Krajputaš Pavlu Ž. Laziću u Svračkovcima

Krajputaš Pavlu Ž. Laziću u Svračkovcima
Krajputaš Pavlu Ž. Laziću u Svračkovcima
	Pavlu Ž. Laziću kraj Ibarske magistrale u Svračkovcima.
Opšte informacije
Mesto	Svračkovci
Opština	Opština Gornji Milanovac
Država	Srbija
Vrsta spomenika	krajputaš
Vreme nastanka	1914.

Krajputaš Pavlu Ž. Laziću u Svračkovcima (Opština Gornji Milanovac) nalazi se na skretanju za Svračkovce sa Ibarske magistrale. Krajputaš je podignut u spomen Pavlu Ž. Laziću iz Grabovice koji je kao narednik Vojske Kraljevine Srbije izgubio život u Drugom balkanskom ratu 1913. godine.^[1]

Opis spomenika

Izgled krajputaša od 2017. godine

Krajputaš pripada reprezentativnom tipu – smešten je na uočljivom mestu, velikih je dimenzija i bogato ukrašen. Isklesan je od crvenkastog grabovičkog kamena. Visina stuba iznosi 185 cm, a širina stranica 50 i 23 cm. Stub se završava „obrnutom” kapom dimenzija 13h69h43 cm. Spomenik je dobro očuvan, osim što je pokrivka stuba pukla po sredini. Ostaci prvobitne polihromije uništeni su naknadnim premazivanjem crnom i belom bojom.

Na strani okrenutoj ka Rudniku prikazan je vojnik u stavu mirno, ruku prislonjenih uz telo, sa oficirskom sabljom i medaljom na grudima. Uniforma je prikazana plošno, bez detalja. Ističu se lepo profilisana šajkača i naborane čizme. Oko glave, u formi oreola, upisano je ime pokojnika: + PAVLE Ž. LAZIĆ NARED.

Po koncepciji spomenika, njegovim dimenzijama, vrsti kamena, upotrebi dekorativnih simbola i identičnim stilskim osobenostima, evidentno je da je ovaj spomenik rad istog majstora koji je isklesao Krajputaš Čedomiru Todoroviću u Grabovici.

Spomenik je bogato ukrašen.^[2] Tekst je sa obe strane oivičen cvetnim ornamentom koji „izrasta“ iz saksije u dnu stuba. Iznad epitafa je krst u obliku rozete oivičene vencem od stilizovanih cvetova. U vrhu stuba su lepezasti urezi koji simbolizuju krila anđela.^[3] Na zapadnoj bočnoj strani prikazan je čest spomenički motiv - stilizovana cvetna lozica koja izrasta iz saksije.^[4] Na suprotnoj strani, ispod teksta, uklesano je nekoliko predmeta u imaginarnom enterijeru koji asociraju na pokojnika: ram na zidu, stolica na kojoj niko ne sedi i sto na kome se nalaze čirak sa svećom i mastionica sa perom.^[3]

Do 2017. godine spomenik je bio u prvobitnom stanju, kada je nestručno „restaurisan” od strane potomka iz familije Lazović. Svi urezi i slova ispunjeni su crnom, a pojedina polja naglašena belom bojom, što nikako nije u skladu sa prvobitnom polihromijom spomenika.^[5] ^[3]

Epitaf

Slova su lepo oblikovana i čitka. Osim imena pokojnika naglašenog veličinom, tekst je klesan velikim slovima. Primetna su i neka odstupanja u vidu latiničnog pisanja slova I kao i upotreba ruskog slova Я. Tekst je kompoziciono lepo uobličen, sa nekoliko lučno klesanih redova:

OVAJ

SPOMEN POKA

ZUE HRABROG I

VITEŠKOG SR

BINA g

PAVLA

Ž LAZIĆA

IZ SVRAČKOV

NAREDNIK I ČETE

TE III BATALj

X OG

PUKA II POZ

NARODN VOJS

POŽIVI 37 G.+

OSVETI KOS

OVO MAKED

ONIJU ALBANI

JU I ЯDRANSKO

PRISTA

NIŠTE A PO

GIBE BOREĆI

SE SA BUGAR

IMA NA BUKO

Tekst se nastavlja na desnoj bočnoj strani:

VOJ GLA

VI 23 JU

NA 1913. G

BOG DA

MU DUŠU

PROSTI

SPOM

EN MU PO

DIŽU

OTAC ŽI

VOIN BR

AT FIL

IP I SIN

RADIŠA

1914. G^[2]

Reference

^ Đuković, Isidor. Rudničani i Takovci u oslobodilačkim ratovima Srbije 1912.1918date=2005. (2. dopunjeno i izmenjeno izd.). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja. ISBN 978-86-82877-16-5.
^ ^a ^b Savović, Saša (2009). Srce u kamenu: krajputaši i usamljeni nadgrobnici rudničko-takovskog kraja. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 978-86-519-0181-5.
^ ^a ^b ^v Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”.
^ Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i narodni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd, Posebna izdanja 13. ISBN 978-86-07-00900-8.
^ Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i narodni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd, Posebna izdanja 13. ISBN 978-86-07-00900-8.

Literatura

Savović, Saša (2009). Srce u kamenu: krajputaši i usamljeni nadgrobnici rudničko-takovskog kraja. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 978-86-519-0181-5.
Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”.
Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i narodni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd, Posebna izdanja 13. ISBN 978-86-07-00900-8.
Đuković, Isidor. Rudničani i Takovci u oslobodilačkim ratovima Srbije 1912.1918date=2005. (2. dopunjeno i izmenjeno izd.). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja. ISBN 978-86-82877-16-5.
Nikola, Dudić (1995). Stara groblja i narodni belezi u Srbiji. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd, Posebna izdanja 13, „Prosveta” Beograd. ISBN 978-86-07-00900-8.

[1] Đuković, Isidor. Rudničani i Takovci u oslobodilačkim ratovima Srbije 1912.1918date=2005. (2. dopunjeno i izmenjeno izd.). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja. ISBN 978-86-82877-16-5.

[Саша_Савовић-2] Savović, Saša (2009). Srce u kamenu: krajputaši i usamljeni nadgrobnici rudničko-takovskog kraja. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 978-86-519-0181-5.

[Каменоресци_народног_образа-3] v Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”.

[automatski_generisano1-4] Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i narodni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd, Posebna izdanja 13. ISBN 978-86-07-00900-8.

[Дудић_Никола-5] Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i narodni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd, Posebna izdanja 13. ISBN 978-86-07-00900-8.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]