Википедија

Milovanović Andrijana

Pridružio/la se na datum 19. april 2019.

Tekući račun uredi

Ovaj članak govori o makroekonomskom tekućem računu. Za dnevne bankovne račune pogledajte Tekući račun(bankarstvo).

 
Kumulativni bilans tekućeg računa 1980–2008 (milijarde dolara) na osnovu podataka Međunarodnog monetarnog fonda

U ekonomiji, tekući račun zemlje je jedna od dve komponente njenog platnog bilansa, druga je račun kapitala (takođe poznat kao finansijski račun). Tekući račun se sastoji od trgovinskog bilansa, neto primarne dobiti ili tekućeg računa platnog bilansa (zarade od stranih investicija umanjenih za plaćanja stranim investitorima) i neto novčanih transfera, koji su postojali u određenom vremenskom periodu. Bilans tekućeg računa je jedno od dva glavna merila spoljne trgovine zemlje (drugo je neto odliv kapitala). Suficit tekućeg računa pokazuje da je vrednost neto strane aktive (aktiva minus obaveze) povećana tokom određenog perioda, a deficit ukazuje da je smanjena. Obračun podrazumeva i državna i privatna plaćanja. Kako se roba i usluge načelno troše u tekućem periodu, zato se i naziva tekući račun.[1][2]
















Pregled uredi

Tekući račun je važan indikator zdravlja jedne privrede. Definiše se kao suma trgovinskog bilansa (izvoz roba i usluga umanjen za uvoz), neto prihoda iz inostranstva i neto tekućih transfera. Pozitivan saldo tekućeg računa pokazuje da je država neto zajmodavac ostatku sveta, dok je negativan saldo pokazatelj da je neto dužnik ostatku sveta. Suficit tekućeg računa povećava neto stranu aktivu zemlje za iznos suficita, a deficit je smanjuje za taj iznos.

Trgovinski bilans zemlje je neto ili je razlika između izvoza roba i usluga i uvoza, isključujući sve finansijske transfere, investicije i druge komponente u određenom periodu. Za zemlju se kaže da ima trgovinski suficit ako je izvoz veći od uvoza, dok deficit znači da je uvoz veći od izvoza.

Pozitivna neto prodaja u inostranstvu doprinosi suficitu tekućeg računa, negativna neto prodaja u inostranstvu doprinosi deficitu tekućeg računa. Kako izvoz generiše pozitivnu neto prodaju i trgovinski bilans predstavlja najveću komponentu tekućeg računa, suficit tekućeg računa se obično povezuje sa pozitivnim neto izvozom. U neto faktorskoj dobiti ili računu dobiti, isplate prihoda su odlivi, a uplate su prihodi. Prihodi predstavljaju priliv od investicija u inostranstvu (napomena: investicije se evidentiraju na računu kapitala, ali priliv od investicija se evidentira na tekućem računu) i novca koji pojedinci šalju porodici u matičnu zemlju, poznatija kao novčana pošiljka. Ako je račun prihoda negativan, država plaća više nego što dobija na konto kamate, dividendi itd.

Različite potkategorije na računu dohotka povezane su sa specifičnim respektivnim potkategorijama na računu kapitala, jer se dohodak često sastoji od faktorskih plaćanja iz vlasništva kapitala (imovina) ili negativnog kapitala (dugovi) u inostranstvu. Sa računa kapitala, ekonomisti i centralne banke određuju implicitne stope prinosa na različite vrste kapitala. Sjedinjene države, na primer, dobijaju znatno veću stopu povraćaja od stranog kapitala nego stranci koji poseduju kapital Sjedinjenih država. U tradicionalnom obračunu platnog bilansa, tekući račun jednak je promeni u neto stranoj aktivi. Deficit tekućeg računa implicira smanjenje neto strane aktive:

Tekući račun = promena neto strane aktive.

