Википедија

Kornjače (red)

ред гмизаваца који се одликује шкољком

Kornjače (u nekim krajevima željke; Testudines) su red životinja iz klase gmizavaca, karakterističnih po svom oklopu.

Kornjače
Vremenski raspon:
srednja jula – danas,[1] Aalenian–Holocene
Kornjača obale meksičkog zaliva
Floridska kutijasta kornjača
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Reptilia
Kladus: Testudinata
Red: Testudines
Batsch, 1788[2]
Podgrupe
Diverzitet
14 živućih familija
Blue: sea turtles, black: land turtles
Sinonimi[3]
  • Chelonii Latreille 1800
  • Chelonia Ross and Macartney 1802

Najstarije poznate kornjače su od pre oko 215 miliona godina, i trenutno na Zemlji postoji više od 300 različitih vrsta; od toga je sedam morskih, 180 slatkovodnih i preko 60 kopnenih vrsta.[4]

Rasprostranjenost

uredi

Sa izuzetkom polarnih područja, kornjače žive na svim kontinentima, u pustinjama, morima, rekama i močvarama, a najviše ih ima u područjima sa umerenom i tropskom klimom. Naročito su brojne vrste u Severnoj Americi i Jugoistočnoj Aziji.

Osobine

uredi

Oklop

uredi

Sve kornjače se odlikuju oklopom koji je jedinstven u životinjskom svetu. Sastoji se od leđnog i trbušnog dela, koji su međusobno spojeni svojevrsnim koštanim „mostom“. U svom donjem delu oklop je masivne koštane građe. Preko tog koštanog sloja nalazi se sloj kože. Kod kornjača sa mekim oklopom taj sloj je kožast, dok se kod ostalih vrsta preko kože razvio tipičan pločasti oklop. Ploče se dele na grupe (leđne, bočne, ivične, repne itd. u zavisnosti na kojem delu tela se nalaze). Oklop se sastoji od oko 50 kostiju i evoluirao je pre više miliona godina.[5]

Ishrana

uredi

Današnje kornjače nemaju zube. Raspolažu snažnim aparatom za hranjenje koji se razvio od čeljusnih kostiju. U prošlosti kornjače su imale zube, ali su se oni tokom evolucije izgubili i zamenjeni su preoblikovanim vilicama. Kao i svi drugi gmizavci ni kornjače ne žvaću hranu nego otkidaju komade, pomažući se pri tome prednjim udovima.

Kornjače mogu biti biljojedi kao i mesojedi. Međutim, svima je zajednička potreba za hranom bogatom kalcijumom koji im je neophodan za izgradnju oklopa. Da bi mogle uneti kalcijum, kornjačama je potreban vitamin D3.

Kretanje

uredi

I na kopnu i u vodi kornjače se kreću krivudavo što je tipično za gmizavce. Pri tome se oslanjaju na oklop što im u vodi smanjuje potrošnju energije. Na kopnu njihovo kretanje često deluje vrlo nespretno. Morske kornjače su razvile jedinstven način kretanja. Mašu prednjim udovima koji podsećaju na peraje. Na taj način pod vodom postižu dosta veliku brzinu uz optimalnu potrošnju energije, što im omogućava prevaljivanje velikih udaljenosti.

Veličina

uredi

Pored velikog broja vrsta čija se veličina kreće između 10 i 30 cm, tu su još i džinovske kornjače sa ostrva Galapagos i sa Sejšela čija dužina oklopa može biti i preko 1 m.

Čula

uredi

Kornjače vide jako dobro, a u mraku bolje nego ljudi. Bolje razlikuju boje od ljudi jer, kao i svi gmizavci, imaju četiri tipa fotoreceptora za razlikovanje talasnih dužina svetlosti.

Naročito im je izraženo čulo mirisa. Kod kornjača se čulo mirisa nalazi u grlu. Mirisom raspoznaju jestivu od nejestive hrane i prepoznaju tlo u koje mogu zakopati jaja.

Kornjače nemaju spoljno uvo. Ne čuju ni približno tako dobro kao ljudi. Umesto toga, osete duboke vibracije u svojoj okolini.

Glas

uredi

Osim za vreme parenja, kornjače su uglavnom neme. Izuzetak je reakcija na strah, kada uvlače glavu u oklop i pritom ispuštaju glas koji podseća na frktanje. Kad traže mesto pogodno za polaganje jaja, ženke ispuštaju glas sličan stenjanju, slično mužjacima za vreme parenja.

