Википедија

Korisnik:MarijaJo/pesak

Nik de Vris
Nik de Vris 2019. godine
Lični podaci
Puno imeHendrik Johanes Nikasius „Nik“ de Vris
Datum rođenja( 1995-02-06)6. februar 1995. (29 god.)
Mesto rođenjaItvelingerg, Holandija
DržavljanstvoHolandija
Timske informacije
Trenutni tim
Alfa Tauri
Broj bolida21
Aktivni period
2023Alfa Tauri
Statistika karijere
Broj trka6 (6 startovao)
Šampionati0
Pobede0
Podijumi0
Pol pozicija0
Poena u karijeri2
Prva trkaVelika nagrada Italije 2022
Poslednja trkaVelika nagrada Majamija 2023
Zvanični veb-sajt
http://www.nyckdevries.nl/

Nik de Vris (hol: Hendrik Johannes Nicasius "Nyck" de Vries[1]; 6. februar 1995.) je holandski profesionalni vozač koji se trenutno takmiči u Formuli 1 za tim Skuderija Alfa Tauri. Osvojio je Svetsko prvenstvo Formule E u sezoni 2020-21, FIA Formula 2 prvenstvo 2019. godine, kao i Svetsko prvenstvo u kartingu 2010. i 2011. godine. Bio je član programa mladih vozača Meklarena od januara 2010. do maja 2019. godine. De Vris je prvi put u Formuli 1 učestvovao u septembru 2022. godine kao zamena u timu Vilijams na Velikoj nagradi Italije.

Karijera

uredi

Karting

uredi

De Vris je 2008. godine osvojio VSK Svetsku seriju (WSK World Series) u kategoriji KF3, kao i nemačko juniorsko prvenstvo u kartingu. Godine 2009. zadržao je osvojene titule sa oba prvenstva, i odnosi pobedu i sa KF3 Evropskog prvenstva. U septembru 2010. godine pobedio je na Svetskom prvenstvu u kartingu. Godine 2011. ponovo osvaja Svetsko prvenstvo.

Formula Reno Evrokup

uredi

2012

uredi

De Vris 2012. godine prelazi na jednosed, dobivši kokpit u Evrokupu Formule Reno 2.0 u R-ejs GP. De Vris je svoj prvi podijumski završetak osvojio na debitantskoj trci u Alkanjizu u Španiji, zauzevši drugo mesto. Ovaj rezultat uspeva da ponovi i na stazi Hungaroring u Mađarskoj. Sezonu završava na petom mestu, pobedivši sve svoje saigrače. De Vris je dodatno učestvovao u nekoliko trka Severnoevropskog kupa Formule Reno 2.0, od kojih je u jednoj uspeo da pobedi, trkajući se na domaćoj traci u Asenu. Na podijumu se našao četiri puta i to u jedanaest startova u serijama, čime se našao na desetom mestu u tabeli vozača.

2013

uredi

Godine 2013. De Vris prelazi u Koiranen GP za svoju drugu sezonu u seriji. Pobedio je u trkama na stazi Hungaroring i stazi u Kataloniji, čime je sezonu, a ujedno i prvenstvo završio osvajanjem petog mesta.

2014

uredi

Godine 2014. De Vris ostaje u Koiranenu i učestvuje u trećoj sezoni Evrokupa. Pobedio je u 6 trka i na podijumu završio sa 11 od 14 trka. Osvojivši 254 poena, ubedljivo je pobedio vicešampiona Denisa Olsena na prvenstvu koji je ostvario 124 poena. Pored pomenutih ostvarenja, De Vris je učestvovao i u celoj sezoni Alpin Reno Formule gde osvaja 10 od 14 trka s tim da samo dva puta nije uspeo da osvoji podijum.

