Korisnik:Djolearn/pesak

Džef Bakli
Džef Bakli
Lični podaci
Puno ime	Džefri Skot Bakli
Datum rođenja	( 1966-11-17)17. novembar 1966.
Mesto rođenja	Anahajm, SAD
Datum smrti	29. maj 1997.(1997-05-29) (30 god.)
Mesto smrti	Memfis, Tenesi
Muzički rad
Aktivni period	1990—1997
Žanr	rok, folk rok, bluz
Instrument	Gitara

Džefri Skot Bakli (engl. Jeffrey Scott Buckley; Anahajm, 17. novembar 1966 - 29. maj 1977), odrastao je pod imenom Skot Murhed, bio je američki kantautor. Posle provedenih deset godina svirajući sa bendovima u Los Anđelesu, svirajući obrade pesama u delu Menhetna, Ist Vilidžu, postepeno se usmeravao ka svojoj solo karijeri. Nakon toga što je odbio mnoštvo izdavačkih kuća kao i menadžera svog sopstvenog oca, potpisao je ugovor sa „Kolumbija Rekords”, osnovao je bend i napravio svoj prvi i ipspostaviće se jedini studijski album „Grace” 1994. godine.

Biografija

Detinjstvo i rana mladost

Rođen je u Anahajmu, delu Kalifornije, bio je jedinac, sin Meri Hilbert i Tima Baklija. Njegova majka je bila grčkog, francuskog i panamskog porekla, dok je Tim, bio sin oca Amerikanca poreklom iz Irske i majke Amerikanke poreklom iz Italije. Odrastao je u Južnoj Kaliforniji sa svojom majkom, očuhom Ron Murhedom i polubratom Kori Murhedom. Kao dete, nazvan je imenom Skot Murhed po svom srednjem imenu i po prezimenu njegovog očuha.

Tim Bakli, njegov biološki otac, bio je kantautor. Tokom svoje karijere krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina izdrao je seriju folk i džez albuma. Svog sina je upoznao samo jednom i to kada je Džef imao samo osam godina. Posle smrti njegovog oca od predoziranja 1975. godine, Džef je izabrao da život nastavi svojim pravim imenom i prezimenom Džef Bakli. Za članove porodice je i dalje ostao kao „Stoti” (engl. Scottie).

Džef je odrastao okružen muzikom, majka mu je svirala klavir i čelo i bila je muzički obrazovana dok ga je otac upoznao sa bendovima Led Cepelin, Kvin, Džimi Hendriksom, D Hu i Pink Flojd u vrlo ranim godinama života. Gitaru je počeo da svira sa pet godina i to kada ju je pronašao u ostavi njegove babe.

Prvi album koji je posedovao bio je „Physical Graffiti”, dvostruki album grupe Led Cepelin, a grupa Kis mu je bila jedna od omiljenih. Sa 12 godina odlučio je da želi da se bavi muzikom, godinu dana kasnije dobio je svoju prvu električnu gitaru marke Gibson - Les Pol. Upisao je srednju školu u Anahajmu i svirao je u školskom džez bendu. Za vreme srednje škole interesovali su ga progresivni rok bendovi poput Raša, Genesisa i Jesa, kao i džez-fjužn gitarista Al Di Meola.

Nakon završetka srednje škole, preselio se u severni Holivud da bi započeo studiranje u Muzičkom Institutu. Sa 19 godina završio je jednogodišnji kurs i kasnije oktrio časopisu Roling Stoun kako je to bilo „najveće gubljenje vremena”.

Karijera

Bakli je posle diplomiranja na Muzičkom Institutu sledećih 6 godina je živeo u hotelu i svirao je u bendovima različitih muzičkih stilova poput džeza, regea, roka i hevi metala.. Imao je turneje sa rege umetnikom Šajnhedom sa kojim je takođe svirao fank i ar-en-bi u studijskim sesijama. Tokom ovog perioda Bakli je imao ulogu bek vokaliste.