Dužina života

uredi

Kornjače mogu živeti jako dugo. Džinovske kornjače sa Galapagosa mogu živeti i preko 200 godina. Neke američke kornjače žive duže od 100 godina. Neki primerci su dokazano doživeli starost od 180 godina.

Način života

uredi
 

Tipični dan jedne kornjače sastoji se od potrage za hranom i, kod gotovo svih vrsta, izlaganja suncu. Ovo zadnje vrše usled regulisanja telesne temperature. One se zimi zakopavaju ili već u zavisnosti od vrste traže sklonište pod vodom, gde provode nekoliko meseci.

Razmnožavanje

uredi

Kod vrsta koje žive u području umerene klime vreme parenja je u proleće i u jesen. Kod vrsta koje žive u tropskim i suptroskim područjima, vreme parenja zavisi od vlažnosti vazduha.

Nakon oplodnje, ženka ostaje plodna više godina, čime se može objasniti velika uspešnost kornjača kod naseljavanja novih životnih prostora.

Polaganje jaja nastupa nekoliko nedelja nakon oplodnje, ili, u umerenim klimatskim područjima, u proleće. Njihova jaja se svojim osobinama značajno razlikuju od vrste do vrste, i broj jaja je jako različit. Od samo tri jajeta kod jedne vrste, pa sve do više od 100 jaja kod morskih kornjača. Polaganje jaja se vrši isključivo na kopnu. Kad ženka pronađe odgovarajuće mesto, iskopa jamu i u nju polaže jaja. Zatim zatrpava leglo zemljom ili biljnim materijalom.

Kod gotovo svih vrsta kornjača temperatura u leglu za vreme inkubacije određuje pol mladunaca. Ta osobina se pokazala značajnom kod veštačkog uzgoja koji se sprovodi u cilju očuvanja pojedinih vrsta kornjača. Nakon što se izlegu iz jaja, mladunci ostaju u leglu dok u potpunosti ne potroše zalihe hrane iz jajeta. Na najsevernijoj granici rasprostranjenosti kornjača, mladunci koji se izlegu u kasno leto i iznenadi ih rani početak zime, ostaju zakopani u leglu do proleća. Majke ne pružaju nikakvu pomoć u uzgoju mladunaca. Do polne zrelosti prolazi puno godina. Polna zrelost kornjače ne zavisi od njene starosti nego od veličine.

Neprijatelji

uredi

Neprijatelji kornjača su različiti. Dok su legla, kao i tek izležene kornjače, bespomoćno izloženi na milost i nemilost čak rakovima i pticama, za ozbiljno ugrožavanje odrasle kornjače potreban je neko veliki i snažan kao krokodil. Kornjače ozbiljno ugrožavaju i ljudi. U nekim delovima sveta ljudi jedu morske ali i slatkovodne i kopnene kornjače. Kako se radi uglavnom o krivolovu, populacije se, zbog dugog sporog dostizanja polne zrelosti, sporo oporavljaju pa se neke vrste nalaze na ivici nestanka.

Oboljenja

uredi

Prehlada

uredi

Prehlada može biti vrlo opasna po kornjaču i predstavlja verovatno najčešći uzrok smrti kornjače.[6] Najčešći uzrok prehlade je preniska temperatura i prljava voda zbog čega se oštećuje imuni sistem, kao i nedostatak vitamina A[7]. Premda prehlada može biti prolazna i laka, ona može biti i znak početka nekog ozbiljnog problema disajnih organa, poput infekcija, upale pluća itd.

Simptomi prehlade kornjače su kijanje, curenje iz nosa, otečene oči, zevanje (kada se kornjača bori za vazduh), ispuštanje kliktavih zvukova i sl. Kijanje može biti uzrokovano i raznim česticama u nosnim šupljinama (prašinom i sl.), a curenje iz nosa nekom alergijom. U slučaju da simptomi nisu sigurni, potrebno je posetiti veterinara. Moguće je da kornjača ima vode u plućima te ne može uneti dovoljno vazduha. Tada je potrebno rendgensko snimanje pluća. U slučaju upale pluća primetno je neujednačeno i nepravilno plivanje kao i nedostatak apetita.

Ako je uzrok prehlade bakterija, bolest se tretira antibioticima, kao i kod ljudi; mogu biti uneseni u organizam oralno ili pomoću injekcije. Ako je u pitanju virus, ne može se učiniti ništa osim povećanja temperature vode i sačekati da se organizam sam izbori.