Ako privreda ima deficit tekućeg računa, onda apsorbuje (apsorpcija = domaća potrošnja + investicije + državna potrošnja) više nego što proizvodi. Ovo se može desiti samo ako joj neke druge privrede pozajmljuju svoju štednju (u formi duga ili direktnim/portfolio investiranjem u privredu) ili privreda smanjuje svoju stranu aktivu kao što je zvanična devizna rezerva. S druge strane, ako privreda ima suficit tekućeg računa, apsorbuje manje nego što proizvodi. To znači da štedi. Kako je privreda otvorena, ova štednja se ulaže u inostranstvo, pa se stvara strana aktiva.

Kalkulacija uredi

 
Kalkulacija tekućeg računa Sjedinjenih država 2017.[3]

Obično se tekući račun računa zbrajanjem 4 komponente tekućeg računa: robe, usluga, prihoda i tekućih transfera. [4]

Roba
Roba je po prirodi stalno u pokretu, trguje se po svim zemljama širom sveta. Kada se obavlja transakcija vlasništva određenog dobra iz lokalne zemlje u stranu zemlju, to se naziva „izvoz“. S druge strane kada se vlasnik robe promeni sa lokalnog stanovnika na stranca, to se definiše kao „uvoz“. Pri obračunu tekućeg računa, izvoz se označava kao kredit (priliv novca), a uvoz kao dug (odliv novca).
Usluge
Kada nematerijalne usluge (npr. turizam) koristi stranac u lokalnoj zemlji, a lokalni stanovnik prima novac od stranca, ovo se računa kao izvoz, a time i kao kredit.
Prihod
Kredit dohotka nastaje kada domaći pojedinac ili kompanija primaju novac od strane kompanije ili pojedinca. Ulaganja strane kompanije u domaću ili lokalnu vladu, smatraju se zaduženjem.
Tekući transferi
Odvijaju se kada neka strana zemlja jednostavno obezbeđuje valutu drugoj zemlji, a ništa ne prima zauzvrat. Obično se takvi transferi vrše u obliku donacija, pomoći ili službene pomoći.

Tekući račun zemlje se može računati prema sledećoj formuli:

 

CA je tekući račun, X i M su izvoz i uvoz roba i usluga, NY je neto prihoda iz inostranstva i NCT su neto tekući transferi.

Smanjenje deficita tekućeg računa uredi

 
Kvartalni tekući račun Australije ($AU milion) od 1959

Na bilans tekućeg računa zemlje utiču brojni faktori – politika trgovine, kurs, konkurentnost, stopa inflacije itd. Kako je trgovinski bilans (izvoz minus uvoz) generalno najveća determinanta suficita ili deficita, saldo tekućeg računa često pokazuje ciklični trend. Tokom jake ekonomske ekspanzije, obim uvoza obično raste; ako izvoz ne bude mogao da raste istom stopom, deficit tekućeg računa će se povećati. Nasuprot tome, tokom recesije, deficit tekućeg računa će se smanjiti ako se uvoz smanji, a izvoz poveća prema snažnijim privredama. Kurs valute ima značajan uticaj na trgovinski bilans, a time i tekući račun. Precenjena valuta čini uvoz jeftinijim i izvoz manje konkurentnim, čime se povećava deficit tekućeg računa (ili smanjuje suficit). Potcenjena valuta, sa druge strane, povećava izvoz i čini uvoz skupljim, čime se povećava suficit tekućeg računa (odnosno smanjuje deficit). Države sa hroničnim deficitom tekućeg računa često su pod povećanim nadzorom investitora tokom perioda povećane neizvesnosti. Valute takvih zemalja često se nalaze pod špekulacijom. Ovo stvara začarani krug gde se troše dragocene devizne rezerve da bi se podržala domaća valuta, a to smanjenje deviznih rezervi, u kombinaciji sa pogoršanjem trgovinskog bilansa, dodatno opterećuje valutu. Zemlje koje su najugroženije često su prisiljene da preduzmu stroge mere kako bi podržale valutu, kao što su podizanje kamatnih stopa i suzbijanje odliva valute.