Formula Reno serija 3.5

uredi
 
Nik de Vris 2012. godine

Godine 2015. De Vris dalje takmičenje nastavlja u Formula Reno serija 3.5, trkajući se za DAMS. Na podijumu se nalazio pet puta pre nego što je pobedio u poslednjoj, ujedno i finalnoj trci sezone na stazi De Heres u Španiji, čime se našao na trećem mestu u finalu, sa ostvarenih 160 poena, odmah nakon Olivera Rolanda i Matije Vaksivijera.

Serija GP3

uredi

De Vris je učestvovao u GP3 seriji 2016. godine, takmičeći se za ART Gran Pri tim. Svoj prvi podijum postigao je na Red Bul ringu sa osvojenim trećim mestom, nakon toga dobio je prvu pol poziciju u Budimpešti. Na drugoj trci u Monci odneo je svoju prvu pobedu, a isti rezultat ponovio je i na stazi Jas Marina u Abu Dabiju, na kraju sezone. Prvenstvo završava osvojenim šestim mestom, odmah nakon svojih saigrača Šarla Leklera i Aleksandera Albona, koji su postali šampion i vicešampion.

FIA Formula 2 prvenstvo

uredi

2017

uredi

Godine 2017. De Vris prelazi na takmičenje u FIA Formula 2 prvenstvu trkajući se za Rapaks[2]. Svoju prvu pobedu postigao je u Monte Karlu, u sprint trci, a kasnije još tri podijuma pre letnje pauze[3]. Pre Spa-Frankorčemps kola, De Vris prelazi u tim Rejsing Inženjering, sa kojim osvaja drugo mesto u rundi. Sezonu u prvenstvu završava na sedmom mestu, čime se plasirao na drugo mesto u odnosu na ostale početnike.

2018

uredi
 
De Vris na Red Bul Ring stazi tokom FIA Formula 2 prvenstva 2018. godine

Za sezonu 2018. godine, De Vris prelazi kod partnera Šona Gelaela u Prema Rejsingu.[4] Sezonu je otpočeo sporije, osvojivši samo 2 podijuma od prve trećine sezone, čime je prilično zaostao za svojim rivalima u borbi za titulu. De Vrisova prva pobeda u kampanji u sprinterskoj trci u Le Kasteleu praćena je i rundom bez poena u Austriji, kao i dve završene trke bez plasiranja u neko od prvih pet mesta u Silverstonu.[5] Nakon toga se, forma holandskog vozača poboljšala, što je rezultovalo i pobedama u igranim trkama održanim u Mađarskoj i Belgiji.[6][7]Uprkos osvojenom šestom podijumu u sezoni, u Sočiju, De Vris nije uspeo da osvoji neko od prva tri mesta na tabeli što je dovelo do pobede Aleksandera Albona i Landa Norisa sa 10 odnosno 17 poena razlike.

2019

uredi
 
De Vris u bolidu ART Gran Pritima tokom FIA Formula 2 prvenstva 2019. godine

Godine 2019. De Vris nastavlja sa takmičenjem u Formuli 2, vrativši se svom bivšem timu, ART Gran Pri, zajedno sa vicešampionom GP3-a 2018. godine, Nikitom Mazepinom.[8] Njegova sezona otpočinje snažno i ubedljivo, osvajanjem podijuma u Bakuu i pobedom u sprinterskoj trci u Barseloni.[9] Ostvarene rezultate dalje je ispratio pobedom sa pol startne pozicije u Monaku i preuzeo vođstvo na prvenstvu pobedom u glavnoj trci u Le Kasteleu.[10][11]Nakon osvojenih par trećih mesta na Red Bul ringu, kao i podijuma u Silverstonu i Budimpešti, prednost De Vrisa se povećala,[12] a nakon još jednog para osvojenih trećih mesta u Monci, pobedonosno je podigao trofej. Nakon svoje četvrte, ujedno i poslednje pobede u sezoni koju je odneo u pretposlednjem kolu u Sočiju, De Vris je proglašen za šampiona Formule 2.[13]

FIA Svetsko prvenstvo u izdržljivosti

uredi
 
De Vris na FIA Svetskom prvenstvu izdržljivosti 2018. godine

15. marta 2018. godine, De Vris je potpisao ugovor sa Trkačkim timom Holandije, radi takmičenja u klasi LMP2.[14] Osvojivši šest sati Fudžija 6. oktobra 2019. godine takmičeći se za ovaj tim, doneo je prvu pobedu u ovoj klasi.[15] De Vris je prešao cilj vozeći svoj automobil poslednji put.

