Korisnik:Mr. Vols/Pesak

Pesak Tomas Lanijer Vilijams III rođen je 26. marta 1911. u Kolambusu, država Misisipi, kao drugo dete Kornelijusa Kofina(18-19) i Edvine (devojačko Dakin) Vilijams(18-19). Pošto mu je otac radio kao putujući trgovac cipela, Tomas i njegova starija sestra Rouz Izabel () su prve godine života proveli sa majkom kod njenih roditelja, te su baba i deda izvršili veliki uticaj na njegovo odrastanje. Deda mu je bio sveštenik i na svog unuka je preneo ljubav prema knjigama, recitujući mu delove iz Šekspirovih drama, Homerovih epova i stihove Edgara Alana Poa. Snažan uticaj na njegovo detinjstvo imala je dadilja afroamerikanka Ozi, koja je Tomasu i Rouz pričala strašne priče o đavolu. Nakon Kolambusa, sveštenička porodica se preselila u Nešvil, država Tenesi, a zatim u Klarksdejl, Misisipi. Tu se budući pisac razboleo od dizenterije zbog koje je bio na ivici smrti. Bolest se toliko razvila da gotovo godinu dana nije mogao da hoda. Dugi oporavak u krevetu učinio ga je nežnim i povučenim dečakom.

Kada se Vilijams 1918. godine potpuno oporavio, njegov otac je unapređen u upravnika prodaje cipela. Pošto je sada imao stalno zanimanje, otac je doveo svoju porodicu u Sent Luis. Sedmogodišnji Tomas i devetogodišnja Rouz teško su podneli odvajanje od babe i dede, i teško su se privikavali na život u velikom gradu pored oca koga su doživljavali kao stranca. Sledeće godine Edvina je zatrudnela i rodila treće dete Voltera Dakina (). Rođenje trećeg deteta nije popravilo porodične odnose, niti već uveliko narušeni vrak između Kornelijusa i Edvine. Kornelijus je bio grub, slobodne, lutalačke prirode, sklon alkoholu i ljubitelj kocke, te se nije na najbolji način snalazio u porodičnom okruženju. Tenesi Vilijams ga je kasnije opisao kao „divlju životinju zarobljenu u kavezu“. Sa druge strane, Edvina je bila južnjačka dama starog kova okrenuta hrišćanskom moralu koja je insistirala na životu koji porodica finansijski nije mogla sebi da priušti. U gotovo svakodnevnim svađama Edvina mu je prebacivala opijanje, kockanje i nehrišćansko ponašanje, dok je nju Kornelijus opuživao da mu ne posvećuje dovoljno pažnje, da decu čini razmaženom i da ih okreće protiv njega. Kornelijusov odnos sa ćerkom Rouz i sinom Tomasom nije bio ništa bolji. Rouz je u prvom periodu pokušavala da se približi ocu, ali je on odbacio njenu ljubav, što je kasnije dovelo do žestokih svađa i prvih Rouzinih mentalnih problema, izazvanih osećajem izolovanosti i odbačenosti. Kornelijus takođe nije podržavao književne aspiracije Tomasa, smatrajući da se od pesničkog poziva ne može živeti. Takođe ga je u nastupima besa nazivao „gospođica Nensi“. Kornelijus se jedino dobro slagao sa svojim najmlađim sinom Dakinom, pošto je smatrao da jedino njega majka još uvek nije uspela da iskvari. Svom prijatelju se požalio: „Dođem kući, zateknem ženu u dnevnoj sobi kako čita, Rouz kako u svojoj sobi čita, Tomasa na požarnim stepenicama kako čita i Dakina koji je, hvala bogu, još uvek mali da čita“.

Budući dramski pisac kao dečak i adolescent bio je veoma povučen, stidljiv, sklon maštanju i osetljiv. U svojoj autobiografiji je napisao: „Moji adolescentski problemi su uzeli svoj najnasilniji oblik u vidu stidljivosti patološkog oblika”.?????????? Vrlo rano je počeo da piše. Sa šesnaest godina osvojio je treće mesto i nagradu od pet dolara u časopisu Smart set (Smart Set) poslavši esej na zadatu temu „Može li dobra supruga biti dobar ortak?“ (Can a Good Wife Be a Good Sport?). U ovom eseju Tomas se predstavio kao sredovečni muškarac koji na temelju svog lošeg bračnog iskustva smatra da dobra supruga ne može biti i „dobar ortak“, jer žena nakon što uđe u brak ne može da sačuva isti odnos prema drugim muškarcima sa kojima se družila pre braka. Sledeće godine u petparačkom književnom časopisu „Uvrnute priče“ („Weird Tales“) objavio je priču „Niktorisina osveta“ („The Vengeance of Nitocris“) za koju je dobio honorar od 35 dolara. Priča govori o legendarnoj egipatskoj faraonki Niktorisi koja se sveti ubicama svoga brata daveći ih u vodama Nila. Oba ova uspeha ohrabrila su ga da se opredeli za karijeru pisca i da upiše žurnalistiku na Univerzitetu Misuri. Pre odlaska na koledž zajedno sa svojim dedom otputovao je u Evropu, gde je između ostalih posetio Pariz, Nicu, Rim, Milano i Amsterdam.????????

