Бернардо О’Хигинс

чилеански вођа и национални херој

Бернардо О’Хигинс (шп. Bernardo O’Higgins Riquelme; Чиљан, 20. август 1778Лима, 24. октобар 1842) био је чилеански вођа и национални херој. Био је предводник рата за независност Чилеа од Шпаније, а касније је био „Врховни диктатор“ Чилеа.[1][2]

Бернардо О’Хигинс
Бернардо О'Хигинс
Датум рођења(1778-08-20)20. август 1778.
Место рођењаЧиљан
Датум смрти24. октобар 1842.(1842-10-24) (64 год.)
Место смртиЛима
 Перу
РодитељиAmbrosio O'Higgins, 1st Marquis of Osorno
Isabel Riquelme

О’Хигинс је рођен као незаконити син Амброзија О’Хигинса, рођеног Ирца, шпанског гувернера Чилеа и вицекраља Перуа. Студирао је у Шпанији и Енглеској, а вратио се у Чиле 1802. Учествовао је у борби за независност од Шпаније 1810. и 1813. Постао је војни командант. После пораза 1814, са већином својих присталица, побегао је преко Анда у Аргентину. Тамо се придружио револуционару Хосе де Сан Мартину, са којим је поразио Шпанце фебруара 1817. У пресудној бици код Чакабука, предводио је јуриш коњице. Прогласио је независност Чилеа, 12. фебруара 1818.

Владао је Чилеом као диктатор. Покушао је да либерализује државу, али је због своје толерантности према протестантима навукао бес римокатоличког свештенства. Такође је био у сукобу са земљопоседницима, јер је покушао да промени законе који су штитили њихове привилегије. Збачен је 1823, и провео је остатак живота у Перуу.[3]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Bernardo O'Higgins Chilean head of state”. Britannica. Приступљено 31. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „Bernardo O'Higgins”. New World Encyclopedia. Приступљено 31. 1. 2021. (језик: енглески)
  3. ^ „Bernardo O'Higgins”. Biography. Приступљено 31. 1. 2021. (језик: енглески)