De Vris je 6. jula 2020. godine najavljen, odnosno prijavljen kao testni i rezervni vozač Tojota Gazu Rejsing Evrope GmBH. Njegova uloga uključivala je testiranje Tojote TS050 Hibrid, kao i Tojotinog hiperautomobila.[16]


Formula E

uredi

Sezona 2019-20

uredi

11. septembra 2019. godine De Vris je proglašen za novog vozača Mercedes Benz EK, Formula E tima za sezonu 2019-20, zajedno sa Stofelom Vendornom, nakon neuspešnog zauzimanja mesta na takmičenju u Formuli 1 u sezoni 2020.[17] Vendorn je sezonu završio sa vođstvom u odnosu na svog saigrača De Vrisa, koji je sezonu završio na 11. mestu, sa ostvarenih 60 poena.[18]

Sezona 2020-21

uredi

Sezonu 2020-21 De Vris nastavlja u preimenovanom Mercedes EK, Formula E timu sa istim saigračem, Stofelom Vendornom.[19] Kvalifikovao se za pol poziciju na prvoj trci koja se odigrala na otvaranju sezone Dirija ePri-a, čime je nastavio da vodi u svakom krugu, što ga je dovelo do prve pobede u seriji. Pre druge trke De Vris nije učestvovao u kvalifikacijama jer su Mercedes i Venturi Rejsing koristili Mercedesove pogonske agregate što je usledilo suspendovanjem iz sezone nakon sudara Edoarda Mortare tokom probne vožnje. De Vris je trku završio na devetom mestu, na šta je prethodno uticalo nekoliko izrečenih kazni za više automobila. Na trci u Rimu, De Vris nije uspeo da postigne rezultat i osvoji bodove u obe trke usled sudara sa svojim saigračima Vendornom i Semom Birdom. De Vris je drugu pobedu u sezoni osvojio u Valensiji, gde je bio jedini vozač koji nije ostao bez upotrebljive energije za vozilo pre kraja trke.[20]

Nakon dve runde u kojima je uspeo da ostvari samo 2 poena, De Vris je nastavio da se bori za pobedu učestvovanjem u obe trke London ePri-a nakon čega je osvojio mesto u obe trke i time sebi obezbedio vođstvo na prvenstvu pre poslednje runde.[21] U prvoj trci u Berlinu nije ostvario poene, ali je uspeo da zadrži vođstvo na tabeli. Kako se za poslednju trku sezone kvalifikovao kao 13. vozač, De Vris je dobio ranu prednost kada su se rivali za titulu Mič Evans i Edoardo Mortara sudarili na samom startu, a njegov saigrač, Džejk Denis bio učesnik sudara ubrzo nakon ponovnog starta.[22][23] De Vris trku završava osvajanjem osmog mesta i time osvaja svoje prvo Svetsko prvenstvo u Formuli E.[24] De Vris sezonu završava sa ukupno dve pobede, četiri osvojena podijuma i 99 ostvarenih poena.

Sezona 2021-22

uredi

De Vris i Stofel Vendorn ostaju sa Mercedesom i tokom ove sezone Formule E.[25] De Vris je pobedio u prvoj trci sezone 8 održane u Diriji, a narednog dana osvojio je trku sa pol pozicije plasiravši se na 10. mesto. Prvenstvo završava na 9. mestu sa ostvarenih 106 poena.[26] De Vris neposredno pre samog kraja sezone napušta takmičenje zbog potpisanog ugovora sa Formulom 1.

