Korisnik:Golija/Pesme za kult Ahiliju Lariskom
Ahilije, episkop Larise (u Tesaliji) iz IV veka, vezan je za srpsku istoriju po tome što je njegove mošti Samuilo, vladar Makedonskih Slovena, krajem 985. ili početkom 986. god. preneo iz osvojene Larise u Prespu, u crkvu koju je podigao i posvetio Ahiliju. Po toj crkvi i danas u Malom prespanskom jezeru nose ime ostrvo Ahil i selo Ail na njemu. Kult Ahilijev se odatle širio po srpskim krajevima, o čemu svedoče selo i crkva Arhiljevica u zemlji Žegligovskoj (danas Kumanovski kraj) i Arilje u starim Moravicama (ispod sadašnje Užičke Požege). Po tradiciji zabeleženoj kod M. Đ. Milićevića, K. Jireček je pretpostavljao mogućnost da su u Arilje, neznano kad, prenete mošti Ahilijeve. To ne izgleda verovatno. Pre će biti da je tu zbrka kultova, Ahilija Lariskog (kome je posvećena ariljska crkva) i Urošica, sina kralja Dragutina, za koga je 1378. god. zabeleženo da je sahranjen u Arilju, „v mitropoliji ahilskoj, i blagodatiju svetago duha miro izlivajet, jakože (kao što) jest vedomo (znano) vsem (svima)".
Sve do kraja 1952. god. nije se ništa znalo, ili bar nije bilo poznato, da je kult Ahilijev kod Srba izazvao stvaranje posebnih pesničkih i proznih sastava. Đorđe Sp. Radojičić vršeći te godine sistematsko proučavanje hilandarskih rukopisnih knjiga na srpskoslovenskom jeziku, našao je pod br. 665 krajnje listove Mineja za maj. Na prednjoj strani poslednjeg lista, ispred beleške da je to „konac (kraj) mesecu maju", nalazio se zapis pisan tajnom azbukom: „Siju (ovu) knjigu napisa Rajak dijak."„ Za tajnu azbuku upotrebljena je zamena slova prema njihovim brojnim vrednostima, pa su mesto pravih stavljana slova sa dopunskim vrednostima do 10, 100 ili 1000. Zadnja strana lista ispunjena je pesmama za kult Ahiliju Lariskom i raznim zapisima. Listu odsečen gornji spoljni ugao, a povređen je bio i pri dnu pa je zbog toga oštećen tekst prve pesme i poslednjeg zapisa. Sem početka, tekst pesme mogao se da da dopuni i prema Đorđu Radojčiću on glasi:
- ...nastavniče
- i neč'stiju razdru(šitelju),
- muže mudr'ni,
- tetaliski (nastav)niče,
- srbskaja bogomdana (pohva)lo,
- Ahilije mudre,
- učenijem svo(jim) mir (=svet) prosvetil jesi,
- jako (=kao) slnce (o)zariv v'seljenuju,
- otče prepodobne,
- (mo)li Hrista boga o dušah naših.
Iznad druge pesme stoji crvenim slovima: „Kondak svetomu Ahilije, glasa 4." Njen tekst se donosi posle ovih uvodnih napomena. Ispred te pesme piše još i ovo, takođe crvenim slovima: „javi se d'n's". To je „podoban", ukazivanje na pesmu koja služi kao uzor za ovaj kondak. Navedenim rečima počinje kondak 4 glasa iz katavasije Bogojavljenja. Slovo na početku druge pesme sv. Ahiliju je veće i crveno.
Treću pesmu sačinjavaju „stihi svetomu Ahiliju na prologu". Ta pesma „glagoljet" (kazuje):
- Larisa čjudodeistvija tvoja,
- čudnaja bo (=jer) tvoriši
- i po uspeniji tvojem, otče.
Crveno su napisane sve reči u navodnicima od stihi do prologu, zatim glagoljet. Takođe počinju crvenim slovima prvi i treći stih.
Da su pesme Ahiliju Lariskom srpskog postanka, vidi se po izrazu „srbskaja bogomdana (pohva)lo". Prva je pesma svakako tropar, druga je kondak, a stihovi „na prologu" su očevidno bili ispred „prologa", kratkog žitija, koje se obično nalazi u Službi, zbirci pesama namenjenih kultu jedne ličnosti. Žitije je u onom delu Službe koji se naziva kanon, i to iza šeste pesme njegove, posle kondaka. Kad je, sem tropara i kondaka, postojalo i kratko žitije, možemo c pravom smatrati da je Ahilije Lariski imao i celu svoju srpsku Službu.
Srpske pesme Ahiliju nisu prevod grčkih, sudeći bar po izdanju Službe Ahilijeve, štampane u Atini 1952 god.
Literatura: Đorđe sp. Radojičić, Staro srpsko pesništvo: Pesme za kult Ahiliju Lariskom kod Srba