Tada se u štamparijama štampa veliki tiraž korišćenjem specijalizovanih mašina. Tekst pripremljen procesorima teksta obično ne može da se štampa u profesionalnim štamparijama, već se za pripremu i prelom teksta dodatno koriste programi za stono izdavaštvo (DTP). Da bi se tekst prelomio u nekom od ovakvih programa, poželjno je da se najpre obradi u procesoru teksta. U slučaju amaterskog izdavaštva, danas većina običnih procesora teksta korisniku pruža neke mogućnosti preloma koje su nekada bile dostupne isključivo u okviru DTP sistema. Popularni programi za stono izdavaštvo su Adobe InDesign, Adobe PageMaker, QuarkXPress, Corel Ventura itd.

Tabelarna izračunavanja

Najlakši način da se napravi tabela je da se upotrebi neki program za tabelarna izračunavanja. Kao i procesori teksta, i programi za tabelarna izračunavanja obično se isporučuju kao deo paketa za kancelarijsko poslovanje. Korisniku se prikazuje velika prazna tabela, u čije ćelije se unose podaci, ali i matematičke formule na osnovu kojih se izračunavaju statistike. Pored računanja statistika iz podataka moguće je i pravljenje raznih grafikona na osnovu podataka unetih u tabelu. Najpoznatiji programi za tabelarna izračunavanja su Excel i Calc.

Slajd-prezentacije

Ako bi trebalo da na času biologije predstavimo strukturu ćelije, naše predavanje lakše bi se pratilo uz slajd-prezentaciju (slideshow presentation) koja bi sadržala slike što smo pronašli na internetu i u kojoj bi bile istaknute osnovne činjenice. I programi za kreiranje ovakvih prezentacija isporučuju se u sklopu paketa za kancelarijsko poslovanje. Najpoznatiji programi ovog tipa su PowerPiont (deo paketa Microsoft Office) i Impress (deo paketa LibreOffice). LaTeX (uz paket LaTeX Beamer) takođe omogućava izradu slajd-prezentacija i matematičari ga često koriste zbog dobre podrške matematičkim formulama. Na internetu postoje programi za izradu zanimljivih prezentacija. Takav je, na primer, Prezi.

Programi za pristup internetu

Programi za pregledanje veba

Google

Istraživanja pokazuju da ljudi danas oko 90% vremena provedenog za računarom provedu koristeći jednu vrstu programa. Ako pomenemo Facebook, Youtube, Gmail, setiće te seda svima njima pristupamo iz programa za pregledanje veba tj. pregledača veba. Iako sami po sebi nisu mnogo zanimljivi, oni se ovoliko koriste zbog sadržaja dostupnih preko interneta. Među njpoznatijim pregledačima veba su Google, Opera, Mozilla Firefox, Google Chrome, Internet Explorer...

Programi za rad s elektronskom poštom

Internet nije samo veb. Jedan od najznačajnijih servisa interneta je elektronska pošta (e-mail). Iako se danas elektronskoj pošti može pristupiti i sa veba (Gmail, Yahoo!, Outlook) i dalje se koriste programi koji omogućavaju klasičan način rada s elektronskom poštom. Među najpoznatijim programima za rad s elektronskom poštom su Miscrosoft Outlook, Mozilla Tunderbird, Lotus Notes, Pine.