Formula 1

uredi
 
De Vris u Mercedes bolidu tokom slobodnog treninga na Velikoj nagradi Francuske 2022.

De Vris je bio član programa mladih vozača Meklarena 2010. godine,[27] kao i Audi Sport trkačke akademije 2016. godine. Meklaren je napustio pre sezone 2019. godine kako bi se fokusirao na svoje dužnosti u Audiju, gde je ostao do septembra 2019. godine.[28]

Test i rezervni vozač

uredi

U decembru 2020. godine, De Vris i njegov saigrač sa takmičenja u Formuli E, Stofel Vendorn izveli su svoju prvu test vožnju u Formuli 1 za Mercedes tim na završetku sezone Testa Mladih vozača.[29] Naredne godine, postao je jedan od rezervnih vozača tima, zajedno sa svojim kolegom, saigračem Mercedes-EK, Stofelom Vendornom.[30]

Prvi put učestvuje na treningu Formule 1, na Velikoj nagradi Španije 2022. godine, zauzevši mesto Aleksandera Albona u timu Vilijams na jednosatnoj trci.[31] Za Veliku nagradu Francuske, De Vris je učestvovao na drugom treningu Mercedesa, zauzevši mesto sedmostrukog šampiona Luisa Hamiltona.[32] De Vris je nakon toga ponovo vozio Mercedes na slobodnim treninzima tokom trajanja Velike nagrade Meksiko Sitija umesto Džordža Rasela.[33]

U septembru, De Vris je testirao Alpin A521 na Hungaroringu, zajedno sa Antoniom Đovinacijem i Džekom Duanom.[34]

Tokom održavanja Velike nagrade Sao Paola, De Vris je postavljen kao zamena, umesto Landa Norisa u timu Meklaren, u slučaju da Lando nije mogao da se takmiči, usled trovanja hranom nakon obroka. Narednog dana, Lando se oporavio te je mogao da nastavi sa takmičenjem u Gran Pri-ju.[35]

Trka na zajam Vilijams timu (2022.)

uredi

Na Velikoj nagradi Italije, De Vris je učestvovao na prvom treningu umesto Sebastijana Fetela vozeći za tim Aston Martin.[36] De Vris je zatim zamenio Aleksandera Albona vozeći za tim Vilijams, na trećem treningu pripreme za kvalifikacije i trku, nakon što je Albon isključen iz takmičenja zbog zdravstvenih problema. De Vris uspeva da se plasira u K2 i kvalifikuje kao trinaesti, ispred svog saigrača iz Vilijamsa, Nikolasa Latifija. Trku je startovao osmi, nakon što je kažnjeno više vozača,[37] a završio je na devetoj poziciji, ostvarivši poene na svojoj prvoj trci, te je proglašen i vozačem dana, od strane navijača.[38]

Alfa Tauri (2023-)

uredi

De Vris vozi za Skuderiju Alfa Tauri u sezoni 2023, kao zamena za vozača Pjera Gaslija.[39]

De Vris se kvalifikovao kao 19. za Veliku nagradu Bahreina, na otvaranju sezone. Trku je završio 14. što je tri mesta iza svojih saigrača.[40]