Akcija za smanjenje značajnog deficita tekućeg računa obično uključuje povećanje izvoza (robe koja izlazi iz zemlje i ulazi u strane zemlje) ili smanjenje izvoza (roba koja dolazi iz strane zemlje). Prvo ovo se ostvaruje kroz restrikcije uvoza, kvote ili dažbine (iako one mogu indirektno da ograniče i izvoz), ili promovisanjem izvoza (kroz subvencije, carinske olakšice itd.). Uticaj kursa može da učini izvoz jeftinijim za strane kupce i to će indirektno uticati na povećanje platnog bilansa. Takođe, ratovi valuta, fenomen koji je evidentiran u post-recesijskim tržištima, je protekciona politika, gde zemlje obezvređuju valutu da bi obezbedile izvoznu konkurentnost. Drugo, efektivno je i prilagođavanje državne potrošnje prema domaćim dobavljačima. Manje očigledne metode za smanjenje deficita tekućeg računa, uključuju i mere koje povećavaju domaću štednju (ili smanjenje domaćeg zaduživanja), uključujući smanjenje zaduživanja od strane vlade. Deficit tekućeg računa nije uvek problem. Pičfordova teza kaže da deficit tekućeg računa nije bitan ako ga pokreće privatni sektor. Poznat je i kao pogled „saglasnost odraslih“ na tekući račun, jer smatra da deficiti nisu problem ako su rezultat toga da su agenti privatnog sektora uključeni u uzajamno korisnu trgovinu. Deficit tekućeg računa stvara obavezu otplate stranog kapitala, a taj kapital se sastoji od mnogo pojedinačnih transakcija. Pičford tvrdi da je svaka od ovih transakcija smatrana finansijski zdravom u trenutku nastajanja, a njihov agregatni efekat (deficit tekućeg računa) je takođe zdrav. Deficit podrazumeva da uvozimo više roba i usluga nego što izvozimo. Tačnije, tekući račun je jednak: trgovini robom (vidljivi bilans), trgovini u uslugama (nevidljivi bilans) - npr. osiguranje i usluge, investicionim prihodima - npr. dividende, kamate i novčane pošiljke migranata iz inostranstva, neto transferima - npr. međunardna pomoć. Tekući račun je u suštini izvoz – uvoz (+ neto bilans međunarodnih investicija). Ako imamo deficit tekućeg računa, sa kursem sklonom fluktuaciji, to mora da bude uravnoteženo suficitom na finansijskom računu / računu kapitala.

Ako imamo deficit tekućeg računa, u fluktuirajućem kursu to mora biti uravnoteženo viškom na finansijskom / računu kapitala.

Međunarodni odnosi u platnom bilansu uredi

Glavni članak: Platni bilans

Platni bilans, je mesto gde zemlje beleže svoje monetarne transakcije sa ostatkom sveta. Transakcije su označene kao kreditne ili debitne. Unutar platnog bilansa postoje tri odvojene kategorije pod kojim su kategorizovane različite transakcije: tekući račun, račun kapitala i finansijski račun. Na tekućem računu evidentiraju se roba, usluge, prihodi i tekući transferi. Na računu kapitala, evidentiraju se fizička sredstva kao što su zgrada ili fabrika. Na finansijskom računu, evidentirana su sredstva koja pripadaju međunarodnim monetarnim tokovima, na primer poslovne ili portfolio investicije. U odsustvu promene u zvaničnim rezervama, tekući račun je ogledalo sume računa kapitala i finansijskih računa. Može se postaviti pitanje: Da li se tekući račun pokreće računom kapitala i finansijskim računima ili obrnuto? Tradicionalni odgovor je da je tekući račun glavni uzročni faktor, sa računima kapitala i finansijskim računima koji odražavaju finansiranje deficita ili ulaganja sredstava koja nastaju kao rezultat viška. Međutim skorije je navedeno da suprotna uzročna veza može biti u nekim slučajevima. Konkretno, sugerisano je da je deficit tekućeg računa Sjedinjenih država vođen željom međunarodnih investitora da steknu američku imovinu (pogledati Ben Bernanki, [5]Vilijam Pul linkovi iznad). Međutim, glavno gledište nesumnjivo je da je uzročni faktor tekući račun i da pozitivan finansijski račun reflektuje potrebu za finansiranjem deficita tekućeg računa zemlje. Sificiti na tekućem računu se suočavaju sa deficitima tekućeg računa drugih država, čija se zaduženost prema inostranstvu povećava. Prema „Bilansi mehanike“ Volfganga Štucela, ovo je opisano kao višak troškova u odnosu na prihode. Sve veći disbalansi u spoljnoj trgovini kritički su razmatrani kao mogući uzrok finansijske krize od 2007. godine.[6] Postojeće razlike između tekućih računa u evrozoni smatraju se glavnim uzrokom krize evra od mnogih Kenzijskih ekonomista kao što su Janis Varufakis, Heiner Flasbek[7], Paul Krugman[8] i Džozef Stiglac.[9]