Sklonivši se od grubog oca i posesivne majke, budući dobitnik dve Pulicerove nagrade u periodu od 1929. do 1931 pohađao je žurnalistiku na Univerzitetu Misuri u Kolambija. Iako je bila u pitanju najstarija škola novinarstva u SAD-u tog vremena, Vilijams se dosađivao na predavanjima, pošto zadatke o izveštajima cena sa lokalne pijace nije pronalazio inspirativnim. Neuredan, nemaran i stalno zamišen bio je ismejavan od strane drugih studenata. Sa druge strane, devojke su ga obožavale. Tokom studentskih dana napisao je prvu dramu „Lepota je reč“ („Beauty Is the Word“) sa kojom je zauzeo šesto mesto na takmičenju, i time postao prvi brucoš koji je ušao u uži izbor za najbolji komad. Nakon nje usledila je drama „Zagrejano mleko u tri ujutru“ (Hot Milk at Three in the Morning) koja je osvojila trinaesto mesto. Ove dve drame, prva lirska, druga sumorno realistična, najavile su opoziciju između ova dva modusa prikazivanja stvarnosti, koje će biti stalno prisutni u budućem Vilijamsovom stvaralaštvu. Kada je njegov otac saznao da mu je sin pao na ispitu vojnog treninga, odmah ga je ispisao sa koledža, smatrajući da je ukaljao porodično ime Vilijamsovih i da nikada neće postati pravi muškarac. Nakon što ga je ispisao iz novinarske škole, zaposlio ga je u fabrici cipela. Tomas nije bio oduševljen poslom, ali je kasnije smatrao da je rad u fabrici u periodu Velike ekonomske depresije, kako je kasnije izjavio, značajano uticao na njega kao pisca i omogućio mu uvid iz prve ruke kako je izgledalo zarađivati malu platu na zamornom i neperspektivnom poslu. ??????? Pošto nije odustajao od svojih želja da se ostvari kroz književnost, danju je radio, a noću pisao. Njegova majka ga je iz ovog perioda opisala sledećim rečima: Svako veče kada bi se vratio kući iz fabrike cipela, Tom bi odlazio u svoju sobu sa crnom kafom i cigarama, a zatim bih čula kuckanje na mašini, kako odzvanja po utihlom stanu duboko u noć. Ponekad ujutru, kada bih ušla da ga budim za posao, zatekla bih ga ispruženog na krevetu potpuno obučenog, pošto je bio previše umoran da bi skinuo odeću, nakon što je otišao na spavanje, u bog te pita, koliko sati.

Godinu dana nakon što se zaposlio u fabrici dobio je prvu nagradu u časopisu „Inspiracija“ za pesmu „Na aprilskoj kiši“. U stihovima napisanih u ovom periodu oseća se snažni uticaj Kitsa, Šelija, Emili Dikinson, Edne Sejnt Vinsent i Sare Tizdejl. Situacija u porodici je bila daleko od idealne; Tom je bio u lošim odnosma sa oba roditelja, koja nisu međusobno razgovarali, dok je Rouz sve više pokazivala znake ludila.

Odabrana dela

Sveće suncu (Candles to the Sun 1936)

Literatura

• Leverich, Lyle (1995). Tom: The Unknown Tennessee Williams. W. W. Norto. ISBN 978-0-393-31663-6. 
• Gross, Robert (2014). Tennessee Williams: A Casebook. Routledge. ISBN 978-1-135-67354-3. 
• Roudané, Matthew C. (1995). The Cambridge Companion to Tennessee Williams. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-49883-8. 
• Bradham, Margaret (1995). Notebooks. Yale University Press. ISBN 0-300-11682-9. 
• Bloom, Harold (2003). Tennessee Williams. Infobase Publishing. ISBN 978-0-7910-6185-5.