Darkodevetagimnazija

Апликативни програми

Апликативни програми су програми за решавање различитих проблема, на пример: обраду текста, табеларна израчунавања, цртање, рад са базама података, обраду слика, анимације, компоновање и обраду звучних записа, различите прорачуне у науци и техници, игре итд. Ове програме пишу произвођачи рачунара, специјализоване софтверске куће, као и сами кориници рачунара.

Програми за канцеларијско израчунавање

Обрада текста

Једна од основних функција рачунара је унос и обрада текста и припрема докумената за штампу. У најједноставнијим случајевима довољно је само укуцати и одштампати чист текст који не садржи никакав додатни садржај (слике, табеле...) и није битно како изгледа, односно занима нас само информација коју текст носи, а не и његова визуелна презентација. За унос и обраду чистог текста користе се едитори текста. Иако су углавном једноставни, постоје и веома комплекси едитори напредних могућности. Данас је уобичајено да се у оквиру сваког оперативнох система кориснику доставља и неки једноставни едитор. У оквиру система Microsoft Windows доставља се едитор Notepad, уз Linux/Gnome едитор gedit, уз Linux/KDE едитор Kate. Популарни напреднији едитори текста су Notepad++, Emacs, Vim, UltraEdit, EditPlus итд. У сложенијим случајевима (као што је семинарски или матурски рад) корисник у документима комбинује текст са табелама, сликама итд. Поред саме информације коју текст носи, придаје се значај и његовој визуелној презентацији. У овим случајевима едитори нису довољни, већ се користе сложенији процесори текста, који се обично испоручују као део пакета за канцеларијско пословање. Програм Word је део пакета Microsoft Office, док је Writer део пакета LibreOffice. У оквиру система Microsoft Windows испоручује се и програм WordPad који има неке елементарне особине процесора текста (а нуди знатно мање могућности од програма Word, који треба посебно купити). Математички текст се обично припрема у програму LaTeX. У најзахтевнијим сличајевима (као што је издавање уџбеника) пожељно је да прелом текста задовољи врхунске захтеве квалитета. Тада се у штампаријама штампа велики тираж коришћењем специјализованих машина. Текст припремљен процесорима текста обично не може да се штампа у професионалним штампаријама, већ се за припрему и прелом текста додатно користе програми за стоно издаваштво (DTP). Да би се текст преломио у неком од оваквих програма, пожељно је да се најпре обради у процесору текста. У случају аматерског издаваштва, данас већина обичних процесора текста кориснику пружа неке могућности прелома које су некада биле доступне искључиво у оквиру DTP система. Популарни програми за стоно издаваштво су Adobe InDesign, Adobe PageMaker, QuarkXPress, Corel Ventura итд.

Табеларна израчунавања

Најлакши начин да се направи табела је да се употреби неки програм за табеларна израчунавања. Као и процесори текста, и програми за табеларна израчунавања обично се испоручују као део пакета за канцеларијско пословање. Кориснику се приказује велика празна табела, у чије ћелије се уносе подаци, али и математичке формуле на основу којих се израчунавају статистике. Поред рачунања статистика из података могуће је и прављење разних графикона на основу података унетих у табелу. Најпознатији програми за табеларна израчунавања су Excel и Calc.

Слајд-презентације

Ако би требало да на часу биологије представимо структуру ћелије, наше предавање лакше би се пратило уз слајд-презентацију (slideshow presentation) која би садржала слике што смо пронашли на интернету и у којој би биле истакнуте основне чињенице. И програми за креирање оваквих презентација испоручују се у склопу пакета за канцеларијско пословање. Најпознатији програми овог типа су PowerPiont (део пакета Microsoft Office) и Impress (део пакета LibreOffice). LaTeX (уз пакет LaTeX Beamer) такође омогућава израду слајд-презентација и математичари га често користе због добре подршке математичким формулама. На интернету постоје програми за израду занимљивих презентација. Такав је, на пример, Prezi.

Програми за приступ интернету

Програми за прегледање веба

Google

Истраживања показују да људи данас око 90% времена проведеног за рачунаром проведу користећи једну врсту програма. Ако поменемо Facebook, Youtube, Gmail, сетиће те седа свима њима приступамо из програма за прегледање веба тј. прегледача веба. Иако сами по себи нису много занимљиви, они се оволико користе због садржаја доступних преко интернета. Међу нјпознатијим прегледачима веба су Google, Opera, Mozilla Firefox, Google Chrome, Internet Explorer...

Програми за рад с електронском поштом

Интернет није само веб. Један од најзначајнијих сервиса интернета је електронска пошта (e-mail). Иако се данас електронској пошти може приступити и са веба (Gmail, Yahoo!, Outlook) и даље се користе програми који омогућавају класичан начин рада с електронском поштом. Међу најпознатијим програмима за рад с електронском поштом су Miscrosoft Outlook, Mozilla Tunderbird, Lotus Notes, Pine.