Deficiti računa Sjedinjenih država uredi

Od 1989. godine, deficit tekućeg računa Sjedinjenih država je sve veći, dostiže blizu 7% BDP-a u 2006. U 2011. bio je najveći u svetu.[10] Međutim novi dokazi sugerišu da su deficiti tekućeg računa SAD ublaženi pozitivnim efektima vrednovanja.[11] Odnosno, američka imovina u inostranstvu dobija na vrednosti u odnosu na domaću, koju drže strani investitori. Neto strana aktiva Sjedinjenih država se ne remeti sa deficitom tekućeg računa. Međutim, najnovije iskustvo je okrenulo ovaj efekat pozitivnog vrednovanja, s obzirom na to da se pozicija neto strane aktive pogoršala za više od 2 triliona dolara u 2008, na manje od 18 triliona dolara, ali se od tada povećala na 25 triliona dolara.[12] Ovaj privremeni pad je uzrokovan relativnim nedovoljnim rezultatima domaćeg vlasništva nad stranom aktivom (strane deonice) u poređenju sa stranim vlasništvom nad domaćom aktivom (Američki trezor i obveznice).[13]

OECD kvartalna statistika međunarodne trgovine uredi

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, OECD – međuardona ekonomska organizacija 34 zemlje, osnovana 1961. u cilju promocije politike koja unapređuje ekonomsku i socijalnu dobrobit ljudi širom sveta[14] – proizvodi kvartalne izveštaje za 34 zemlje članice poredeći statistiku o platnom bilansu i međunarodnoj trgovini u smislu bilansa tekućeg računa u milijardama američkih dolara kao i postotak BDP-a.[15]

Na primer, prema nihovom izveštaju, saldo tekućeg računa u milijardama američkih dolara, može se uporediti za nekoliko zemalja:

  • Australija 2013 −51.39 i 2014 −43.69, sa svakim kvartalom u periodu 2013 Q1 do 2015 Q2 u rasponu od najnižeg −14.81 u Q2 2015 do najvišeg −8.53 u Q1 2014. Australijski bilans tekućeg računa u Q2 2015 bio je do −14.81. Tekući bilansu Q2 kao procenat BDP-a bio je −4.7%.
  • Kanada 2013 −54.62 i 2014 −37.46 sa svakim kvartalom u periodu 2013 Q1 do 2015 Q2 u rasponu od najnižeg −14.63 u Q1 2015 do najvišeg −8.28 u Q3 2014. Kanadski bilans tekućeg računa u Q2 2015 bio je do −14.15. Tekući bilans u Q2 kao procenat BDP-a bio je −3.5%.
  • Kina 2013 148.33 i 2014 219.90 sa svakim kvartalom u periodu 2013 Q1 do 2015 Q2 u rasponu od najnižeg 31.96 u Q4 2014 do najvišeg 75.58 u Q4 2013. Bilans tekućeg računa Kine u Q2 2015 bio je do 73.03. Tekući bilans u 2013. kao procenat BDP-a bio je 1.6%.
  • Nemačka 2013 238.61 i 2014 285.82 sa svakim kvartalom u periodu 2013 Q1 do 2015 Q2 u rasponu od najnižeg 54.13 u Q3 2013 do najvišeg 68.89 u Q1 2014. Nemački bilans tekućeg računa u Q2 2015 bio je do 68.39. Tekući bilans u Q2 kao procenat BDP-a bio je 8.2%.
  • Grčka 2013 −4.89 i 2014 −5.00 sa svakim kvartalom u periodu 2013 Q1 do 2015 Q2 u rasponu od najnižeg −2.76 u Q1 2013 do najvišeg 0.01 u Q2 2015. Grčki bilans tekućeg računa u Q2 2015 bio je do 0.01. Tekući bilans u Q2 kao procenat BDP-a bio je 0.0.
  • Sjedinjene države 2013 −376.76 i 2014 −389.53 sa svakim kvartalom u periodu 2013 Q1 do 2015 Q2 u rasponu od najnižeg −118.30 u Q1 2013 do najvišeg −81.63 u Q4 2013. Bilans tekućeg računa Sjedinjenih država Q2 2015 bio je do −109.68. Tekući bilans u Q2 kao procenat BDP-a bio je −2.4%.

Izveštaj poredi stanje bilansa usluga, izvoza usluga, uvoza usluga, bilans robe, izvoza robe i uvoz robe u milijardama američkih dolara.[15]

Word Factbook data uredi

The World Factbook[16] je referentni resurs koji je proizvela CIA, prikuplja podatke i objavljuje onlajn otvorene izveštaje poredeći bilans tekućih računa zemalja.[17] Prema World Factbook, saldo tekućeg računa poredi neto trgovinu u robi i uslugama, plus neto zarade i neto transferne isplate prema i od ostatka sveta, u toku naznačenog perioda.[17] Ove cifre se računaju na osnovu kursa. Prvih deset zemalja po bilansu tekućeg računa, u 2014. godini su:

  1. Nemačka: $286,400,000,000
  2. Kina: $219,700,000,000
  3. Holandija: $90,160,000,000
  4. Južna Koreja: $89,220,000,000
  5. Saudijska Arabija: $76,920,000,000
  6. Tajvan: $65,420,000,000
  7. Rusija: $59,460,000,000
  8. Singapur: $58,770,000,000
  9. Katar: $54,840,000,000
  10. UAE: $54,630,000,000[17]

Na istoj listi poslednjih 10 zemalja prema bilansu tekućeg računa u 2014. godini:

185. Meksiko: −$24,980,000,000
186. Indonezija: −$26,230,000,000
187. Francuska: −$26,240,000,000
188. Indija: −$27,530,000,000
189. Evropska Unija: −$34,490,000,000 (2011 est)
190. Kanada: −$37,500,000,000
191. Australija: −$43,750,000,000
192. Turska: −$46,530,000,000
193. Brazil: −$103,600,000,000
194. Ujedinjeno Kraljevstvo: −$173,900,000,000,
195. Sjedinjene države: −$389,500,000,000[17]

Međunarodni monetarni fond uredi

U članku koji je izdao MMF[2] 2012. godine autori tvrde da deficit tekućeg računa sa većim investicijama i nižim uštedama može da ukazuje na to da je privreda zemlje visoko-produktivna i raste. Ukoliko postoji višak uvoza u odnosu na izvoz, mogu da postoje problemi u smislu konkurentnosti. Niska ušteda i velika ulaganja mogu da budu uzrokovani „nepromišljenom fiskalnom politikom ili potrošnjom preko potrošnje“.[2] Kineski finansijski sistem favorizuje akumulaciju velikih viškova, dok Sjedinjene države imaju „velike i trajne deficite tekućeg računa“ što je stvorilo trgovinski debalans.[2] Autori napominju da,[2]

