Korisnik:TriCetiriSad/pesak
Mango
urediMango je voće koje raste u tropskim krajevima,pripada porodici biljaka pod nazivom Mangifera i obično je kultivisano i jestivo voće.Većina vrsta koja se mogu naći u prirodi su divlja.Njeno poreklo je od vrste cvetova Anakardije.Mango potiče iz Južne Azije,gde je najzastupljenija vrsta Indijski mango koji se gaji u celom svetu.Ono je inače nacionalno voće Indije i Pakistana kao i Bangladeša i Filipina.[1]
Ishrana
urediMango se najčešće koristi u ishrani kao voće,mada često se i od njega pravi Đus.Na Tajlandu se najčešće pravi sos od manga koji se dođe različitim specijalitetima.Filipinski specijalitet jeste slatko od manga.Dok se na Hvajima koristi skoro u svakom jelu.Mnogo je bogat vidaminaima A,C i D.Ima dosta vlakana i veliki je anti oksidant.Koristi se kao začin i za proizvodnju mirisa i boja.[2]Mango u sebi sadrži i veliku količinu karoteidnih sastojaka koji mogu da pruže određenu zaštitu od nekoliko vrsta kancera.Rastvorljiva vlakna manga usporavaju oslobađanje šećera u krvi.[3] Mango sadrži probavne enzime koji pomažu razbiti proteine i pomažu u probavi. Također se bore protiv kiselosti i loše probave zbog enzima koji se nalaze u plodu koji smiruju želudac.[4]
Etimologija i istorija
urediEngleska reč mango prvi put se pojavila u 15.veku kada je došlo do razmene začina sa Indijom koja je tada bila Engleska kolonija .Tako je i voće dospelo u Evropu.Tokom 17.veka mango je dospeo u Američke kolonije i tamo je odmah postao senzacija zbog svoje svežine čak i u toplim uslovima.[5]
Opis
urediDrvo manga može da naraste čak 40 metara,a njegova zapremina je čak 10 metara.Što se tiče životnog veka neki čak dostignu i 300 godina.Korenje je dužine čak 6 metara .Postoje 500 vrsta manga u svetu.Plod manga obično cveta leti i treba mu četiri do pet meseci da sazri.[6] Plod manga ima ovalan, kruškast ili bubrežni oblik. Boja varira između zelene, žute, narandžasto-žute, narandžasto-crvene, a po ukusu je obično sladak i aromatičan, dok podseća malo na breskvu i krušku. Mesni deo je sočan, sa velikom plkosnatom košticom u sredini. Mango često ima krupne celulozne delove koji treba da se odstrane.[7]
Proizvodnja
urediU 2016. globalna proizvodnja manga je 46 miliona tona.Najveća proizvodnja je bila u Indiji čak 40 procenta svetske proizvodnje.Posle nje slede Kina i Tajland.[8]
Kultivacija
urediMango je kultivisan u Juznoj Aziji hiljadama godina i dospeo je u Jugoistočnu Aziju izmenju četvrtog i petog veka p.n.e.Do 10 veka nove ere počeo je da se kultiviše i u Istočnoj Africi .Od 14 veka u Maroku, kasnije se pojavljuje i u Brazilu , Meksiku ,Karibima a onda i u zemljama gde je podobna tropska klima.
Reference
uredi- ^ „mango”. 9.1.2019.
- ^ https://en.wikipedia.org/wiki/Mango
- ^ https://www.zemlja.rs/mango-i-ukusno-i-zdravo/
- ^ https://www.centarzdravlja.hr/hrana-i-zdravlje/zdrava-prehrana/jedite-mango/
- ^ https://en.wikipedia.org/wiki/Mango
- ^ https://en.wikipedia.org/wiki/Mango
- ^ https://bonapeti.rs/n7-85052-Mango
- ^ https://en.wikipedia.org/wiki/Mango