Ариље

место у Србији

Ариље је градско насеље и седиште истоимене општине у Златиборском округу. Према 2022. било је 6.639 становника.

Ариље
Црква Светог Ахилија у Ариљу
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаАриље
Становништво
 — 2022.6.639
Географске карактеристике
Координате43° 45′ 05″ С; 20° 05′ 55″ И / 43.751433° С; 20.098671° И / 43.751433; 20.098671
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина350 m
Ариље на карти Србије
Ариље
Ариље
Ариље на карти Србије
Остали подаци
Поштански број31230
Позивни број031
Регистарска ознакаUE

Ариље је најпознатије по Цркви светог Ахилија коју је подигао за своју задужбину краљ Драгутин 1296. године.

Историја уреди

Ариље настаје у другој половини десетог века као мало насеље на римском путу од Пожеге до Ивањице. Тада се звало Моравице по реци Моравица на којој се налази. У истом том периоду избеглице из Ларисе донеле су мошти светог Ахилија (по коме је насеље касније добило име) на место данашње цркве. Сава Немањић, Свети Сава, године 1219. одредио је ариљски манастир за центар Моравичке епархије, која је такође називана и Ариљском. Током Велике сеобе Срба у седамнаестом веку Ариље и околина остали су пусти. Ново становништво доселило се са простора Херцеговине и Црне Горе. Значајан догађај за Ариље било је проглашење за варошицу 23. октобра 1880. године од стране кнеза Милана Обреновића. Крај је био воћарски, нарочито се гајила јабука будимка.[1]

Овде се налазе Основна школа „Стеван Чоловић“, Народна библиотека Ариље и Споменик палим борцима у Ариљу.

Демографија уреди

 
Поглед на села Ариља

У насељу Ариље живи 5084 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,2 година (34,3 код мушкараца и 36,0 код жена). У насељу има 2161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих неколико пописа у другој половини XX века примећен је константан значајан пораст у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 785
1953. 1.006
1961. 1.328
1971. 3.164
1981. 4.982
1991. 6.074 6.025
2002. 6.744 6.815
2011. 6.763
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
6.600 97,86%
Роми
  
55 0,81%
Црногорци
  
22 0,32%
Југословени
  
15 0,22%
Хрвати
  
5 0,07%
Муслимани
  
5 0,07%
Горанци
  
5 0,07%
Руси
  
4 0,05%
Украјинци
  
2 0,02%
Словенци
  
2 0,02%
Мађари
  
2 0,02%
Македонци
  
2 0,02%
Бугари
  
2 0,02%
Словаци
  
1 0,01%
непознато
  
2 0,02%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности уреди

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „Политика”, 5. јул 1936
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди