Википедија

Korisnik:Jovanamar139/pesak

DžouDžuang
Varoš
周庄镇
Koordinate: 31° 07′ 51″ N 120° 50′ 08″ E / 31.13083° S; 120.83556° I / 31.13083; 120.83556
DržavaKina
ProvincijaĐijangsu
Grad na nivou prefekture|PrefekturaSudžou
Vremenska zonaChina Standard (UTC+8)

Džoudžuang (kin. 周庄; pinjin: Zhōuzhuāng) je administrativni jedinica pod jurisdikcijom područja grada Kunšan, prefektura Sudžou, provincija Đijangsu, Narodna Republika Kina.

Okružena jezerima, varoš je ispreplitana rekama i rečnim lukama. Predstavlja tipičnu varoš na vodi na jugu Duge reke (nama poznate kao Jangcekjang), a poznata je kao „Džungguo di ji šuisijang” (kin. 中国第一水乡; pinjin: Zhōngguó dì yī shuǐxiāng; srp. „Prva kineska varoš na vodi”). Sada je Džoudžuang već postao poznato pejzažno turističko područje. Godine 2019. izabran je za jednog od 100 najboljih kineskih kulturoloških gradova.

Geografija uredi

Džoudžuang se nalazi u jugozapadnom delu područja Kunšan, provincija Đijangsu, Narodna Republika Kina, na 120°53′ istočne geografske dužine i 31°14′ severne geografske širine. Na jugoistoku se nalazi u blizini Šangta u okrugu Ćingpu u Šangaju, na jugozapadu se graniči sa Šenta u gradu Vuđijang, severoistok Džoudžuanga i grada Đinsi su povezani, a na severozapadu gleda ka Songnanu, koji pripada okrugu Vusijen. Graniči se sa 3 grada, Kunšanom, Vuđijangom i Šangajem.

Džoudžuang se nalazi na ivici okruga, sa svih strana okružen jezerima i ispreplitan rekama i rečnim lukama. „Džiči vanglai, đije sju džouđi” (kin. 咫尺往来，皆须舟楫; pinjin: Zhǐchǐ wǎnglái, jiē xū zhōují; srp. „Čak i za putovanje male razdaljine je potreban čamac"). Gradska opština se nalazi u blizini jezera Baisijen (srp.slatkovodne bele školjke; lat. Corbicula leana) i luke Đišui na severu i predstavlja glavnu rutu transporta žitarica duž reke Vusong. Na jugu se nalazi jezero Džangšiju (današnje jezero Nanhu; srp. Južno jezero), koje je u drevnim vremenima predstavljalo mesto na koje su odlazili školovani učenjaci i intelektualci kako bi se osamili. Domaćinstva iz vremena mongolaske dinastije Juen su se okupljala na istočnoj obali reke Ši (deo reke Jenjen), a danas je oblast ulice Beiši, u zapadnom delu grada, i dalje nenaseljena. Sredinom vladavine dinastije Ming, površina grada se na zapadu prostirala do luke Hougang, a zatim su jedan za drugim izgrađeni mostovi Taiping, Šide i Fuhong, kako bi se povezali putevi. Nakon toga, varoš je od Čenghuangdaija nastavila da se razvija ka mostu Pućing (današnja ulica Džongši). Početkom rane vladavine dinastije Ćing, površina varoši se sve više širila. Most Fuan se nalazio u samom centru grada, a dve velike ulice u obliku slova T, Nanbei i Džongši, su učinile grad prometnim. Od vladavine dinastije Ćing, pa do rane Republike Kine, trgovina je procvetala jer se nalazila među tri okruga[1].

Prema istorijskim zapisima, tokom vladavine dinastije Severni Sung, a za vreme perioda Juenjou (1086.), Džou Digonglang je, verujući u budizam, donirao 200 mua (kin. 亩; pinjin: mǔ; srp. više od 13 hektara) seoske zemlje hramu Ćuenfu. Ljudi su u znak zahvalnosti tom delu zemlje dodelili ime „Džoudžuang” (kin. “周庄”; pinjin: Zhōuzhuāng; srp. „Selo Džou”). Mladić Đin Erši se 1127. godine, prateći vladara Sung Gaodžonga na njegovom putovanju na jug, preselio u Džoudžuang, gde je populacija postepeno počela da raste.

Džoudžuang je sredinom vladavine dinastije Juen pripadao okrugu Čangdžou, prefekture Sudžou. Sredinom vladavine dinastija Ming pripadao je okrugu Huating, prefekture Sungđijang, a početkom vladavine dinastije Ćing se vratio prvobitnom okrugu Čangdžou. U trećoj godini vladavine Jungdženga (1725. n.e.) dinastije Ćing, Džoudžuang se zbog okruga Juenhe podelio na dva dela, sa otprilike četiri petine koje su pripadale okrugu Juenhe (današnji Vusijen) i jednom petinom koja je pripadala okrugu Vuđijang (današnji Vuđijang). U dvadeset šestoj godini vladavine Ćijenlonga (1761. n.e.), guverner Čen Vengong je odeljenje za inspekciju, koje je prvobitno bilo smešteno u grad Ludži, okruga Vusijen, premestio u Džoudžuang. Sa vlašću nad područjima jezera Čeng, Dušu, Jinšan, Baisijen i ribnjaka Huangtijen, Džoudžuang je obuhvatao skoro pa polovinu površine okruga.

Od kasne vladavine dinastije Ćing, pa do uspostavljanja Republike Kine, ratovi su bili veoma česta pojava. Džoudžuang je, sa svojim jedinstvenim geografskim uslovima, postao mesto gde su se osnivači Nanše (kin. 南社; pinjin: Nánshè; srp. „Južno Društvo”), Čen Ćubing, Liu Jaci i drugi, okupljali da tamo predstavljaju svoju poeziju. U dvadesetim godinama dvadesetog veka, izvoz i uvoz robe su postepeno postajali sve komplikovaniji, te je Džoudžuang postao veliki trgovinski centar u blizini Vuđijanga i Ćingpua.

Osmog maja 1949. godine, Džoudžuang je bio okupiran, te je pripao gradu Ludži, okruga Vuđijang. Zapadni deo varoši, koji je prvobitno pripadao okrugu Vusijen, je 1950. godine pripao okrugu Vuđijang, čime je završena podela na dva okruga. Nakon 1952. godine, okrugu Kunšan (današnji grad Kunšan) je vraćena jurisdikcija nad Džoudžuangom.

Nakon formiranja Komunističke partije Kine, trgovinski kanali su se menjali u zavisnosti od administrativnih jedinica, težeći ka jedinstvenoj poljoprivrednoj ekonomiji. Nakon osnivanja ekonomske politike „Reforma i otvaranje” (reformistička struja predvođena Deng Sijaopingom, koja se ispoljila unutar partije), industrija gradske opštine se razvila, a inostrani odnosi su se povećali. Autoput Kun (šan), Čen (mu), Džou (džuang) se izgradio i bio spreman za upotrebu 1986. godine. Varoš Džoudžuang, sa svojim veoma dobro očuvanim drevnim građevinama iz dinastija Ming i Ćing, jednostavni lučni kameni mostovi i luka reke Ši su privukli veliki broj turista. U Džoudžuangu je 1988. godine osnovana turistička kompanija, a turistički objekti su nastavili da se razvijaju i unapređuju. Iz dana u dan je bilo sve više turista, kineskih i stranih zvaničnika, učenjaka i stručnjaka iz raznih delova sveta, koji su dolazili ovde da razgledaju i istražuju, pa je tako Džoudžuang postao popularno mesto za crtanje, slikanje i snimanje filmova.

Administrativne jedinice uredi

Krajem 2010. godine, ukupna površina Džoudžuanga je iznosila 39,05 kvadratnih kilometara, a imao je vlast nad deset izvršnih odbora i dva stambena odbora. Septembra 1981. godine je ukinut Revolucionarni komitet komune Džoudžuanga, a uspostavljen je Upravni komitet. U aprilu 1983. godine su se razdvojile vladine i društvene organizacije, obnavljajući Narodnu vladu opštine Džoudžuang, sa jurisdikcijom nad 20 seoskih odbora i 201 proizvodnim timom. Opština je ukinuta juna 1988. godine i tada je osnovana varoš. U avgustu 2001. godine su se spojila administrativna sela. Od prvobitnih 20 nastalo je 10 administrativnih sela, koja postoje i dan danas. [2]Registrovano je 8681 lokalnih porodica sa 22144 ljudi; 32952 doseljenika (od toga 9773 radnika). Površina varoši je 2017. godine iznosila 36.05 kvadratnih kilometara, a populacija je brojala 31730 stanovnika.

Istorija uredi

Ljudi sa područja Taišidijen[3], na severu varoši, su se u drevnim vremenima bavili poljoprivredom i stočarstvom.

