Korisnik:Jovana Radaljac/pesak

O’Higins/San Martin
O’Higins/San Martin
Koordinate	48° 30′ S; 72° 22′ I / 48.50° S; 72.36° I 48° 30′ S; 72° 22′ I / 48.50° S; 72.36° I
Pritoke	Majer
Otoke	Paskua
Zemlje basena	Argentina, Čile; Argentina, Čile
Površina	1,013 km2
Pros. dubina	68 m
Maks. dubina	836 m
Zapremina	68.88 km3
Dužina obale1	525 km
Naselja	San Fernando, Santa Kruz, Čimbarongo, Las Kabras
	O’Higins/San Martin
	1 Shore length is not a well-defined measure.

Jezero poznato kao O’Higins u Čileu i San Martin u Argentini se nalazi na kordinatama 48°50′S 72°36′W u Patagoniji, između regiona Ajsendel i provincije Santa Kruz. Ovo jezero poseduje dubinu oko 836 metara što ga ujedno i čini jednim od najdubljih jezera u Americi. Ono što ga izdvaja od drugih je to da poseduje složen, kanalizirani oblik formiran glacijalnim tipom koji nastaje u visoko planinskim predelima. Topljenje glečera i danas nastavlja da podiže nivo vode u jezeru O’Higins.

Opšte informacije

Jezero ima površinu koja iznosi 1.103 kvadratnih kilometara (391 kvadratnih milja), nadmorsku visinu od 250 metara (820 stopa) iznad srednjeg nivoa mora i dužinu obale od 525 kilometara (326 milja). Ako ovo jezero gledamo odozgo iz ptičije perspektive, možemo videti da se ono sastoji od niza poplavljenih dolina u obliku prsta, od kojih se 554 kvadratna kilometra (214 kvadratnih milja) nalazi u državi Čile i 459 kvadratnih kilometara (117 kvadratnih milja) u državi Argentine. Izvori se dosta razlikuju po preciznoj podeli verovatno se na taj način održava varijabilnosti ili promenljivost nivoa vode. . Ovo jezero je najdublje jezero u Americi sa masimalnom dubinom od 836 metara (2743 stopa) neposredno pored O’ Higins glečera^[1], poseduje specifičnu mlečno svetloplavu boju koja potiče od kamenog brašna suspendovanog u njegovim vodama. Ovo jezero se spaja sa rekom i drugim tokovima, a na njenom izlazu reka Paskua, ispušta vodu iz jezera i šalje je ka Tihom okeanu brzinom od 510 kubnih metara u sekundi što iznosi oko 18.000 kubnih stopa po sekundi.

Glečer O’Higins je glečer koji se nalazi u Nacionalnom parku Bernando O'Higins u Čileu. On predstavlja jedan od glavnih glečera južnog Patagonskog ledenog polja. Vrh aktivnog vulkana Lautaro predstavlja vrh zone akumulacije glečera. Najveći deo ovog glečera je deo platoa ledenog polja. Na istoku teče u jezero O’Higins i ima širinu koja iznosi oko dva kilometra. Pred ovog glečera, tu je i glečer Čiko. Zajednički čine deo južnopatagonskog polja koje se prostire na oko 350 kilometra u pravcu sever-jug zapadno od jezera O’Higins/San Martin.

Imigranti su se naselili u sušnom i vetrovitom području oko jezera, privučeni njegovim neobuzdanim pejzažima i obećanjem novih početaka. Ovaj izazovan, ali upečatljiv region, sa svojim oštrim klimatskim uslovima i nepreglednim prostranstvima. Do 1910-ih godina, među doseljenicima su se istakli Britanci, Skandinavci i Švajcarci, koji su uočili potencijal ovog područja za specifičnu granu poljoprivrede – uzgoj ovaca za vunu. Uprkos izazovima koje je donosila surova klima, oni su izgradili naprednu zajednicu, uvodeći inovacije u uzgoju ovaca i preradi vune. Ova nova industrija nije samo podstakla ekonomski razvoj regiona, već je i formirala kulturni identitet zasnovan na izdržljivosti i inventivnosti.

Najpopularnija turistička ruta za posetu ovom prelepom jezeru vodi između šarmantnog gradića El Čaltena^[2] u Argentini i malenog, ali živopisnog mesta Vila O'Higins^[3] u Čileu. Ova avanturistička staza ne samo da spaja dve zemlje, već i omogućava putnicima da dožive neke od najspektakularnijih pejzaža koje Patagonija ima da ponudi.Po dolasku na čileansku stranu, jedna od ključnih tačaka na ovoj ruti je trajekt preko jezera. Plovidba ovim mirnim, tirkiznim vodama pruža jedinstvenu priliku da se vidi netaknuta priroda u svom najčistijem obliku.

Imena

Najneobičnije i možda najfascinantnije od svih jezera u ovoj oblasti je ono koje se sastoji od osam dobro definisanih "krakova". Ovaj izuzetan geografski fenomen često se opisuje pod imenom jezero San Martin, ali njegova priča je kompleksnija nego što prvo oko može da primeti. Imena jezera San Martin i O'Higins nastala su iz bogate istorije i nacionalnog ponosa dve zemlje, Argentine i Čilea. Njihova porekla su proistekla iz dva velika heroja nezavisnosti, Hose de San Martina iz Argentine i Bernarda O'Higinsa iz Čilea. Ova dva vojnika i državnika bili su simboli borbe za slobodu i jedinstva u Južnoj Americi. Zajedno su se borili za oslobođenje Čilea od španske vlasti, a njihov učinak je stekao legendarni status koji se zadržao do danas. Imena jezera San Martin i O'Higins se ponekad koriste da se razlikuju delovi jezera, primarno kao način da se naglasi koji deo pripada Argentini, a koji Čileu. Ova dvodelna nomenklatura upravo odaje poštovanje prema prethodno pomenutim istorijskim figurama i njihovom značaju u ovim tvorevinama. Pregledajući ovu delimičnu podelu, putnici stiču dublji uvid u nacionalni duh i kulturno nasleđe ove oblasti, uvodeći ih u svet obrazovanja i istorije koja obeležava duboke veze između Argentine i Čilea.

Četiri kraka jezera San Martin, sa njegovom površinom od 521 kvadratnih kilometara, nose impresivna istorijska imena, koja su svoje korene u borbama i podvizima generala Hosea de San Martina, jednog od najvažnijih heroja nezavisnosti Južne Amerike. Prvi krak, Kanča Rajada, prenosi duh bitke na svoj način. Ovaj deo jezera dobio je ime po istorijskoj bici Kanča Rajada, gde su se argentinske vojske pod komandom generala San Martina suočile sa španskim snagama. Ovaj krak se, najverovatnije, pruža ka planinama, simbolizujući snažnu odbranu i borbu za slobodu. Drugi krak, Čakabuko nosi ime po bici kod Čakabuka, još jednom mestu gde su se suočile snage generala San Martina i španskih vojnika. Ovaj delove jezera San Martin možda pruža pogled na široke ravnice ili planinske prevrte, podsećajući na državničku veštinu i vojni strategije koje je San Martin pokazao u borbi za slobodu. Treći krak, Maipu, ime je dobio po bici kod Maipu, jednom od ključnih sukoba koju je vodio general San Martin. Ovaj deo jezera možda pruža spokojan pogled na vodopade ili plodnu zemlju, ali u istorijskom kontekstu, to je svetinja vojničke hrabrosti i državničke vizije. Četvrti krak, De la Lanča, nosi ime po bici kod De la Lanča, još jednoj od mnogih sukoba u kojima je učestvovao general San Martin.

Spoljašnje veze

Vidi još

Literatura

Autor: School of Geography Sciences, University of Bristol, članak "Glacier Chico, Southern Patagonia Icefield, Chile" godina izdanja maj 12, 2004 godine
Autori: Neil F. Glasser, Krister N. Jansson, Stephan Harrison,Geoffrey A. T. Duller, Joy Singarayer, Max Holloway članak "Glacial lake drainage in Patagonia and response of the adjacent Pacific Ocean" godina izdanja 2016.
Autori: Johhanes J. Furst,David Farías-Barahona, Norbert Blindow, Gino Casassa, Guisella Gacitúa, Michèle Koppes, Emanuele Lodolo, Romain Millan, Masahiro Minowa, Jérémie Mouginot, Michał Pȩtlicki, Eric Rignot, Andres Rivera, Pedro Skvarca, Martin Stuefer, Shin Sugiyama, José Uribe, Rodrigo Zamora, Matthias H. Braun, Fabien Gillet-Chaulet, Philipp Malz, Wolfgang J.-H. Meier i Marius Schaefer, članak "The foundations of the Patagonian icefields", godina izdanja 2024.

Reference

^ „Mass balance investigations at Glaciar Chico, Southern Patagonia Icefield Chile” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2007-08-18. g. Pristupljeno 2006-10-16.
^ „Explorations El Chaltén” (PDF).
^ „COMO LLEGAR A VILLA O’HIGGINS” (PDF).

[1] „Mass balance investigations at Glaciar Chico, Southern Patagonia Icefield Chile” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2007-08-18. g. Pristupljeno 2006-10-16.

[2] „Explorations El Chaltén” (PDF).

[3] „COMO LLEGAR A VILLA O’HIGGINS” (PDF).

[1]

[2]

[3]