Korupcija

Korupcija (sa lat. corruptio, u prevodu – „podmitljivost”, „potkupljivost”, „pokvarenost”) podrazumeva nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja i moći radi sticanja sopstvene koristi. Kada se koristi kao pridev reč „korumpirani”, doslovno znači „potpuno slomljeno”. Tu reč je prvi put koristio Aristotel, a kasnije i Ciceron koji je dodao termin mito i napuštanje dobrih navika.

Mito i korupcija.

Konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije

U filozofskim, teološkim, ili moralnim raspravama, korupcija je duhovna ili moralna nečistoća ili odstupanje od ideala. U korupciju se ubrajaju brojne aktivnosti, uključujući podmićivanje, proneveru i pranje novca, isto kao i poklanjanje kako bi se dobile određene usluge ili pružanje usluga ili ustupaka na osnovu veza i poznanstava. Centralizovana, vladina, ili „politička” korupcija se javlja kada državni zvaničnik ili osoba zaposlena u državnom sektoru radi râdi lične koristi.

O korupciji je teško pribaviti dokaze, jer se većina slučajeva obavlja bez svedoka, eventualno sa jednim posrednikom, a obe strane su na neki način na dobitku. Stoga su se mnoge korupcionaške afere na zapadu razrešavale sudom javnosti čak i kad nije bilo dovoljno čvrstih dokaza. U politici postoji moralna odgovornost i sud javnosti čak i kad ne postoji krivična odgovornost.

Postmoderna demokratija proizlazi iz postulata da javnost ima pravo da zna sve o finansijama, imovini i novčanim izvorima, onih koji ih politički vode. Slobodni građani moraju da imaju garanciju da onaj ko raspolaže njihovim novcem i propisuje im obaveze nije korumpiran, a političari imaju obavezu da građanima o tome pruže sve podatke.

Korupcija izaziva krupne i negativne posledice u društvu. Ona automatski krši univerzalni princip jednakosti svih građana pred zakonom, koji je u Srbiji omogućen Ustavom. Ona stvara sistem u kome su privilegovani materijalno situiraniji, ili sa dobrim vezama.

Definicija

Danas se kao definicija korupcije najčešće uzima shvatanje Svetske banke, koje kaže:

„ Korupcija je zloupotreba javnih ovlašćenja za privatnu korist. ”

Međutim, sve definicije korupcije se mogu podeliti na tradicionalne i savremene.

U tradicionalna shvatanja korupcije se ubrajaju prvenstveno definicije koje su postavili Platon, Aristotel, Polibije i Monteskije. Oni korupciju definišu kao kvarenje vlasti, vladanje koje nije u opštem interesu, odnosno interesu političke zajednice – države. Takođe, tu se ubrajaju i definicije koje su postavili Makijaveli i Ruso. Njihovo mišljenje je da je korupcija moralno kvarenje ljudi, odnosno poništavanje društvenih vrednosti i vrlina kod građana.

Savremena shvatanja korupcije obuhvataju definisanje korupcije u različitim životnim sferama. Administrativna definicija korupcije glasi da je to devijantno ponašanje pojedinca u odnosu na formalnu ulogu. U ekonomiji, korupcija je maksimizacija profita kršenjem zakona i morala, dok je javno-interesna definicija najzastupljenija u većim narodnim masama i ona korupciju karakteriše kao korišćenje javnih sredstava za lične interese.

Vrste korupcije

Korupcija može biti prisutna u mnogim životnim aspektima, te tako postoje bela, siva i crna, ili s druge strane, centralizovana i decentralizovana korupcija. Decentralizovana korupcija je korupcija koja se ne odnosi na državni aparat, a centralizovana korupcija se odvija u samom državnom vrhu. Zakon na korupciju posmatra jednako, bez obzira da li se korupcijom bavi građanin bez funkcije, najniži državni činovnik ili ministar. Izuzetak su jedino slučajevi kad pojedinac ima politički imunitet, međutim, u pojedinim zemljama je to sasvim onemogućeno, a u pojedinim tek nekolicina osoba, uglavnom visoki državni funkcioneri, u čitavoj zemlji to poseduju. Organizacije za borbu protiv korupcije se pak zalažu za to da nijedna osoba u državi nema politički imunitet, te da se zakon jednako ophodi prema svakom građaninu te države.

