Кројцерова соната (pripovetka)

Krojcerova sonata (rus. Крейцерова соната), poznata i pod prevodom Krajcerova sonata, pripovetka je ruskog književnika Lava Tolstoja, prvi put objavljena 1889. Pripada njegovom poznom stvaralaštvu, to jest, delima u kojima je ruski književnik eksplicitno kritikovao društvo i tematizovao moralne probleme. Kroz mahnito pripovedanje glavnog junaka Podniševa nepoznatom strancu u vozu, čitalac se upoznaje sa okolnostima i razlozima koji su ga naveli da u nastupu ljubomore i gađenja ubije svoju ženu. Pored oštre kritike visokog društva, nejednakosti polova i nepostojanosti braka, Tolstoj, preko glavnog junaka Krojcerove sonate, zauzima vrlo negativan stav prema seksualnosti, smatrajući kako ona kod čoveka pobuđuje životinjske nagone i podstiče zločine, koji se mogu obuzdati jedino dobrovoljnom apstinencijom. Pripovetka je naslovljena na osnovu istoimene kompozicije za violinu i klavir Ludviga van Betovena.

Krojcerova sonata
.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	Kreйcerova sonata
Autor	Lav Nikolajevič Tolstoj
Zemlja	Rusija
Jezik	ruski
Žanr / vrsta dela	pripovetka
Izdavanje
Datum	1889
Prevod
Prevodilac	Milovan Glišić Živojin Boškov
Datum izdavanja	1890. (prvo izdanje srpskog prevoda)

Eksplicitnost teme i čina ubistva, oštra kritika društva, kao i moralna poruka izazvale su čitav niz kontroverzi i problema Tolstoju. Knjiga je u Ruskom carstvu objavljena tek nakon što je Tolstojeva supruga Sofija uspela ishoditi audijenciju kod cara Aleksandra III, koji je pristao da se ona može, uz posebna ograničenja i izbacivanje pojedinih delova, prodavati po privatnim kućama. Krojcerova sonata je probleme sa cenzurom imala i u drugim državama, uključujući i SAD, gde ju je zabranila federalna pošta, a budući predsednik Teodor Ruzvelt je Tolstoja nazvao kraljem amoralnih perverznjaka. Pošto su mnogobrojni čitaoci povezivali stavove o braku iznete u pripoveci sa Tolstojevim brakom, Sofija Tolstoj se, takođe, našla uvređenom. U svom dnevniku je zapisala: Ne znam ni kako su ni zašto svi povezali ’Krojcerovu sonatu’ s našim bračnim životom, ali to se desilo. Ali ne samo drugi ljudi, dodala je, I ja u svom srcu znam da je ova priča usmerena protiv mene, da se strašno ogrešila o mene, ponizila me u očima sveta i uništila poslednje tragove ljubavi među nama. Pripovetka je, takođe, postala predmet brojnih kritika njegovih savremenika (uključujući Čehova i Čestertona). Iz svih ovih razloga smatra se jednim od najkontraverznijih Tolstojevih književnih ostvarenja.

Uprkos kritikama i zabranama, Krojcerova sonata je postala jedna od najpoznatijih Tolstojevih ostvarenja, hvaljena od strane književnih kritičara zbog ekspresivne snage i veštine u oslikavanju psihičkog stanja ljubomore. Na temelju zapleta komponovan je istoimeni balet, postavljeno nekoliko pozorišnih komada i snimljeno je nekoliko filmskih i televizijskih ekranizacija, uključujući i istoimenu televizijsku dramu prikazanu u Jugoslaviji 1969. u režiji Jovana Konjovića. Prvi prevod na srpski jezik načinio je književnik Milovan Glišić, koji je izašao 1890, godinu dana nakon originalnog ruskog izdanja. Kasniji prevod načinio je i Živojin Boškov.

Sadržaj zapleta pripovetke

Neimenovani pripovedač se nalazi u vozu, okružen nizom različitih putnika. Oni započinju razgovor o braku i njihovim razvodima, upoređuju kako su se nekad brakovi sklapali, a kako se danas brzo rastavljaju i šta je pravi recept za uspešan brak. Kada jedna od putnica izjavi da je za pravi brak potrebna prava ljubav, u razgovor se uključuje povučeni sedokosi putnik, koji uznemirano kazuje da ono što društvo opisuje rečju ljubav veoma kratko traje. Konvencija propisuje da dvoje ljudi treba da ostanu zajedno, a da se ljubav s početka brzo pretvara u mržnju. Na nelagodnost ostalih putnika, misteriozni govornik otkriva svoj identitet. On otkriva da se zove Podnišev i da su sigurno upoznati sa društvenim skandalom, koji je nastao kada je u nastupu ljubomore ubio svoju suprugu.

Putnici uznemireni otkrićem polako napuštaju vagon. Jedini ostaje lik pripovedača, kome ubrzo Podnišev počinje da prepričava svoj život, objašnjavajući uzroke njegovog čina ubistva. Svoju ispovest započinje otkrićem kako je još kao petnaestogodišnji dečak počeo da odlazi kod prostitutki. Takav običaj je i podstican od strane društva, jer je nauka počela da tvrdi da se na taj način neguje zdravlje mladih muškaraca. Takođe, putnik ukazuje da i visoko društvo, takođe, funkcioniše poput javne kuće, jer se ženska garderoba i šminka osmišljavaju da zavedu i probude kod muškaraca erotsku želju. Muškarci i žene nikada neće postati jednaki sve dok muškarci ne prestanu da žene doživljavaju kao puke objekte. Ipak, Podnišev ističe da su žene, iako u nezavidnom položaju, uspele da ostvare moć nad muškarcima, o čemu svedoči na koji način društvo teži da udovolji njihovim prohtevima.

Podnišev nastavlja svoju ispovest, otkrivajući da je oženio lepu i časnu devojku, ali da je razočarenje, prouzrokovano zasićenjem, počelo da nastupa još tokom medenog meseca. Njihov brak je bio pun prepirki, ali i strastvenih pomirenja, koja su često nastupala nakon žestokih svađa. Nakon što je rodila petoro dece, doktori savetuju suprugu da počne da koristi sredstva za kontracepciju. Tada je posle dugo vremena ponovo počela da obraća pažnju na sebe i na svoj izgled. Uskoro mu supruga upoznaje violinistu Truhačevskog. Njih dvoje sviraju zajedno Betovenovu Krojcerovu sonatu, što budi ljubomoru u glavnom junaku. Nakon što je otišao na poslovni put, odlučuje da se vrati ranije u dom. Tamo zatiče njegovu suprugu i Truhačevskog kako večeraju. Izluđen ljubomorom obara svoju suprugu i ubada je nožem. Na njenom samrtničkom odru moli je za opraštaj. Isto to čini od putnika pripovedača na kraju pripovetke.

Literatura

• Rayfield, Donald (1999). Understanding Chekhov: A Critical Study of Chekhov's Prose and Drama. Univ of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-16314-3. 
• Hamilton, Richard F. (2011). President McKinley, War and Empire: President McKinley and America's New Empire. Beograd: Transaction Publishers. ISBN 978-1-4128-0962-7. 
• Chesterton, Gilbert Keith (1987). The Collected Works of G.K. Chesterton. Ignatius Press. ISBN 978-0-89870-137-1. 

Spoljašnje veze

• (jezik: ruski) Onlajn izdanje knjige