Википедија

Korisnik:Filipnrt6519/pesak


Napad na Jokosuku

uredi
Napad na Jokosuku
Deo Pacifičkog rata, Drugi svetski rat
 
Baza mornarice, Jokosuka 1945.
Vreme18. juli 1945.
Mesto
Jokosuka, Japan

35° 17′ 36″ S; 139° 40′ 17″ I / 35.2932° S; 139.671293° I / 35.2932; 139.671293
Ishod saveznici pobeđuju
Sukobljene strane

  Sjedinjene Američke Države

  Velika Britanija		   Japan
Komandanti i vođe

  Vilijam Halsi

  Džon S. Mekejn

  Bernard Rovlings
Jačina
 Treća flota
 Operativna grupa 37
 Operativna grupa 38		  Japanska carska mornarica
Žrtve i gubici
14 aviona
18 avijatičara		 1 razarač
1 podmornica
2 broda za pratnju potopljena
1 borbeni brod oštećena
5 mala broda oštećena
43 aviona uništena
77 aviona oštećena

Napad na Jokosuku je bio vazdušni napad koji je izvela mornarica Sjedinjnih Američkih Država 18. jula 1945. tokom poslednjih nedelja Pacifičkog rata. Japanski ratni brod Nagato je bio glavna meta napada, iako su napadnuti i protivavionski položaji i drugi ratni brodovi u mornaričkom Arsenalu Jokosuke. Ostali avioni Američke mornarice i kraljevske mornarice su pogodili aerodrome na teritoriji Tokija.

Dok je Nagato samomalo oštećen, američka letelica je potopila razarač, podmornicu i dva broda za pratnju i oštetila pet malih brodova. Saveznički piloti su takođe tvrdili da je uništeno nekoliko lokomotiva i 43 japanska aviona, kao i da je oštećeno još 77 aviona. Japanske protivavionske puške su oborile dvanaest američkih i dve britanske letelice.

Uvod

uredi

Tokom jula 1945. godine, Treća flota Sjedinjenih Američkih Država, koju je predvodio admiral Vilijam Helsi, izvela je niz vazdušnih napada i pomorskih bombardovanja na japanske trupe. Te napade je izvršila udarna snaga Treće flote, Operativne grupe 38, koju je predvodio viceadmiral Džon S. Mekejn, a tu su spadale devet nosača flote, šest lakih nosača i njihove pratnje.[1][2]Gotovo hiljadu letelica je ukrcano na ove nosače.[3]10. jula avioni Operativne grupe 38 napali su aerodrome oko Tokija, kada je po njihovim tvrdnjama uništeno 340 japanskih aviona na zemlji i 2 u vazduhu.[4] Nijedan japanski avion nije pružio otpor ovom napadu, zato što su ih držali u rezervi da izvrše samoubilačke napade na savezničku flotu tokom očekivane invazije kasnije 1945. godine.[5] Nakon ovog napada Treća flota je 14. i 15. jula napala Hokaido severni Honšu, gde su uništili veliki broj brodova i 25 aviona.[6] Američki brodovi su nakon ovoga otišli na jug i 16. jula im se pridružila glavna udarna snaga britanske tihookeanske flote, koja je određena kao Operativna grupa 37, koju su činili 3 nosača aviona i njihove pratnje.[7]

Zbog nestašice goriva i opasnosti od napada savezničkih aviona i podmornica veliki brodovi japanske carske mornarice nisu izašli na more do jula 1945. godine.[8]Većina ovih ratnih brodova su bili smešteni u blizini baze na Kureu i drugim lokacijama, dok su Seto, Nagato i nekoliko manjih brodova bili u arsenalu Jokosuka u zalivu Tokija.[9] U to vreme brod je bio pokriven kamuflažom, da bi ga avioni teže uočili, privezan za pirstanište okrenut ka severozapadu. Da bi mogli da pruže zaštitu moranričkoj bazi sa Nagata su skinuta sva sekundarna naoružanja i svi protivavionski topovi, koji su postavljeni na obližnja brda.Iako kotlovi bojnog broda nisu bili upaljeni, ona je dobivala paru i napajanje od podmorskog lovca Fukugava Maru br. 7 i pomoćnog kotla smeštenog na molu. Razarač Ušio je bio smešten u blizini kako bi mogao da zaštiti bojni brod sa svojim 25mm protivavionskim topovima.[9]