Između Perioda proleća i jeseni i vladavine dinastije Han, vladar Vu Šaoci i vladar Han Juejao su bili zatočeni u oblasti Džoudžuanga, pod nazivom „Jao Čeng” (kin. 摇城; pinjin: Yáo Chéng; srp. „Kameni grad”).

Za vreme prve godine perioda Juanjou, tokom vladavine dinastije Južni Sung (1086.), Džou Digonglang je osnovao selo na teritoriji Džoudžuanga i svoju kuću rekonstruisao u hram Ćuenfu, te je tako nastao sam Džoudžuang.

U dinastiji Južni Sung, za vreme Đijenjena (1127.), Han Šidžong je u njihovoj četvrtoj godini vladavine ojačao vojnu odbranu unutar Džoudžuanga.[4]

U periodu između vladavine mongolske dinastije Juen i prve godine vladavine dinastije Šen (1330.), otac Šen Vansana, Šen Jou se, kako bi se bavio obrađivanjem zemlje, preselio u oblast Nansjun kod jezera Šenđija, provincije Hunan, te je nakon toga stigao na istočno uzvišenje Džoudžuanga. Kako se broj ljudi u selu postepeno povećavao, tako je Džoudžuang vremenom postao varoš.

Za vreme šeste godine vladavine Hongvua dinastije Ming (1373.), Ming Taicu, odnosno Džu Juendžang (Hongvu), izgradio je zidine grada Nanđinga. Šen Vansan je pomogao u izgradnji jedne trećine zida i pozvao vojsku da ih nagradi hranom i pićem, zbog čega ga je vladar, iz ljubomore i sumnje, poslao daleko od sebe, u Junnan.

U sedmoj godini vladavine Hongvua (1374.), Šen Vansanov dosije se proširio, pa tako postoji teorija da je izvršio masakar nad stanovnicima Džoudžuanga. Stanovnici su se okrenuli glavnom gradu iz želje da ga optuže, ali ništa nije proizašlo iz toga.

Za vreme osme godine vladavine Ćing Šundžija (1648.), general Jang Čengcu je hram Ćuenfu, na vrhu Haijogn (današnji Hućiu; srp. „Tigrovo brdo”), posvetio Budi. U sedmoj godini vladavine Ćijenlonga (1742.), Šen Benren je izgradio halu Đingje, koja je prethodila kompleksu Šen. Zatim, u osamnaestoj godini vladavine Ćijenlonga (1753.) Džang Tenglong je završio „Anale Dženfenga” (kin.《贞丰拟乘》; pinjin: Zhēn fēng nǐ chéng), a za vreme trinaeste godine vladavine Đijaćinga (1808.), Čen Sije je započeo štampu pomenutog dela i time ga učinio prvom hronikom Džoudžuanga. Mostovi Jongan i Šide (Dvodelni most) su izgrađeni za vreme dvadeset treće godine vladavine Daoguanga (1843.), tako što su vertikalno i horizontalno spojeni, te su još poznati i kao Ključni most. Tao Sju, potomak drevnih Li Kineza, je za vreme osme godine vladavine Guangsjua (1882.) šest tomova sabrao u „Anale Džoudžuanga” (kin.《周庄镇志》; pinjin: Zhōuzhuāng zhèn zhì) i objavio ih u vidu štampane knjige.

U sedmoj godini postojanja Republike Kine (1918.), Liu Jaci i Je Čučuang su došli u Džoudžuang, gde su kroz književne aktivnosti upoznali Vang Dađuea i napisali „Noćna okupljanja u slamnatim kolibama u Nanhuu” (kin. 《南湖草堂夜集》; pinjin: Nánhú cǎotáng yè jí). Godinu dana kasnije je izbio Pokret Četvrtog maja, kada su učenici i nastavnici osnovih škola opštine Džoudžuang izašli na ulice da protestuju i drže govore. Decembra 1920. godine, Liu Jaci je sedam dana ostao u Džoudžuangu i razmenjivao poeziju sa drugim književnicima u Kući entuzijasta poezije. Tamo su nastala mnoga pesnička dela, koja su potom sabrana u „Zbirku Kuće entuzijasta” (kin. 《迷楼集》; pinjin: Mí lóu jí). Maja 1923. godine, Je Čučuang je za časopis „Južno Društvo” napisao „Inicijativnu deklaraciju” (kin. 《发起宣言》; pinjin: Fāqǐ xuānyán), a Tao Veiči iz Džoudžuanga i Džu Jisin su se sa još desetak ljudi pridružili „Južnom Društvu”. Iste godine je Liu Huičeng napravio prvi radio jednosmerne struje, veličine dva „stola osmorice besmrtnika” (kin. 八仙桌; pinjin: Bāxiānzhuō; staromodni kvadratni sto za osam osoba). Nakon pobede u Ratu otpora protiv japanske agresije, Džoudžuang je 1946. godine preimenovan u varoš Čučuang. Dve godine kasnije je ponovo preimenovan u varoš Džoudžuang, a Džu Žuncang je iste godine objavio delo „Zapisi o osmogodišnjoj patnji Dženfenga” (kin. 《贞丰八年血泪录》; pinjin: Zhēn fēng bā nián xuèlèi lù).

