Локомотива
Локомотива је вучно железничко возило намењено вучи композиције кола и вагона по колосеку и нема место за смештај путника.
ПоделаУреди
Локомотиве одн. железничка вучна возила можемо поделити на више начина према:
- врсти погона
- експлоатацијској намени
- досегу опслуживања
- ширини колосека и
- врсти пруге
Према врсти погона локомотиве можемо поделити на: парне, дизелске, електричне и турбинске.
Према експлоатацијској намени локомотиве можемо поделити на:
- путничке локомотиве - намењене су за вучу путничких возова, развијају веће брзине и имају мале вучне силе
- теретне локомотиве - намењене су за вучу теретних возова, развијају мање брзине од путничких локомотива али зато имају веће вучне силе
- универзалне локомотиве - намењене су комбинованој вучи теретних и путничких возова
- маневарске локомотиве - намењене су за рад на железничким станицама (растављању и састављању возова исл.), у правилу су мање од осталих локомотива, развијају мање брзине али велика убрзања
Према досегу опслуживања локомотиве можемо поделити на: локалне, приградске и међуградске. Разликују се у максималним брзинама и конструкцији, тако да су локалне и приградске локомотиве у правилу лакше и спорије од међуградских локомотива.
Према ширини колосека локомотиве можемо поделити на локомотиве за широки колосек (1668 mm, 1524 mm), нормални колосек (1435 mm), и уски колосек (1000 mm, 760 mm, 600 mm).
Према врсти пруге локомотиве можемо поделити на локомотиве за:
- магистралне главне пруге
- магистралне помоћне пруге
- пруге првог реда
- пруге другог реда
Осим ових подела разликујемо још и:
- моторни вагон - локомотива која има и простор за смештај путника
- моторни воз - је у ствари целина састављена од управљачких вагона и вагона (то у правилу градски возови)
Дизел-електрична локомотива добија снагу од дизел-мотора, a пренос снаге на погонске осовине врши се електричним путем. Дизел-мотор покреће електрични генератор који напаја струјом електромоторе, a ови покрећу погонске осовине.
Види јошУреди
Спољашње везеУреди
| Локомотива на Викимедијиној остави. |