Preselio se 1990. godine u februaru ali nije uspeo da nađe mnogo prilika da radi kao muzičar. Upoznao se sa Kavalijem, muzički pravac potekao iz Indije i Pkaistana i sa njegovim najpoznatijim predstavnikom Nusrat Fate Ali Kanom čije je pesme obrađivao. Kasnije 1996. godine u januaru, intervjuisao je Kana za časopis Intervju. Tokom tog vremena počeo je da ga interesuje bluz muzičar Robert Džonson i hardkor pank bend Bed Brejns. Džef se preselio u Los Anđeles u septembru iste godine, kada mu bivši menadžer njegovog oca, Herb Kohen ponudio pomoć oko snimanja demoa njegovih prvih pesama. Na snimljenoj kaseti bili su snimci pesama koje će se kasnije naći na albumu „Grace”, „Eternal Life”, „Unforgiven” (kasnije nazvana „Last Goodbye”), „Strawberry Street” (drugačija verzija od one koja će se kasnije naći na albumu). Herb i Džef su imali nameru da privuku pažnju muzičke industrije sa tom kasetom.

Bakli vratio nazad za Njujork početkom sledeće godina da bi debitovao na koncertu „Pozdrav od Tima Baklija” posvećenom njegovom ocu. Taj događaj je produciran od strane biznis veterana Hal Vilner i dogodio se u crkvi u Bruklinu, 26. aprila 1991. Bakli nije želeo da taj koncert posluži kao njegova odskočna daska u karijeri koju je tada započinjao već je svoju odluku da peva na koncertu prikazao kao odluku iz ličnih razloga.

Uz pratnju rok gitariste Gerija Lukasa, Bakli je izveo numeru „I Never Asked To Be Your Mountain” koju je Tim Bakli napisao o svom detetu Džefu i njegovoj majci. Bakli se vratio na scenu da odsvira pesmu The King's Chain od Sefronije, a koncert je zavrpio sa pesmom Once I Was u akustičnoj verziji koja je završena uz improvizovano horsko pevanje zbog pucanja žice na gitari. Na sledećim putavanjima u Njujorku, sredinom 1991. počeo je da piše pesme zajedno sa Gerijem Lukasom što je iznedrilo pesme „Grace” i „Mojo Pin” i krajem iste te godine počeo je da nastupa sa Lukasom i njegovim bendom Gods and Monsters okolo Njujorka. Posle toga što mu je ponuđen ugovor sa bendom Gerija Lukasa, on se seili u Njujork krajem 1991 ali konačno nakon njihovog debitnog nastupa 1992. on je odlučio da napusti bend.

Bakli je počeo da nastupa u nekoliko klubova oko Donjeg Menhetna ali klub Sin u Ist Vilidžu, tamo je prvi put nastupio 1992. i ubrzo zaradio svoj termin nastupa u ponedeljak uveče. Njegov repertoar se sastojao od različitih muzičkih pravaca, folka, roka, ar-end-bi, bluza i džez obrada. Tokom ovog perioda otkrio je imena kao što su Nina Simon, Bili Holidej, Van Morison, Džudi Garlend.

Tokom narednih nekoliko meseci, Bakli je privukao pažnju publike i rukovodilaca izdavačkih kuća. Klajv Dejvis je jednom prilikom svratio da ga vidi. Do početka leta 1992. stvarali su se redovi limuzina ispred kluba Sin u kojim su bili članovi različitih izdavačkih kuća spremni da potpišu ugovor sa njim. Na kraju, Bakli je potpisao ugovor sa Kolumbija Rekords, kućom Boba Dilana i Brusa Springstina, ugovor vredan milion dolara.

Datumi za snimanje su ugovoreni za jul i avgust 1993. godine, Bakli je na svom debi snimanju izveo četiri pesme od kojih je jedna bila obrada pesme Van Morisona „The Way Young Lovers Do”.

Album „Grace”

Sredinom 1993. godine, Bakli je počeo sa radom na svom prvom albumu sa producentom Endijem Volasom. Bakli je okupio bend koji je sastavljen od basiste Mika Grondala i bubnjara Meta Džonsona i proveo je nekoliko nedelja na probama.

U septembru, trio je krenuo u Bearsville Studios u delu Njujorka, Vudstoku da bi narednih 6 nedelja snimili osnovne numere za ono što će kasnije postati Grace. Bakli je pozvao bivšeg kolegu iz benda Lukasa da svira gitaru na pesmama „Grace” i „Mojo Pin” i džez muzičara iz Vudstoka Karla Bergera koji je pisao i dirigovao gudačke aranžmane uz Baklija koji mu je povremeno asistirao. Bakli se vratio kući da bi dosnimio materijal u studiju u Menhetnu, snimao je neprestano dok nije snimio savršene vokale i eksperimentisao je sa idejama oko dodatnih instrumenata.