Zahvaljujući fotografijama snimljenim tokom napada na Tokio 10. jula saveznici su otkrili položaj Nagata u Jokosuki. Halsi i viceadmiral Bernard Rovlings su se sastali 16. jula da planiraju napad na Tokio.[9]Halsi je bio odlučan da potopi ostatke japanske carske mornarice, a centar napada je bio bojni brod Nagato, jer je to bio vodeći brod Isoroku Jamamota tokom napada na bisernu luku u decembru 1941. godine.[10][11] Zbog položaja bojnog broda, stratezi Treće flote su procenili da će avioni koji učestvuju u lansiranju torpeda protiv nje pretrpeti velike gubitke, pa su umesto toga odlučili da koriste taktiku ronilačkog bombardovanja.[9] Zbog planinskog položaja kopnene strane pomorske baze, ronilački bombarderi su bili ograničeni sa prilazima.[11]

Napad

uredi
 
Pomorski arsenal Jokosuke 18. jula 1945. godine

Američka i britanska flota su 17. jula pokušale da napadnu pomorski arsenal Jokosuke i druga područja na teritoriji Japana. Poslata su talasa aviona, a napad je prekinut zbog tmurnih oblaka nad regionom i svi dalji napadi su otkazani. Avion koji je uspeo da stigne do Tokija pogodio je aerodrome severno od grada i naneo malu štetu.[12][13] Jedan američki lovac je preleteo preko mornaričke baze, na šta su bili spremni, ali do napada nije došlo.[9] U noći između 17. i 18. jula američki i britanski ratni brodovi bombardirali su grad Hitači.[14]

Narednog dana saveznička flota je otišla na jug gde je čekala pogodno vreme za izvođenje avionskih napada. Ukoliko ujutru uslovi su se poboljšali i u 11:30 ujutru počeli su vazdušni napadi. Britanski avioni Operativne grupe 37 su poslati da napadnu aeorodrome u Tokiju. Ovaj napad je veoma smanjen, zato sto je sistem za gorivo HMS Victorious kontaminiran vodom i nosač je mogao da lansira samo šest lovaca Vought F4U Corsair.[15] Najveći trud Operativne grupe 38 je bio mornarički arsenal Jokosuke, a glavna meta napada je bio bojni brod Nagato. Manji broj američkih aviona je poslat da napadne japanska vazdušna polja.[15][16]

Napad na Jokosuku počeo je oko 15.30 sati 18. jula.[9] Prvi talas američkih letelica napao je protivavionske baterije oko pomorske baze i uspeo da ih neutrališe. Posle toga, avion VF-88 napao je Nagato bombama.[17]Bomba teška 500 kilograma je pogodila most bojnog broda, pri čemu je ubila kontra-admirala Otsuka Mikija, kao i izvršnog oficira i nekolicinu ljudi.[9]Još jedna bomba od 500 kilograma je kasnije pogodila Nagato i detonirala se u blizini oficirske kasarne ubivši oko 22 mornara i uništivši četiri puške od 25mm. Još samo jedan direktan pogodak na brod se desio sa granatom od 130mm, ali ona nije eksplodirala. U blizini Nagata su pale jos 60 bombi koje su probile njegov dvostruki trup kroz koji je ušlo 2000 tona vode. Napad se završio u 16:10, do tada je poginulo 35 od 967 oficira i posade bojnog broda. Kasnije su procenili da je ukupna šteta na brodu bila mala.[9]

 
Napad na Jokosuku 1945

Američki avion je napao i ostale brodove koji su bili u luci Jokosuke. Nedovršena vrsta Matsu razarač Jazekura se nakon bombardovanja polovio i potonuo, a drugom bombom je uništena podmornica I-372 gde nije bilo ljudskih žrtava, jer je celokupna posada bila na kopnu u tom trenutku.[9][17] Takođe su potopljena i dva broda za pratnju, kao i torpedni čamac.[17] U ovom napadu su oštećena i 5 brodova, uključujući zastareli razarač Jakaze i brodovi za obuku Fudži i Kasuga. Fukugava Maru br. 7 i Ušio, iako su bili u blizini Nagata nisu bili oštećeni.[9] [17]Britanski i američki avioni poslati protiv aerodroma tvrdili su da su uništili 43 japanska aviona i oštetili još 77, takođe su tvrdili da su uništili nekoliko železničkih lokomotiva.[16] U ovom napadu gubici saveznika su bili 12 aviona Američke mornarice, dva aviona Kraljevske mornarice i 18 aviona.[15][16]