Bela korupcija

Glavni članak: Nepotizam

Bela korupcija ili nepotizam je davanje privilegija na osnovu rođačkih i prijateljskih veza, bez očekivanja protivusluge. Na primer, ukoliko u lokalnoj pošti radi prijateljica izvesne osobe, ona dozvoljava da preko reda pojedinac plati račune. Kao takva, bela korupcija nije krivično delo, eventualno bi poslodavac ili nadređeni mogao da sankcioniše, to jest podvede pod disciplinsku odgovornost Međutim, iako pravni sistem tu ostaje nemoćan, organizacije za borbu protiv korupcije se zalažu i tvrde da se i protiv ovog oblika korupcije treba boriti.

Siva korupcija

Siva korupcija je davanje privilegija po principu „usluga za uslugu”, nezavisno od rodbinskih i prijateljskih veza. Na primer, policajac jednom prilikom zaturi ili ukloni saobraćajnu prijavu protiv izvesne osobe, a zatim, nakon izvesnog vremena pomene da njegova ćerka dobije pozitivnu zaključnu ocenu iz predmeta koji joj predaje otac izvesnog pojedinca.

Crna korupcija

Crna korupcija je davanje privilegija uz direktnu primenu mita, najčešće novčane naknade. Ovaj vid korupcije se uglavnom vezuje za zdravstvo ili školstvo. Na primer, student će kod određenog profesora dobiti željenu ocenu ukoliko u indeksu ostavi novac namenjen tom profesoru. Davanje i primanje mita je jedan od najrasprostranjenijih oblika korupcije. Mito se daje i prima kako bi ovlašćeno lice uradilo nešto što nije u njenom nadleštvu ili ne uradilo nešto što je u obavezi.

Korupcija u Srbiji

Indeks percepcije korupcije po državama u svetu 2017. godine. Boje koje se smenjuju u legendi odozgo nadole pokazuju od najmanje do najveće korumpiranosti. Srbija spada u države sa indeksom percepcije korupcije od 40-49. Istraživanje je sprovela organizacija Transparency International.

  80-89

  70-79

  60-69

  50-59

  40-49

  30-39

  20-29

  10-19

  0-9

Prema izveštaju rezultata jednog istraživanja koje su sprovodile Ujedinjene nacije u oktobru 2009. godine (TNS Medium Gallup: Korupcija u Srbiji – Istraživanje o percepciji i iskustvima građana) korupcija se nalazi na trećem mestu problema u Srbiji, odmah nakon nezaposlenosti i siromaštva. U istraživanju je učestvovalo preko hiljadu punoletnih lica, stanovnika Republike Srbije, a rezultati pokazuju da se zdravstvo i političke partije smatraju najkorumpiranijim, a vojska i verska tela institucije najmanje zahvaćene korupcijom. Takođe, prema istom istraživanju pozitivna vest je što su ispitanici dobro upoznati sa korupcijom, prepoznaju je gotovo u svim oblicima, ali s druge strane, zabrinjavajuće je što bi četvrtina ispitanika dala mito ukoliko im se traži, s prosečan iznos mita iznosi oko 160 evra (polovina tadašnje prosečne plate u Srbiji – Istraživanje o percepciji i iskustvima građana).

Borba protiv korupcije

Suština korupcije nije u količini novca koju prima korumpirani službenik, već u pogrešnom početnom principu. Korupcijom se stvara sistem u kome su privilegovani materijalno situiraniji, ili sa dobrim vezama, te borba protiv korupcije mora da se vodi osmišljeno, organizovano, i sistematično. Postoje razne organizacije na nivou države ili šire koje se strateški i sistematizovano bave borbom protiv korupcije. Univerzalno, smatra se da je najbolji mehanizam za borbu protiv korupcije jačanje sistema javne uprave, kroz donošenje zakona i procedura. Strategija borbe protiv korupcije obuhvata sledeće mere:

1. donošenje antikorupcijskih zakona
2. oporavak političkih institucija i državnih organa koji će sprovoditi borbu protiv korupcije (policiju, tužilaštvo, sudovi)
3. formiranje mreže kontrolnih mehanizama koji će pretiti rad državnih organa i političkih institucija
4. probuditi svest kod građana na temu borbe protiv korupcije
5. javno praćenje slučajeve korupcije
6. rešavanje slučajeva korupcije sa materijalnim dokazima po kratkom postupku.

U institucionalnom smislu, tri osnovna pravca borbe protiv korupcije su smanjenje uloge države, polaganje računa, i motivacioni sistem.