U januaru 1994. godine, Bakli je otišao na svoju prvu solo turneju u Severnoj Americi da bi podržao „Live at Sin-é”. Ta turneja je bila ispraćena evropskom turnejom od 10 dana. Bakli je svirao po klubovima i kafićima i pojavljivao se u prodavnicama. Kada se vratio Bakli je pozvao gitaristu Majkla Tigija da se pridruži bendu i njihova saradnja je iznedrila pesmu „So Real” koja je snimljena sa producentom Klifom Norelom kao kasni dodatak albumu. U junu, Bakli je počeo svoju prvu turneju sa čitavim bendom zvanu „Peyote Radio Theatre Tour” koja je trajala do avgusta.

Album Grace je izašao 23. avgusta 1994. Pored svojih sedam originalnih pesama, album se sastoji od još tri obrade: „Lilac Wine”, zasnovanu na verziji Nine Simone, a proslavio ju je Elki Bruks, „Corpus Christi Carol”, od Bendžamina Britena i „Hallelujah”, od Leondarda Koena, ova verzija se smatra kao Baklijeva najbolja, uključena je na listu 10 najboljih obrada svih vremena i u Roling Stoun listu 500 najvećih pesama svih vremena.

Smrt

Popodneva 29. maja 1997. godine, Baklijev bend je poleteo ka Memfisu da mu se pridruži u njegovom radu u studiju na novom materijalu. Istog popodneva Bakli je otišao na potpuno obučen na plivanje u luku Wolf River, u kanalu reke Misisipi pevajući refren pesme „Whole Lotta Love” od Led Cepelina.

Kit Foti, tonac Baklijevog benda je ostao na obali i nakon što je pomerio radio i gitaru primetio je da je Bakli nestao. Trag koji je teretni brod ostavio iza sebe dok je prolazio ga je povukao ispod vode. Spasilački pokušaji te noći i jutra su bili bezuspešni. Početkom narednog meseca, 4. juna putnici na brodu American Queen su spazili njegovo telo koje se nalazilo u granju i doveden je na kopno.

Baklijeva obdukcijanije pokazala znakove droge ili alkohola u njegovom organizmu, ocenjeno je da je uzrok smrti slučajno utapanje. Zvanični sajt Džefa Baklija objavio je saopštenje da njegova smrt nije misteriozna i da se ne radi o samoubistvu.

Oproštaji

Mural u čast Džefa Baklija u Rusiji 2015. godine

Elizabet Frejzer iz Koktau Tvinsa sa kojom je Bakli imao ljubavnu vezu, snimila je pesmu „Teardrop” sa Masiv Atakom istog dana kada je saznala da je Džef nestao, kasnije je izjavila: „Bilo je tako čudno, dobila sam pisma i mislila sam o njemu. Ta pesma je na neki način o njemu - tako je ja osećam”.

Pi Džej Harvi ga je poznavala privatno i u pesmi Memphis ona je iskoristila reči iz njegove pesme sa nezavršenog albuma „Morning Theft” i njene reči se odnose na Baklijevu smrt: „In Memphis... die suddenly, at a wonderful age, we're ready to go”.

Kris Kornel je za Baklija napisao pesmu „Wave Goodbye” koja se pojavila na njegovom prvom solo albumu „Euphoria Morning”.

Rufes Vejnrajt, čija je karijera počinjala kad je upoznao Baklija, napisao je „Memphis Skyline” kao oproštaj za njega, objavljena je 2004. godine na albumu „Want Two”.

Stiv Adej, napisao je oproštajnu pesmu nazvanu „Mississippi” na njegovom albumu „All Things Real” 2006. godine. Pesma sadrži reči „Until the morning thief steals the humming of the Lord”, što je referenca na Baklijevu pesmu „Morning Theft”.

U Dankan Šeikovoj pesmi „A Body Goes Down” oprostili su se od Baklija na njihovom albumu Humming 1998. godine, što se kasnije pomenulo u dokumentarcu„ Amazing Grace: Jeff Buckley”. Bubnjar Met Džonson je svirao bubnjeve u toj pesmi.

Diskografija

Studijski albumi

• Grace (1994)
• Sketches for My Sweetheart the Drunk (1998)

Literatura

• Zvanični sajt Džefa Baklija
• Dokumentarac „Amazing Grace”

Spoljašnje veze

• Video materijali Džefa Baklija
• IMDB profil Džefa Baklija