Програми за рад са сликом, звуком, видео-записом

Основни рад са сликом, звуком и видео-записом подразумева само прегледање садржаја. Данас већина оперативних система унапред пружа ову могућност. Некада раздвојени програми за гледање слика и пуштање звука и видео-записа с временом су се стопили и данас се обично говори о програмима за преглед мултимедијалних садржаја (media players). Неки популарни милтимедијални програми су Windows Media Player, WinAmp, Totem, VLC, Amarok, Kaffeine, Rhytmbox. Међу популарним програмима за преглед слика су IrfanView, EyeOfGnome, Gwenview. Постоје и програми за организовање колекција фотографија (AcdSee, Shotwell, digiKam). Напреднији ниво подразумева обраду и креирање мултимедијалног садржаја. Замислите да правите логотип школе или да сте архитекта који црта план зграде, или пак желите да умањите неку фотографију и уклоните ефекат црвених очију. За све ово се користи графички софтвер. Трећи задатак у коме имамо посла са фотографијом суштински се разликује од прва два, у којима имамо посла са цртежима и илустрацијама. Цртежи и илустрације су представљени векторски (као група геометријских објеката), док су фотографије забележене растерски (мрежом пиксела). Зато се и графички програми разликују по томе да ли боље раде са цртежима или фотографијама. Данас граница између ове две врсте програма није стриктна. Тако и у програмима за обраду фотографија можете на фотографије додати векторски предтављене елементе. Основне операције над векторским објектима су њихово уметање у цртеж, брисање и управљање постојећим објектима. Основне операције над фотографијама су промена димензија, промена интезитета светла, контраста, засићености боја, операције над појединим деловима слике итд. Једноставни графички програми се достављају у оквиру оперативног система (нпр. програм Paint уз Windows). Популарни графички програми су Corel Draw, Adobe Illustrator за дизајнерске и AutoCad за техничке цртеже. Популарни програми за обраду фотографија су Adobe Photoshop, Gimp, ImageMagick. Данас су основни алгоритми обраде фотографије уграђени у дигиталне фото-апарате и паметне телефоне. У последње време су популарне апликације (нпр. Instagram) које фотографијама дају специфичан изглед. Када је реч о обради звука, разликују се програми који обрађују дигитално снимљени звук и програми који раде са нотним записом. Програми који се најчешће користе у музичкој продукцији су Audacity и Sound Forge. Неки од програма које користе композитори приликом писања и аранжирања музике и који раде са нотним записом јесу Sibelius, Finale, GuitarPro, LilyPond. За обраду и монтажу видео-записа и специјалне ефекте користе се Adobe Premiere Pro, Adobe After Effects, Final Cut Pro, Microsoft Movie Maker и други.

Рачунарске игре

Рачунарске игре (популарне игрице) постоје још од најранијег доба електронских рачунара и данас чине важан део индустрије софтвера. С временом су се мењале, побољшавале и настајале су њихове нове врсте. Игре (оне паметније које развијају интелигенцију, али и оне које углавном служе само за забаву) одувек су привлачиле најмлађе, али и оне мало старије љубитеље рачунара. Предуго коришћење игара има лош утицај на психофизичко здравље.

Програми за проучавање у науци и техници

Данашња наука и техника незамисливе су без рачунара. Програми који добро раде са симболичким математичким изразима (нпр. упрошћавају рационалне алгебарске изразе, рачунају полиниме) називају се системи за рачунарску алгебру (CAS). Инжињери често за своје прорачуне користе програме намењене нумеричким израчунавањима. Међу популарним програмима ове врсте су 'Mathematica, Maple, MathCad, Derive'. За нумеричке прорачуне обично се користи Matlab (и његов слободно доступни клон Octave). Програм Wolfram Alpha пружа могућност математичких израчунавањима преко интернета.

Образовни софтвер

Рачунари су све више упловили и у област образовања. Учење корушћењем рачунара назива се електронско учење. Софтверске алатке које наставницима помажу да помоћу рачунара организују наставне материјале и тестирају и оцењују ђаке називају се системи за организацију учења (LMS). Поред тога, постоји широка палета софтвера специјализованог за учење у појединим областима. Најпопуларнији софтвер за организацију учења је Moodle. У математици се често користи Geogebra, за учење слепог куцања различити програми, као што је TypingTutor, за учење канцеларијских апликација програми као што је OOo4Kids...

Остали типови апликативних програма

Међу програмима на свом рачунару и телефону сигурно ћете наћи пуно оних до сада помеутих, али вероватно ћете наћи и неке који нису. Могуће је да ћете наћи и неки програм за преглед PDF документа (нпр. Adobe Acrobat Reader или Evince). Ово указује на то да је веома тешко направити потпуну, једнозначну класификацију апликативног софтвера јер се многи програми могу сврстати у неколико категорија. Такође, са порастом распона могућности рачунара, појављују се нове категорије софтвера (нпр. софтвер за пуштање филмова).