Smanjenje uloge države

Smanjenje uloge države, odnosno suženje diskrecionih ovlašćenja, čime se reducira područje njenog delovanja koje može biti zahvaćeno korupcijom. Ovo smanjenje uloge države može biti izvedeno bilo deregulacijom (liberalizacijom), bilo uvođenjem automatskih pravila. Deregulacija označava ukidanje regulacije nekog posla i prepuštanje građanima i njihovim organizacijama prava da slobodno odlučuju o tom poslu. Na primer, ukidanje dozvola i drugih administrativnih ograničenja u spoljnoj trgovini i liberalizacija prometa, u smislu da svako može da slobodno uvozi i izvozi robu i usluge, podrazumeva se, uz plaćanje carine. U državnim poslovima kod kojih nije moguća deregulacija, potrebno je ustanoviti, u što većoj meri, automatizam donošenja odluka kroz propisivanje uslova koje je potrebno zadovoljiti prilikom podnošenja zahteva, tako da ispunjavanje kriterijuma bude osnov za donošenje odluke, a ne slobodna volja ili procena državnog službenika.

Polaganje računa

Polaganje računa znači obavezu državnih organa i službenika da obaveštavaju i izveštavaju o svome radu građane, kao i pravo građana da preduzimaju akcije protiv onih zvaničnika čije ponašanje ne smatraju zadovoljavajućim. Najvažnija garancija za odgovornost državnih zvaničnika i vlade u celini predstavlja pravo građana da smenjuju vlast na izborima, kažnjavajući je za loše ponašanje i zloupotrebe, pa i za korupciju generalno. Da bi građani bili u stanju da ocene način obavljanja državnih funkcija, nužno je obezbediti transparentnost, tj. javnost rada zvaničnika kroz, na primer, otvorenost sednica skupština i vlada za medije, obavezu redovnog podnošenja izveštaja o radu državnih organa i slično. Posebno važnu ulogu trebalo bi da ima skupštinski nadzor nad radom izvršnih organa.

Motivacioni sistem

Motivacioni sistem ljudi koji obavljaju državne funkcije predstavlja važan element korupcije, jer se na njemu zasniva cena-profit kalkulacija pojedinca. Sa jedne strane, mogućnost da se primanjem mita obezbedi lep život svakako je jak podsticaj na korupciju, ali se pogodnom politikom može uticati na troškove korupcije za pojedinca i destimulisati loše ponašanje. Primeri takvih politika su: povećanja plata državnih službenika, redovno napredovanje u karijeri, kombinacija čvrstog nadzora i efikasnog kažnjavanja, razvijanje etičkih normi i osećaja služenja narodu, lični primer šefova i slično. Cilj ovih mera je da se kombinacija „mali rizik, velika dobit” kod državnog službenika promeni u „veliki rizik, mala dobit”. Poseban značaj ima regulisanje konflikta interesa.

Pošto u Srbiji ne postoji dobro razumevanje dubine ovog problema, potrebna je detaljnija zakonska regulativa.

Vidi još

• avgust Forel: Glava XIX - O korupciji na Vikiknjigama

Spoljašnje veze

• UN Office on Drugs and Crime - Has sub-section dealing with corruption worldwide.
• UNICORN: A Global Trade Union Anti-corruption Network, based at Cardiff University
• Internet Center For Corruption Research Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. jun 2003)
• A collection of links to reports of alleged political corruption
• A typology of corrupt practices
• Butscher, Anke. "Corruption" (2012). University Bielefeld – Center for InterAmerican Studies.
• Cohen, Nissim (2012). Informal payments for healthcare – The phenomenon and its context. Journal of Health Economics, Policy and Law, 7 (3): 285–308.
• Garifullin Ramil Ramzievich Bribe-taking mania as one of the causes of bribery. The concept of psychological and psychotherapeutic approaches to the problem of bribery and bribe-taking mania. J. Aktualnye Problemy Ekonomiki i Prava" ("Current Problems in Economics and Law"), no. 4(24), 2012, pp. 9–15
• Heidenheimer, Arnold J. and Michael Johnston, eds. Political corruption: Concepts and contexts (2011).
• Heywood, Paul M. ed. Routledge Handbook of Political Corruption (2014)
• Mantzaris, E., Tsekeris, C. and Tsekeris, T. (2014). Interrogating Corruption: Lessons from South Africa. International Journal of Social Inquiry, 7 (1): 1–17.
• Sharma, Vivek Swaroop. “Give Corruption a Chance” in The National Interest 128, November/December 2013: 38–45. Full text available at: https://www.researchgate.net/publication/279587155_Give_Corruption_a_Chance.