Rezultati

uredi

Karting

uredi
Sezona Prvenstvo Pozicija
2004 Otvoreno prvenstvo Belgije - Mini 10.
2005 Francusko prvenstvo - Mini 20.
2006 Prvenstvo Belgije - Kadeti 2.
Holandsko prvenstvo - Juniori 3.
2007 Krono Rotak Maks Zimski Kup - Juniori 2.
Holandsko KNAF prvenstvo - KF3 2.
Krono holandski Rotak Maks Izazov - Juniori 2.
Rotak Maks Izazov Belgije - Juniori 2.
Belgijsko prvenstvo - KF3 2.
2008 Zimski kup Južne Garde - KF3 7.
Trofej Andrea Marguti - KF3 6.
Nemačko prvenstvo u kartingu - Juniori 1.
VSK Internacionalna serija - KF3 1.
Tom Trana trofej - KF3 4.
Francusko prvenstvo - KF3 16.
CIK-FIA Evropsko prvenstvo - KF3 N/A
CIK-FIA Monako Karting kup - KF3 10.
Evropsko finale Bridžeston kupa - KF3 2.
2009 Zimski kup Južne Garde - KF3 28.
Trofej Andrea Marguti - KF3 2.
Belgijsko prvenstvo - KF3 18.
Nemačko prvenstvo u kartingu - Juniori 1.
CIK-FIA Evropsko prvenstvo - KF3 1.
CIK-FIA Svetski kup - KF3 5.
CIK-FIA Monako Karting kup - KF3 4.
VSK Internacionalna serija - KF3 1.
2010 Zimski kup Južne Garde - KF1 14.
CIK-FIA Svetski kup - KF1 3.
VSK Evropska serija - KF1 2.
CIK-FIA Svetsko prvenstvo - KF1 1.
VSK Svetska serija - KF1 2.
2011 Zimski kup Južne Garde - KZ2 15.
VSK Evropska serija - KF1 1.
CIK-FIA Svetsko prvenstvo - KF1 1.

Rezultati trkačke karijere

uredi
Sezona Prvenstvo Tim Trke Pobede Pol NK Podijumi Poeni Pozicija
2012 Evrokup Formula Reno 2.0 R-ejs GP 14 0 0 1 2 78 5.
Formula Reno 2.0 SEK 11 1 1 2 4 166 10.
2013 Evrokup Formula Reno 2.0 Koiranen GP 14 2 1 2 5 113 5.
Formula Reno 2.0 Alps 6 0 0 0 2 68 8.
2014 Evrokup Formula Reno 2.0 Koiranen GP 14 5 6 5 10 254 1.
Formula Reno 2.0 Alps 14 9 9 10 12 300 1.
2015 Formula Reno serija 3.5 DAMS 17 1 1 1 6 160 3.
2016 GP3 serija ART Gran Pri 18 2 1 1 5 133 6.
2017 FIA Formula 2 prvenstvo Rapaks 13 1 0 0 4 114 7.
Rejsing inženjering 8 0 0 2 1
2018 FIA Formula 2 prvenstvo Prema Rejsing 24 3 2 4 6 202 4.
2018–19 FIA Svetsko prvenstvo u izdržljivosti - LMP2 Trkački tim Holandije 6 0 0 2 0 64 9.
2019 FIA Formula 2 prvenstvo ART Gran Pri 22 4 5 3 12 266 1.
24 sata Le Mana - LMP2 Trkački tim Holandije 1 0 0 0 0 N/A 15.
2019–20 Formula E Mercedes Benz EK 11 0 0 0 1 60 11.
FIA Svetsko prvenstvo u izdržljivosti - LMP2 Trkački tim Holandije 6 1 0 2 2 99 10.
2020 Evropska Le Man serija G-drajv Rejsing 3 1 0 1 2 43 5.
Formula 1 Mercedes AMG Petronas Formula 1 tim Test vozač
2020–21 Formula E Mercedes Benz-EK Formula E tim 15 2 1 2 4 99 1.
2021 Evropska Le Man serija G-drajv Rejsing 5 1 2 0 2 67 5.
FIA Svetsko prvenstvo u izdržljivosti - LMP2 1 0 0 0 0 0 /
Trkački tim Holandije 1 0 0 0 1 15 19.
Formula 1 Mercedes AMG Petronas Formula 1 tim Rezervni vozač
2021–22 Formula E Mercedes Benz-EK Formula E tim 16 2 1 1 3 106 9.
2022 Formula 1 Vilijams 1 0 0 0 0 2 21.
Mercedes AMG Petronas Formula 1 tim Rezervni/Treći vozač
Meklaren Formula 1 tim Rezervni vozač
Aston Martin Test vozač
24 sata Le Mana - LMP2 TDS Rejsing 1 0 0 0 0 N/A 4.
2023 Formula 1 Skuderija Alfa Tauri 5 0 0 0 0 0* 20.*

* Sezona u toku.

