Kratet Tebanski

Kratet Tebanski (stgrč. Κρατης ο ΘηβαιοςΚρατης ο Θηβαιος, 4. vek pre nove ere - 3. vek pre nove ere) je starogrčki kinički filozof, najpoznatiji učenik Diogena Sinopskog.

Kratet Tebanski
Lični podaci
Datum rođenja	365 p. n. e.
Mesto rođenja	Teba (Grčka),
Datum smrti	365 p. n. e.
Mesto smrti	Beotija,

Biografija

Poticao iz bogate tebanske porodice; dobio dobro obrazovanje. Nakon razaranja Tebe od strane Aleksandra Velikog 335. p. n. e. preselio se u Atinu, gde je postao sledbenik Diogena Sinopskog. Prema drevnim izvorima, on je svu svoju imovinu pretvorio u novac, podelio ga građanima, a sam se „sa takvim žarom bacio na filozofiju da je završio čak i u stihovima Filimona, komičnog pesnika“.

U poređenju sa Diogenom, Kratetov kinički asketizam je umereniji. Kratet nije odbacio imovinu i porodicu; očigledno je i sam posedovao minimalnu imovinu.Nije gajio nikakav zajedljiv prezir prema čoveku; „ponašao se krotko i stanovnici su ga voleli; napisali su na vratima: „Otvorite se Kratetovom dobrom duhu.“ Nepomirljivo se suprotstavljao svojim ideološkim protivnicima, posebno Megaricima (nazvavši dominantne filozofske stavove svojih protivnika „dimom“).

Kratet, za razliku od ostalih kinika, imao je porodicu. Njegova supruga Hiparhija, kao učenica filozofa, napustila je plemićku porodicu iz ljubavi prema njemu, uprkos odvraćanju samog Krateta. Oko ovog braka bilo je tračeva i anegdota o promiskuitetu i bestidnosti, uključujući i javne; međutim, neki savremeni istraživači sumnjaju u istinitost takvih priča. (Nakon toga, nemački pisac Viland je Kratesa i Hiparhiju postavio za junake svog epistolarnog romana „Krates und Hiparhija“, 1804.)

Sačuvano je nekoliko odlomaka iz Kratetovih dela. Jedan od njih daje ironičan opis idealnog ostrvskog grada „Suma”. Od dela koja nisu sačuvana, poznata je knjiga Krateta pod naslovom „Pisma“, puna „izvrsne filozofije, a stilom ponekad bliska samom Platonu“. Dobro poznata takozvana „Pisma iz sanduka“ napisali su rimski kinici iz 1. veka nove ere kao deo ciklusa „Pisma kinika“. Navodi se da je Kratet pisao i tragedije koje „nose pečat visoke filozofije“.

Među Kratetovim učenicima su bili Metrokle, Hiparhija i najpoznatiji, osnivač stoicizma, Zenon iz Citiuma.