Džoudžuang je oslobođen osmog maja 1949. godine.

Popularnost uredi

Slikar Čen Jifei je 1979. godine došao u Džoudžuang da skicira. Otputovao je u Ameriku 1980. godine, gde je četiri godine kasnije diplomirao na koledžu likovnih umetnosti Hanter. Za vreme Čen Jifeijevog boravka u Njujorku, vlasnik Galerije Hamer i direktor kompanije Occidental Petroleum, dr Armand Hamer[5], je cenio njegov stil slikanja. Kupio je delo Čen Jifeija sa temom Dvodelnog mosta u centru Džoudžuanga, „Sećanje na zavičaj”, za veliku sumu novca i poklonio ga Deng Sijaopingu za vreme svoje posete Kini 1984. godine. Ovo je znatno doprinelo turističkoj industriji Džoudžuanga i okolnih gradova na vodi u Đijangnanu, te je tada Džoudžuang počeo da zadobija popularnost.

Uz pomoć profesora Ruan Jisana[6] sa fakulteta Tongđi, doneta je odluka da se očuva drevna struktura Džoudžuanga i da se održi njegov originalni izgled grada na vodi, te da tako postane turističko mesto. Sada su već sve turističke atrakcije Džoudžuanga formirale sistem plaćanja ulaznica u korist turizma ovog drevnog grada.

Džoudžuang je 2003. godine proglašen jednim od poznatih istorijskih i kulturoloških gradova u Kini.

Turističke atrakcije uredi

Sela uredi

U Džoudžuangu je primenjen sistem koji podrazumeva da selom upravlja varoš, sastoji se iz 12 administrativnih sela i ukupno 61 prirodnog sela.[7]

Zajednica Dženfenga, Zajednica Ćuengonglua, sela Dongbang, Ćuenvang, Gaojong, Junnan, Fusing, Longting, Ćibang, Šuangmijao, Longfeng i Nanhu.

Kultura uredi

Poznate ličnosti uredi

Gradovi pobratimi uredi

Reference uredi

  1. ^ 《周庄镇志》.1991 第一篇（建置区划）第三章（村镇概况）中载“八条长街商贾列肆，货物充盈，井字形的水道上，舟船衔接，来往穿梭。成为苏州葑门外一巨镇。”
  2. ^ 周庄介绍. 周庄镇政府. [2014-05-09]. （原始内容存档于2014-08-14） （中文）.
  3. ^ Taišidijen, koji se prvobitno zvao Taišitijen, se nalazi na severu luke Đišui. Za vreme zimskog projekta rekultivacije 1976. godine, u severoistočnom delu jezera (sada pripada selima Vangdong i Sijunan) iskopano je sedam kremenih alatki, tri primerka crne, slikane grnčarije i šest drvenih bunara.
  4. ^ U Džoudžuangu postoji prirodno selo Handžen, prethodno poznato kao selo Han, gde je, prema legendi, boravio Han Šidžong.
  5. ^ 维基百科. 维基百科“陈逸飞”词条. 2012.7.28 16：00 最后修改 [2012-08-13]. （原始内容存档于2020-04-11）.
  6. ^ 阮仪三. 维基百科，自由的百科全书. 2018-05-04 [2018-07-11]. （原始内容存档于2020-09-12） （中文）.
  7. ^ 2023年周庄镇统计用区划代码和城乡划分代码. Nacionalni biro za statistiku Narodne Republike Kine. 2023-06-30 （中文（中国大陆））.
  • 章腾龙.《贞丰拟乘》.1808年
  • 陶煦.《周庄镇志》.1882年

《周庄镇志》. 1991年1月 [2012年8月]. （原始内容存档于2012-07-03）.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Jovanamar139/песак&oldid=27697164”