Reference

uredi
  1. ^ Gaur, Akhil (11. 9. 2022). „Nyck de Vries Age, Height, Wiki, Bio, Sister, Parents and Salary”. The Sports Lite. Pristupljeno 20. maj 2023. 
  2. ^ Khorounzhiy, Valentin (12. 3. 2017). „Rapax to field Cecotto and McLaren junior De Vries in F2 2017”. Motorsport.com. Pristupljeno 20. maj 2023. 
  3. ^ „De Vries scorches to Monaco win”. FIA_F2® - The Official F2® Website (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. maj 2023. 
  4. ^ Kalinauckas, Alex (27. 11. 2017). „McLaren's De Vries joins 2018 Prema F2 line-up”. Motorsport.com. Pristupljeno 20. maj 2023. 
  5. ^ „De Vries charges to victory in Le Castellet Sprint”. FIA_F2® - The Official F2® Website (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. maj 2023. 
  6. ^ „De Vries charges to victory in Budapest thriller”. FIA_F2® - The Official F2® Website (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. maj 2023. 
  7. ^ „De Vries storms to commanding Spa Feature Race win”. FIA_F2® - The Official F2® Website (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. maj 2023. 
  8. ^ Klein, James (28. 11. 2018). „De Vries completes ART's 2019 F2 line-up”. Motorsport.com. Pristupljeno 20. maj 2023. 
  9. ^ „Dutch dynamo De Vries sprints to Barcelona win”. FIA_F2® - The Official F2® Website (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. maj 2023. 
  10. ^ „De Vries seals back-to-back wins in Monaco”. FIA_F2® - The Official F2® Website (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. maj 2023. 
  11. ^ „De Vries wins in Le Castellet to take Championship lead”. FIA_F2® - The Official F2® Website (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. maj 2023. 
  12. ^ „"Championship approach won't change," says De Vries”. FIA_F2® - The Official F2® Website (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. maj 2023. 
  13. ^ „De Vries storms to Championship title with Sochi Feature Race victory”. FIA_F2® - The Official F2® Website (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. maj 2023. 
  14. ^ Biesbrouck, Tim (15. 3. 2018). „De Vries joins Racing Team Nederland WEC squad”. Motorsport.com. Pristupljeno 20. maj 2023. 
  15. ^ Klein, Jamie (7. 10. 2019). „De Vries reflects on "surreal" WEC victory in Fuji”. Motorsport.com. Pristupljeno 20. maj 2023. 
  16. ^ „TOYOTA GAZOO RACING WELCOMES Nyck de Vries”. racing.tgr-europe.com. TOYOTA GAZOO Racing Europe. 6. 7. 2020. Pristupljeno 20. maj 2023. 
  17. ^ Kalinauckas, Alex (11. 9. 2019). „Mercedes signs Vandoorne, De Vries for debut FE season”. Motorsport.com. Pristupljeno 20. maj 2023. 
  18. ^ „Driver Standings”. FIA Formula E (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. maj 2023. 
  19. ^ Kalinauckas, Alex (11. 9. 2019). „Mercedes signs Vandoorne, De Vries for debut FE season”. Motorsport.com. Pristupljeno 20. maj 2023. 
  20. ^ „De Vries wins amid farcical Valencia Formula E finish”. The Race (na jeziku: engleski). 24. 4. 2021. Pristupljeno 20. maj 2023. 