Posledice

uredi

Nakon napada na tokijski zaliv 18. jula saveznici su se povukli iz Japana kako bi natočili gorivo. Sledeći napadi koji su se dogodili 24.,25. i 28. jula su bili na japansku carsku mornaricu u Kureu i Unutrašnjem moru.[18] U ovim napadima su uništili tri bojna broda, nosač aviona i nekoliko drugih ratnih brodova, ali su saveznici izgubili 133 aviona i 102 posade je ubijeno.[19] Treća flota i elementi BPF nastavili su udare na teritorije u Japanu do kraja rata 15. avgusta 1945.[20]

 
Japanski bojni brod Nagato 1946

Posle napada na Jokosuku, posada Nagata uklonila je sve žrtve sa broda i izvršila moguće popravke. Potopili su i nekoliko balastnih brodskih rezervoara da bi se stekao utisak da je brod potopljen. Tokom ranih sati 2. avgusta Nagatu je naređeno da izađe na more kako bi presreo savezničke snage. Međutim pre nego što su izvršili pripreme za napuštanje luke ovaj napad je otkazan, jer se informaciju o broju savezničkih brodova ispostavila netačnom i brod je 30. avgusta predat Američkoj mornarici. Bila je jedan od ciljnih brodova za dva ispitivanja atomske bombe sprovedena na Bikini Atolu 1. i 28. jula 1946. tokom operacije Raskršće, i tu je potonula u noći između 29. i 30. jula.[9]

Reference

uredi
  1. ^ Morison (1960), str. 310
  2. ^ Tillman (2010), str. 199
  3. ^ Frank (1999), str. 157
  4. ^ Royal Navy (1995), str. 218
  5. ^ Tillman (2010), str. 201
  6. ^ Morison (1960), str. 311–314
  7. ^ Royal Navy (1995), str. 219–220
  8. ^ Tillman (2010), str. 208
  9. ^ a b v g d đ e ž z i j Tully (2003), "Nagato's Last Year: July 1945 – July 1946"
  10. ^ Hoyt (1982), str. 48
  11. ^ a b Tillman (2010), str. 210
  12. ^ Hoyt (1982), str. 54
  13. ^ Royal Navy (1995), str. 220
  14. ^ Royal Navy (1995), str. 220
  15. ^ a b v Royal Navy (1995), str. 221
  16. ^ a b v Hoyt (1982), str. 55
  17. ^ a b v g Morison (1960), str. 316
  18. ^ Royal Navy (1995), str. 221–222
  19. ^ Halsey (1947), str. 265
  20. ^ Morison (1960), str. 331–335

Bibliografija

uredi
  • Frank, Richard B (1999). Downfall. The End of the Imperial Japanese Empire. New York: Penguin Books. ISBN 067941424X.
  • Halsey, William F.; Bryan, J (1947). Admiral Halsey's Story. London: Whittlesey House. OCLC 747307493.
  • Hoyt, Edwin P. (1982). Closing the Circle. War in the Pacific: 1945. New York: Van Nostrand Reinhold Company. ISBN 0-442-24751-6.
  • Morison, Samuel Eliot (2002) [1960]. Victory in the Pacific. History of United States Naval Operations in World War II. Champaign: University of Illinois. ISBN 0-252-07065-8.
  • Royal Navy (1995). War with Japan. Volume VI Advance to Japan. London: HMSO. ISBN 0-11-772821-7.
  • Tillman, Barrett (2010). Whirlwind: The Air War Against Japan 1942–1945. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-1-4165-8440-7.
  • Tully, A.P. (2003). "Nagato's Last Year: July 1945 – July 1946". Mysteries/Untold Sagas of the Imperial Japanese Navy. Combinedfleet.com. Retrieved 22 April 2011


 
Filipnrt6519/pesak na Vikimedijinoj ostavi.
35° 17′ 36″ S; 139° 40′ 17″ I / 35.2932° S; 139.671293° I / 35.2932; 139.671293


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Filipnrt6519/песак&oldid=26659146”