Korisnik:Tijana Savčić/pesak
Pomaganje i solidarnost u turskom društvu ima uporište u tradiciji zajedništva, koja se neguje i danas uprkos ubrzanoj industrijalizaciji i tehnološkom napretku koji rezultiraju raznim oblicima otuđenja.[1]
Komšiluk uredi
U turskom društvu institucija komšijskih odnosa je toliko važna da je njen značaj iskazan u poslovicama i izrazima iz kojih se vidi koliko su susedi važni za miran i spokojan život u kući i porodici. Jedna od poznatih poslovica koja se sreće i u drugim balkanskim kulturama, pa i u našim krajevima, glasi: „Ne kupuj kuću već komšiju". Ona poručuje da su dobrosusedski odnosi jednako važni kao i kuća u kojoj se živi. Smatra se da su prvi susedi oni koji će priteći u pomoć u nevolji i pokazati razumevanje za probleme sa kojima se susrećemo.
Moba uredi
Moba na selu je i u današnje vreme jedan od čestih oblika pomaganja pri obavljanju poljskih radova, žetve, berbe, gradnje kuće i drugih poslova u seoskim domaćinstvima. Moba se sprovodi pod istim uslovima kod svih kojima je pomoć potrebna i to zajedničkim radom najmanje nekoliko porodica. Ova vrsta pomaganja je jedan od najrasprostranjenijih oblika solidarnosti u seoskim sredinama.
Esnafsko bratstvo (Ahilik) uredi
Ahilik je naziv za organizovanje i udruživanje zanatlija, vlasnika radnji, esnafskih radnika i ratara, baziranih na tradiciji starih turskih običaja i pravila koja potiču još iz 12. veka, a sprovodila su se na tlu Anadolije. To je skup pravila i običaja dobrog poslovanja u cilju uspostavljanja reda, rada i kvaliteta, pomoći početnicima u poslu i sprečavanju zloupotreba i nepravilnosti u poslovanju. Iako su nabrojani elementi časnog poslovanja vidljivi još u 12. veku, smatra se da je ahilik kao strogi kodeks esnafskih udruženja nastao u 13. veku i da ga je osnovao sufijski mislilac Ahi Evran. Zbog zajedničkih pogleda na svet, a po nekim istraživačima i zajedničkog turkmenskog porekla Ahi Evran je ostvario iskreno prijateljstvo sa osnivačem sufijskog derviškog reda bektašija Hadži Bektašem Velijem. Stoga moralni principi na kojima se ha pokret ahilik počivaju na sufijskom učenju o prijateljstvu, poverenju i poštenju. Prema pravilniku društva (Fütüvvetname), pripadnik udruženja morao je biti pošten, pouzdan, velikodušan, skroman, snalažljiv, spreman da podučava mlade i da oprašta greške. Ova pravile su veoma brzo prihvatila sva esnafska udruženja i iz gradova su se proširila na seoske sredine cele Anadolije. Poslovni i moralni kodeks utemeljen na principu ovog udruženja zadržao je svoju tradiciju do savremenog doba. Iako je u periodu ubrzane modernizacije u poslovnom svetu esnafski način poslovanja morao ustupiti mesto velikim kompanijama, ovaj kodeks časti i poštenja održava se svuda gde i dalje postoje zanatske aktivnosti. Može se reci da je ova poslovna tradicija utkala put osnivanju i radu današnjih ustanova i organizacija kao što su sindikalne ustanove socijalnog i penzijskog osiguranja. Ahilik treba da bude model rada i poslovanja svih koji rade i proizvode.[1]
Dadašlik uredi
Termin dadašlik se odnosi na karakteristike jedinstva i solidarnosti, koje se organizovano ispoljavaju u gradu Erzurumu i okolini. Iako ima različitih objašnjenja u vezi sa nastankom iznačenjem reči dadaš, koja se odnosi na junaka ovog regiona. Rečnik turskog lingvističkog društva beleži značenja: brat i junak.[2] Dadaš je u tradiciji ovog regiona uvek posedovao sledeće osobine i veštine: umešan u rukovanju oružjem, odlično jaše i igra džirit, sa posebnim umećem izvodi regionalne narodne igre, ne pridaje važnost materijalnom već duhovnom bogatstvu, neguje iskrena prijateljstva, krajnje je pošten i požrtvovan, pomaže nejakima i siromašnima, ne ustupa pred zlom i nepravdom. Društva pod ovim imenom neguju tradicionalne vrednosti i pomažu mladima da stasaju u poštene, odvažne i karakterne osobe i zaslužno ponesu naziv dadaš.