  21. ^ „London Formula E 2021 driver ratings”. The Race (na jeziku: engleski). 26. 7. 2021. Pristupljeno 20. maj 2023. 
  22. ^ „Formula E decider stopped after Evans/Mortara start crash”. The Race (na jeziku: engleski). 15. 8. 2021. Pristupljeno 20. maj 2023. 
  23. ^ „'Colossally unfortunate' - The shock end to Dennis's title bid”. The Race (na jeziku: engleski). 15. 8. 2021. Pristupljeno 20. maj 2023. 
  24. ^ „De Vries and Mercedes claim Formula E world titles”. The Race (na jeziku: engleski). 15. 8. 2021. Pristupljeno 20. maj 2023. 
  25. ^ Kew, Matt (29. 11. 2021). „Mercedes unveils livery for its final Formula E campaign”. Motorsport.com. Pristupljeno 20. maj 2023. 
  26. ^ „Driver Standings”. FIA Formula E (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. maj 2023. 
  27. ^ „McLaren sign young karter Nyck de Vries”. Formula 1. 21. 1. 2010. Pristupljeno 21. maj 2023. 
  28. ^ Klein, Jamie (6. 5. 2019). „De Vries no longer associated with McLaren”. Motorsport.com. Pristupljeno 21. maj 2023. 
  29. ^ „Fernando Alonso tops 'young driver test' for Renault on F1 2020's last days”. Sky Sports (na jeziku: engleski). 15. 12. 2020. Pristupljeno 21. maj 2023. 
  30. ^ „De Vries joins Vandoorne in Mercedes F1 reserve driver role”. Autosport. 2. 3. 2021. Pristupljeno 21. maj 2023. 
  31. ^ „Williams to run Mercedes reserve De Vries in FP1 in Spain”. formula1.com. 16. 5. 2022. Pristupljeno 21. maj 2023. 
  32. ^ „Mercedes to run reserve driver De Vries in place of Hamilton in FP1 at Paul Ricard”. formula1.com. 20. 7. 2022. Pristupljeno 21. maj 2023. 
  33. ^ „De Vries takes Russell's spot during FP1 in Mexico”. www.gpblog.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. maj 2023. 
  34. ^ „Alpine set to run three drivers in private test this week”. formula1.com. Pristupljeno 21. maj 2023. 
  35. ^ „Nyck de Vries Had A Seat Fitting At McLaren In Case Norris Can't Race In Brazil”. WTF1 (na jeziku: engleski). 2022-11-10. Pristupljeno 21. maj 2023. 
  36. ^ „Nyck de Vries hará el FP1 de Monza con el Aston Martin de Sebastian Vettel”. Motor.es (na jeziku: španski). 6. 9. 2022. Pristupljeno 21. maj 2023. 
  37. ^ „Albon stand-in De Vries explains how he went from F1 TV pundit to F1 driver as he secures top-10 start at Monza”. Formula1. 10. 9. 2022. Pristupljeno 21. maj 2023. 
  38. ^ „Verstappen takes his first-ever Italian Grand Prix win behind the Safety Car as Leclerc has to settle for P2”. formula1.com. Formula 1. 21. maj 2023. Pristupljeno 13. 9. 2022. [mrtva veza]
  39. ^ „Nyck de Vries to Race for Scuderia AlphaTauri”. Scuderia AlphaTauri. 8. 10. 2022. Pristupljeno 21. maj 2023. 
  40. ^ „2023 Bahrain Grand Prix race report and highlights: Verstappen leads 1-2 in Bahrain season opener as Leclerc retires and Alonso takes final podium place in style”. formula1.com. Pristupljeno 21. maj 2023. 

Spoljašnje veze

uredi

Zvanični veb-sajt Nik de Vris

Članak Vikipedije na engleskom - Nik de Vris

Zvanični veb-sajt Formula 1

Zvanični veb-sajt Skuderija Alfa Tauri

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:MarijaJo/песак&oldid=25749280”