Prvi korak pri lečenju bolesti koje liče na prehladu je podizanje temperature i prečišćavanje vode u kojoj kornjača boravi. To pomaže imunskom sistemu ali se mora paziti da temperatura ne bude previsoka — za različite vrste kornjača postoje različite maksimalne temperature u kojima mogu boraviti. Osim toga, kornjača se može izvaditi i na suvo i čuvati u kutiji sa određenom temperaturom i vraćati u vodu jednom ili dva puta dnevno na po pola sata da bi jela i pila vodu.[6] Ako od takvog tretmana kornjači ne bude bolje, potrebno je smesta posetiti veterinara da bi se dobila stručna pomoć.

Piramidalan oklop

uredi

Piramidalan oklop je oboljenje kornjača uzrokovano nepravilnim rastom uzrokovanim najčešće lošom ishranom, ali i nedostatkom prirodne, sunčeve svetlosti. Manifestuje se piramidalnim izraslinama na oklopu, ili oklopom koji raste u nenormalnom smeru. Najčešći uzroci ovakvog oboljenja su sledeći[8]:

  • Ishrana bogata proteinima životinjskog porekla (mnoge kornjače su vegetarijanci i u prirodi uopšte ne jedu meso)
  • Ishrana sa visokim nivoom proteina biljnog porekla, kakva nije dobra čak ni za strogo vegetarijanske kornjače;
  • Nedovoljno kalcijuma u ishrani, koji je vrlo bitan za ispravan rast kornjača;
  • Malo ili nedovoljno izlaganja prirodnoj sunčevoj svetlosti. Piramidalnom oklopu su zato vrlo sklone kornjače koje se strogo drže u zatvorenom prostoru;
  • Nedovoljno vitamina D3 i/ili suviše fosfora u ishrani;
  • Ishrana bazirana na kućnim namirnicama sa visokim nivoom vlage i malo vitamina.

Ako se primeti u ranom stadijumu, dalji razvoj piramidalnog oklopa se može sprečiti, ali se ne može potpuno izlečiti[8].

Piramidalan oklop se, nažalost, ne manifestuje samo na površini, nego kornjače sa ovim simptomima najčešće boluju i od drugih fizičkih oboljenja, poput kamena u bubregu, slabe koštane strukture i renalnih problema. U nekim slučajevima, kornjača zbog nenormalnog oblika oklopa ne može sama da se hrani, tako da je ljudska pomoć neophodna pri svakom obroku.

Određene vrste kornjača, poput vrsta Geochelone sp., Psammobates sp., i još nekih, imaju prirodno piramidalan oklop i to kod njih ne predstavlja oboljenje.

Pokušaji očuvanja

uredi

Ugroženost zbog promene okoline

uredi

Životni prostor mnogih vrsta kornjača je ugrožen. Kopnene kornjače na njihovim prastarim područjima mnogi poljoprivrednici smatraju štetočinama i često ih ubijaju. Mnogi putevi presecaju njihovu životnu sredinu, pa vozila uzrokuju smrt velikog broja jedinki. Pritom, često je reč o ženkama koje traže odgovarajuće mesto za polaganje jaja. Industrijske otpadne vode ljudi često ispuštaju u sredinu nastanjenu vodenim kornjačama čime se ona menja. Morskim kornjačama turizam otežava pristup plažama pogodnim za polaganje jaja. Tek izležene kornjačice koje noću izlaze iz legla na površinu, orijentišu se svetlucanjem vode da dođu do relativne sigurnosti mora. Zbog veštačke svetlosti gube orijentaciju. Morske kornjače se često upletu u lutajuće ribarske mreže i udave se ili progutaju plastiku verujući da se radi o meduzi.

Ugroženost od strane čoveka

uredi

Kornjačina jaja se na plažama često tako intenzivno skupljaju, da je bez ozbiljnih mera zaštite opstanak nekih vrsta veoma ugrožen. Neke kornjače se smatraju delikatesom pa ih ljudi intenzivno love.

Kriza kornjača u Aziji

uredi

Zadnjih godina se sa zabrinutošću posmatra kako se veliki broj kornjača (uglavnom slatkovodnih) nudi na pijacama Jugoistočne Azije. Smatra se da su neke vrste u prirodi neposredno pred izumiranjem. Zadnjih desetak godina se u Kini osnivaju farme za uzgoj kornjača radi pokrivanja potreba tržišta kako bi se prekinuo ili bar značajno smanjio krivolov. S druge strane, te su farme otvorile jedan sasvim novi problem. Egzotičan izgled kornjače povećava cenu na tržištu, pa se zbog toga pokušavaju uzgajati hibridne kornjače. To, s jedne strane ugrožava očuvanje vrste. Sa druge strane, to potpuno dovodi u pitanje sistematiku kornjača Jugoistočne Azije.