Sejmenlik uredi
Seimenlik je takode oblik udruživanja, karakterističan za oblast grada Ankare. Udruženja sejmena su organizovana prema hijerarhiji starosnih grupa, na mlade od 15 do 16 godina, na članove srednjeg doba do 35 godinaina starije članove. Osim negovanja tradicionalnog folklora, vaspitanja mladih i razvijanja moralnih vrednosti, njihov cilj je oduvek bio zaštita naselja i dosledna primena pravila u duhu principa pokreta ahilik.
-
Udruženje sejmena
Zejbeklik uredi
Zejbeklik je institucija pomaganja u Egejskoj oblasti Turske. Učesnici se zovu zejbek i poznati su po svojim igrama, narodnim pesmama koje izvode i legendama koje prenose novim generacijama. Iako se u istorijskim izvorima zejbeci spominju kao poslednji pripadnici hajdučkih grupa koje su bile aktivne tokom 400 godina u Zapadnoj Anadoliji, oni su se tokom perioda Rata za nezavisnost borili za otadžbinu i dobili nov identitet junaka. Zejbeci su organizovani u čete. Zejbek koji je komandovao četom zove se „efe", dok je naziv za ostale pripadnike čete „kizan“. Efe ima potpunu rukovodeću funkciju, i u slučaju njegove smrti vrši se izbor novog efea po strogim pravilima i prihvačenim ritualima.[3] Tradicija pokreta zejbeklik je pomaganje siromašnima i obespravljenima, junaštvo i hrabrost, očuvanje običaja, narodne muzike i nošnje karakteristične za Egejsku oblast.
-
Grupa Zejbeka -
Zadužbine uredi
U skladu s kulturnom i istorijskom tradicijom, zadužbinarstvo je veoma rasprostranjeno u turskom društvu. Osnova zadužbinarstva se ogleda u želji uspešnih i bogatih članova društva da svojim potomcima ostave sredstva koja će im koristiti u humanitarne, obrazovne, religijske i umetničke svrhe. Sve zadužbine svoje delatnosti sprovode pod upravom Generalne direkcije vakufa ispunjavajući različite namenske aktivnosti po željama zadužbinara, od kojih su neke usmerene na projekte koji su isplanirani i za hiljadu godina unapred. Osim istinske želje za pomaganjem svom narodu, zadužbinari su svoje bogatstvo ostavljali i u veri da činjenje dobrih dela predstavlja sevan, odnosno dobročinstvo koje Bog posebno nagraduje.
Udruženja uredi
Različita udruženja se osnivaju radi pružanja usluga i aktivnosti za dobrobit članova društva na određenom polju. Njihov osnovni cilj je pružanje pomoći, negovanje solidarnosti i ostvarivanje druženja među njihovim članovima. Udruženja su noviji oblik organizovanih aktivnosti u turskom društvu. Od savremenih udruženja formiranih radi pružanja pomoći u specifičnim domenima, svakako su najvažnije humanitarne organizacije Crvenog polumeseca i Zelenog polumeseca. Crveni polumesec osnovan je 1868. pod drugim imenom i menjao je nazive sve do 1947. godine kada je dobio današnji naziv. Zadatak mu je da pomaže ugroženom stanovništvu u miru u ratu. Zeleni polumesec osnovan je 1920. godine sa ciljem da pruža pomoć u borbi od svih oblika zavisnosti.
-
Logo humanitarne organizacije "Zeleni polumesec" -
Logo humanitarne organizacije "Crveni mesec"
Reference uredi
- ^ a b Ksenija, Aykut (2017). Turski folklor. Beograd: Kolor Pres. str. 139. ISBN 978-86-83801-69-5.
- ^ „TDK Sözlük”.
- ^ „Araştırma ve Eğitim Genel Müdürlüğü”. 18. 08. 2016.