Моравичка епархија

Моравичка епархија, такође позната и као Ариљска епархија, била је српска средњовековна епископија, која је основана 1219. године од стране првог српског архиепископа Саве, након стварања аутокефалне Српске архиепископије. Архијерејска катедра моравичких епископа налазила се у саборном храму Светог Ахилија у данашњем Ариљу. На месту првобитног храма касније је подигнута нова црква, а изградња је обављена крајем 13. века, за веме владавине српског краља Стефана Драгутина.

Свети Ахилије у Ариљу, катедрални манастир Моравичке епархије

Ктиторски портрет краља Стефана Драгутина са представом саборног храма Моравичке епископије

Моравичка епископија је поред старе жупе Моравице у сливу реке Моравице обухватала и сав горњи слив Западне Мораве до Овчарско-кабларске клисуре (простор данашњих општина: Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Пожега, Ужице, Чајетина). Након проглашења Српске патријаршије (1346), моравички епископи су добили почасни наслов митрополита, а помињу се и као ариљски митрополити, тако да се и само владичанство назива и Ариљском епархијом.

У време коначног османског освајања српских земаља средином 15. века, епархијско седиште је похарано, а према неким претпоставкама и премештено. Током 16. века, старо епархијско седиште у Ариљу је поново заживело, тако да је епархија наставила да постоји у саставу обновљене Српске патријаршије (1557), обухватајући стару Ужичку нахију и околне области, те су се архијереји ове епархије из 17. века називали не само моравичким или ариљским, већ и ужичким. Након реорганизације која је извршена средином 18. века, тај простор је укључен у састав проширене Ужичко-ваљевске епархије.

Види још

• Ужичко-ваљевска епархија
• Викарни епископ моравички
• Рујанско четворојеванђеље
• Историја Српске православне цркве

Литература

• Алексић, Владимир; Копривица, Марија (2019). „Територијални обим епископија Српске цркве на почетку XIII века”. Црквене студије. 16 (2): 57—85. 
• Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327. 
• Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт. 
• Коматина, Ивана (2016). Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт. 
• Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century”. Старинар (51: 2001): 171—184. 
• Радосављевић, Недељко В. (2000). Ужичко-ваљевска митрополија 1739-1804. Ваљево: Историјски архив. 
• Радосављевић, Недељко В. (2007). Православна црква у Београдском пашалуку 1766-1831: Управа Васељенске патријаршије. Београд: Историјски институт. 
• Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве. 1. Минхен: Искра. 
• Тричковић, Радмила (1980). „Српска црква средином XVII века”. Глас САНУ. 320 (2): 61—164. 
• Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. 
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. 
• Чанак-Медић, Милка (2002). Свети Ахилије у Ариљу: Историја, архитектура и просторни склоп манастира. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. 
• Шулетић, Небојша (2010). „Подаци о бератима архијереја Пећке и Охридске архиепископије у дефтеру прихода Канцеларије црквених муката (BOA, KK 2542-33)” (PDF). Српске студије. 1: 177—193. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 05. 2019. г. Приступљено 08. 08. 2024.