Mere zaštite kornjača

uredi

Kako bi se pružila pomoć u nevolji kornjačama u Jugoistočnoj Aziji, koordinirano se u mnogim zoološkim vrtovima sprovodi projekat uzgoja kornjača sa tog područja.

Takođe, kako bi se skrenula pažnja na ugroženost te vrste, koja se inače naziva još i živim fosilima, 23. maj je proglašen Međunarodnim danom kornjača.

Zanimljivosti

uredi

Jedna vrsta morskih kornjača, bukvana, pređe hiljade kilometara i uvek se nepogrešivo vrate na plažu na kojoj su se izlegle. Ova zagonetna stvorenja naseljavaju obale Mediterana, zapadne Afrike, Brazila i jugoistočnu obalu SAD. Čim se izlegu, bebe kornjače krenu na svoje prvo putovanje plivajući kružnom putanjom prečnika nekoliko kilometara, u smeru kazaljke na satu. Odu i vrate se. Naučnici su i ranije znali da ove kornjače znaju da se orijentišu prema magnetnom polju ka severu i jugu. Sada su došli do zaključka da kornjače na osnovu magnetnog polja stvore mentalnu mapu i zahvaljujući tome znaju da se orijentišu ka sve četiri strane sveta.[9]

Sistematika

uredi

Familije

uredi

Podfamilije

uredi

Rodovi

uredi

Podrodovi

uredi
  • Chelodina (Chelodina) Fitzinger, 1826
  • Chelodina (Chelydera) Thomson and Georges in Shea, Thomson and Georges, 2020
  • Chelodina (Macrochelodina) Wells and Wellington, 1985
  • Elseya (Elseya) Gray, 1867
  • Elseya (Hanwarachelys) Thomson, Amepou, Anamiato and Georges, 2015
  • Elseya (Pelocomastes) De Vis, 1897
  • Elseya (Solomonemys) Joseph-Ouni, McCord and Dwyer, 2022
  • Testudo (Agrionemys) Khosatzky and Mlynarski, 1966
  • Testudo (Chersine) Merrem, 1820
  • Testudo (Testudo) Linnaeus, 1758

Vrste

uredi

Podvrste

uredi

Galerija

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Joyce, Walter G. (2017). „A review of the fossil record of basal Mesozoic turtles” (PDF). Bulletin of the Peabody Museum of Natural History. 58 (1): 65—113. doi:10.3374/014.058.0105. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 05. 2019. g. Pristupljeno 2. 6. 2019. 
  2. ^ Turtle Taxonomy Working Group (2017). Turtles of the World: Annotated Checklist and Atlas of Taxonomy, Synonymy, Distribution, and Conservation Status (PDF). Chelonian Research Monographs. Chelonian Research Monographs (no. 1). 7 (8th izd.). Chelonian Research Foundation: Turtle Conservancy. str. 10, 24. ISBN 978-1-5323-5026-9. OCLC 1124067380. doi:10.3854/crm.7.checklist.atlas.v8.2017. Arhivirano (PDF) iz originala 25. 2. 2021. g. Pristupljeno 20. 1. 2018. 
  3. ^ Dubois, Alan; Bour, Roger (2010). „The Distinction Between Family-Series and Class-Series Nominain Zoological Nomenclature, With Emphasis on the Nomina Created by Batsch (1788, 1789) and on the Higher Nomenclature of Turtles” (PDF). Bonn Zoological Bulletin. 57 (2): 149—171. Arhivirano (PDF) iz originala 2022-10-09. g. 
  4. ^ EnchantedLearning.com, „Archelon“ (jezik: engleski)
  5. ^ Kako je kornjača dobila svoj oklop („Blic“, 1. jun 2013)
  6. ^ a b [https://web.archive.org/web/20080801135108/http://www.turtlecare.net/cold.htm Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. avgust 2008) TurtleCare.net: Prehlada (engl. Cold)
  7. ^ www.winrosevet.com: Turtles Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. oktobar 2008), Pristupljeno 9. 4. 2013.
  8. ^ a b TurtleStuff.com, „Piramidalan oklop“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. jul 2012), Pristupljeno 9. 4. 2013.
  9. ^ „Kornjače znaju sve strane sveta”, Rubrika „Kul šejker”. NAJ mesečnik za učenike i učenice starijih razreda osnovne škole (87 izd.). „Nova škola” d.o.o. Beograd, CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije. str. 4. ISSN 1451-3013. Arhivirano iz originala 22. 01. 2018. g. Pristupljeno 22. 1. 2018. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корњаче_(ред)&oldid=28569481”