Извоз је продајa произведене робе у иностранству. Извоз је огледало увоза због тога што је операција куповине из једне земље „А” у другу земљу „Б” исто као и продаја из земље „Б” у земљи „А”.[1]

Сцена трговине на луци

Економски значајУреди

Ова економска и комерцијална активност се сматра веома важном. Посебно кључно средство за стицање валуте, што је за земљу битно средство економске и финансијске интервенције (на пример, набавка опреме или набавка основних производа ). Поред тога, извоз омогућава подстицање привреде стимулирајући рад са другима и обезбеђујући одрживост компанија које су у контексту глобализације повезане на светском тржишту.

Предлози за бољи извозУреди

Предлози су склопљени домену држава и смишњени су из искуства извозних стручњака. Сви ови предлози представљају политику подршке извозу.

Међународне трговачке компаније:

  • Подстицати партнерства између различитих индустријских и финансијских група ради стварања моћних и ефикасних трговинских група.

Међународни преговори:

  • Користити мрежу станица за економску експанзију.
  • Ограничити масовни увоз сировина (нафте, угља, целулозе, итд.) развијањем рециклаже .

Истраживање и обрада информација:

  • Стварање и пружање значајних ресурса пара-јавним телима за тражење информација о финансијским структурама страних конкурената: њихова финансијска површина и њихове подршке, механизми њиховог финансирања и осигурања кредита.
  • Организовање групних путовања за неколико компанија у иностранству

Обука:

  • Подстакнути развој практичних, конкретних и индустријских вештина за продаваче и саветнике у иностранству, ослањајући се на позиције економског ширења.
  • Подстакнути обуку на страним језицима, техникама и стратешкој и извозној култури руководилаца предузећа.

Извоз из СрбијеУреди

Од 100% извоза који полазе из Србије, 67% производа је извожено у земљама Европске Уније. Друге земље у којима Србија извози своје производе су земље које су склопиле централноевропски уговор о слободној трговини (Албанија, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Молдавија, УНМИК у име Републике Косово и Црна Гора).[2]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Joshi, Rakesh Mohan (2014). International Marketing (на језику: енглески) (Second изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-807702-2. Приступљено 6. 2. 2020. 
  2. ^ „ЦЕФТА” (PDF). Приступљено 6. 2. 2020. [мртва веза]

Спољашње везеУреди