Programi za rad sa slikom, zvukom, video-zapisom

Osnovni rad sa slikom, zvukom i video-zapisom podrazumeva samo pregledanje sadržaja. Danas većina operativnih sistema unapred pruža ovu mogućnost. Nekada razdvojeni programi za gledanje slika i puštanje zvuka i video-zapisa s vremenom su se stopili i danas se obično govori o programima za pregled multimedijalnih sadržaja (media players). Neki popularni miltimedijalni programi su Windows Media Player, WinAmp, Totem, VLC, Amarok, Kaffeine, Rhytmbox. Među popularnim programima za pregled slika su IrfanView, EyeOfGnome, Gwenview. Postoje i programi za organizovanje kolekcija fotografija (AcdSee, Shotwell, digiKam). Napredniji nivo podrazumeva obradu i kreiranje multimedijalnog sadržaja. Zamislite da pravite logotip škole ili da ste arhitekta koji crta plan zgrade, ili pak želite da umanjite neku fotografiju i uklonite efekat crvenih očiju. Za sve ovo se koristi grafički softver. Treći zadatak u kome imamo posla sa fotografijom suštinski se razlikuje od prva dva, u kojima imamo posla sa crtežima i ilustracijama. Crteži i ilustracije su predstavljeni vektorski (kao grupa geometrijskih objekata), dok su fotografije zabeležene rasterski (mrežom piksela). Zato se i grafički programi razlikuju po tome da li bolje rade sa crtežima ili fotografijama. Danas granica između ove dve vrste programa nije striktna. Tako i u programima za obradu fotografija možete na fotografije dodati vektorski predtavljene elemente. Osnovne operacije nad vektorskim objektima su njihovo umetanje u crtež, brisanje i upravljanje postojećim objektima. Osnovne operacije nad fotografijama su promena dimenzija, promena inteziteta svetla, kontrasta, zasićenosti boja, operacije nad pojedinim delovima slike itd. Jednostavni grafički programi se dostavljaju u okviru operativnog sistema (npr. program Paint uz Windows). Popularni grafički programi su Corel Draw, Adobe Illustrator za dizajnerske i AutoCad za tehničke crteže. Popularni programi za obradu fotografija su Adobe Photoshop, Gimp, ImageMagick. Danas su osnovni algoritmi obrade fotografije ugrađeni u digitalne foto-aparate i pametne telefone. U poslednje vreme su popularne aplikacije (npr. Instagram) koje fotografijama daju specifičan izgled. Kada je reč o obradi zvuka, razlikuju se programi koji obrađuju digitalno snimljeni zvuk i programi koji rade sa notnim zapisom. Programi koji se najčešće koriste u muzičkoj produkciji su Audacity i Sound Forge. Neki od programa koje koriste kompozitori prilikom pisanja i aranžiranja muzike i koji rade sa notnim zapisom jesu Sibelius, Finale, GuitarPro, LilyPond. Za obradu i montažu video-zapisa i specijalne efekte koriste se Adobe Premiere Pro, Adobe After Effects, Final Cut Pro, Microsoft Movie Maker i drugi.

Računarske igre

Računarske igre (popularne igrice) postoje još od najranijeg doba elektronskih računara i danas čine važan deo industrije softvera. S vremenom su se menjale, poboljšavale i nastajale su njihove nove vrste. Igre (one pametnije koje razvijaju inteligenciju, ali i one koje uglavnom služe samo za zabavu) oduvek su privlačile najmlađe, ali i one malo starije ljubitelje računara. Predugo korišćenje igara ima loš uticaj na psihofizičko zdravlje.

Programi za proučavanje u nauci i tehnici

Današnja nauka i tehnika nezamislive su bez računara. Programi koji dobro rade sa simboličkim matematičkim izrazima (npr. uprošćavaju racionalne algebarske izraze, računaju polinime) nazivaju se sistemi za računarsku algebru (CAS). Inžinjeri često za svoje proračune koriste programe namenjene numeričkim izračunavanjima. Među popularnim programima ove vrste su 'Mathematica, Maple, MathCad, Derive'. Za numeričke proračune obično se koristi Matlab (i njegov slobodno dostupni klon Octave). Program Wolfram Alpha pruža mogućnost matematičkih izračunavanjima preko interneta.

Obrazovni softver

Računari su sve više uplovili i u oblast obrazovanja. Učenje korušćenjem računara naziva se elektronsko učenje. Softverske alatke koje nastavnicima pomažu da pomoću računara organizuju nastavne materijale i testiraju i ocenjuju đake nazivaju se sistemi za organizaciju učenja (LMS). Pored toga, postoji široka paleta softvera specijalizovanog za učenje u pojedinim oblastima. Najpopularniji softver za organizaciju učenja je Moodle. U matematici se često koristi Geogebra, za učenje slepog kucanja različiti programi, kao što je TypingTutor, za učenje kancelarijskih aplikacija programi kao što je OOo4Kids...

Ostali tipovi aplikativnih programa

Među programima na svom računaru i telefonu sigurno ćete naći puno onih do sada pomeutih, ali verovatno ćete naći i neke koji nisu. Moguće je da ćete naći i neki program za pregled PDF dokumenta (npr. Adobe Acrobat Reader ili Evince). Ovo ukazuje na to da je veoma teško napraviti potpunu, jednoznačnu klasifikaciju aplikativnog softvera jer se mnogi programi mogu svrstati u nekoliko kategorija. Takođe, sa porastom raspona mogućnosti računara, pojavljuju se nove kategorije softvera (npr. softver za puštanje filmova).