Štaviše, u praksi, privatni kapital često teče od razvijenih do naprendih privreda. Napredne privrede, poput Sjedinjenih država, imaju deficit tekućeg računa, dok zemlje u razvoju i privrede u razvoju često imaju višak ili su barem blizu viška.Veoma siromašne zemlje, obično imaju deficite tekućeg računa, srazmerno bruto domaćem proizvodu (BDP), koji se finansiraju iz zvaničnih subvencija i zajmova. - Goš i Ramakrišna, MMF, 2012.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Ecological Economics: Principles And Applications. Herman E. Daly, Joshua Farley; Island Press, 2003
  2. ^ a b v g d Ghosh, Atish; Ramakrishnan, Uma (28. 3. 2012). „Current Account Deficits: Is There a Problem?”. International Monetary Fund. Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  3. ^ BEA-U.S. International Transactions, Third Quarter 2018
  4. ^ shyam (18. 8. 2009). „Understanding The Current Account In The Balance Of Payments”. 
  5. ^ „FRB: Speech, Bernanke – The Global Saving Glut and the U.S. Current Account Deficit”. www.FederalReserve.gov. 10. 3. 2005. Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  6. ^ Wolfgang Münchau, „Kernschmelze im Finanzsystem", Carl Hanser Verlag, München, 2008, S. 155ff.; vgl. Benedikt Fehr: „'Bretton Woods II ist tot. Es lebe Bretton Woods III'" in FAZ 12. Mai 2009, S. 32. FAZ.Net, Stephanie Schoenwald:„Globale Ungleichgewichte. Sind sie für die Finanzmarktkrise (mit-) verantwortlich?" KfW (Kreditanstalt für Wiederaufbau) Research. MakroScope. No. 29, Februar 2009. S. 1.
    Zu den außenwirtschaftlichen Ungleichgewichten als „makroökonomischer Nährboden" der Krise siehe auch Deutsche Bundesbank: Finanzstabilitätsbericht 2009, Frankfurt am Main, November 2009 Arhivirano 7 mart 2012 na sajtu Wayback Machine (PDF), Gustav Horn, Heike Joebges, Rudolf Zwiener: „Von der Finanzkrise zur Weltwirtschaftskrise (II), Globale Ungleichgewichte: Ursache der Krise und Auswegstrategien für Deutschland" IMK-Report Nr. 40, August 2009, S. 6 f. (PDF; 260 kB)
  7. ^ Heiner Flassbeck: Wege aus der Eurokrise. YouTube https://www.youtube.com/watch?v=mfKuosvO6Ac
  8. ^ Paul Krugman Blog: Germans and Aliens, available on line at: http://krugman.blogs.nytimes.com/2012/01/09/germans-and-aliens/
  9. ^ Joseph Stiglitz: Is Mercantilism Doomed to Fail?, Online verfügbar unter https://www.youtube.com/watch?v=D207fSLnxHk
  10. ^ Central Intelligence Agency. „The World Factbook”. www.CIA.gov. Pristupljeno 16. 7. 2017. 
  11. ^ Current Account Sustainability and Relative Reliability https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2187rank.html
  12. ^ Analysis, US Department of Commerce, BEA, Bureau of Economic. „Bureau of Economic Analysis”. www.BEA.gov. Pristupljeno 16. 7. 2017. 
  13. ^ Ellen Frank, Where Do U.S.A Dollars Go When the United States Runs a Trade Deficit? from Dollars & Sense magazine, March/April 2004.
  14. ^ „About”. OECD. nd. Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  15. ^ a b Periodical Quarterly Statistics of International Trade: Trends and Indicators. OECD (Izveštaj). 2015. ISSN 2313-0857. Pristupljeno 24. 12. 2015. 
  16. ^ a b v g „Country Comparison: Current Account Balance”. CIA. 2015. ISSN 1553-8133. Pristupljeno 6. 5. 2019. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Milovanović_Andrijana&oldid=21866961”