Krsto Škanata
Krsto Škanata (Tivat, 12. januar 1924 — Beograd, 18. februar 2017) bio je jugoslovenski i srpski filmski reditelj.
| Krsto Škanata | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 | |||||
| Lični podaci | |||||
| Datum rođenja | 12. januar 1924. | ||||
| Mesto rođenja | Tivat, Kraljevina SHS | ||||
| Datum smrti | 18. februar 2017. (93 god.) | ||||
| Mesto smrti | Beograd, Srbija | ||||
| Rad | |||||
| Aktivni period | 1953 – 1993 | ||||
| Veza do IMDb-a | |||||
| |||||
Biografija uredi
Posle rata završio je filmski tehnikum, od kada se bavi dokumentarnim filmom.
U karijeri dugoj 40 godina režirao je preko 40 dokumentarnih filmova, među kojima su mnogi ušli u antologije dokumentarnog žanra: U senci magije, Veliko stoleće, Tamo gde prestaje zakon, Prvi padež - Čovek, Odričem se sveta, Ratniče, voljno!, Hvala na slobodi, Nostalgija vampira, Teroristi … Njegovi filmovi su bili žrtve čestih zabrana.
Momo Kapor je u TV recenziji za Ratniče, voljno! primetio sledeće:
- Iako najstrože zabranjen za televiziju, film je dobio Prvu nagradu na filmskom festivalu dokumentarnog filma u Oberhauzenu te ušao u sve svetske antologije. […] Zanimljivo je, gledajući film, otkrivati zašto se ovaj film našao na listi TV zabrana?! […] Takođe je nepoznato zbog čega je filmu odsečena špica tako da se ne znaju pouzdano svi autori?![1]
Slično je sa kratkim filmom Lovćen iz 1974. o rušenju Njegoševe zavetne kapele 1972, da bi se onda baš na tom mestu podigao mauzolej. Izuzev faktografskog uvodnika, filmska kamera dalje bez reči prati radnike i mašine, na svom poslu. U krupnom planu vidimo lica meštana, oni nas posmatraju bez emocija, nemo. Nema naznake kakvom oduševljenju ali ni ogorčenju. Pa ipak, cenzori su i ovaj film našli da je opasan i − zabranili ga.
Reči Srđana Vučinića, umetničkog direktora 21. Festivala autorskog filma:
- Ljudi govore u Škanatinim filmovima, ali ne samo rečima i rečenicama. Još više i sugestivnije govore oni svojim ćutanjem, pogledom, izrazima lica, zamuckivanjem, čitavom fizionomijom koju je na njima izbrazdalo dleto privatne i kolektivne istorije. Kao dokumenti prošlog vremena, Škanatina dela nesumnjivo su vrednija od većine današnjih pisanih istorija, posebno od istorijskih udžbenika sastavljanih za jednokratnu upotrebu. Razlog za ovo ne leži samo u pristrasnosti svake aktuelne istoriografije, u njenoj nužnoj uslovljenosti određenom ideološkom matricom, u selektivnom pristupu činjenicama koje se svesno instrumentalizuju sa jasnom namerom da se željena politika i ideologija brane ili ospore. Za razliku od bilo kakve istoriografije, naknadno utvrđene i pisane, u kojoj je prošlost nužno deformisana u ogledalu sadašnjeg trenutka – Škanatin rediteljski stil, njegova estetika direktnog filma, obezbeđuje neposredni doživljaj davno minulog trenutka; živi utisak “izgubljenog vremena”, utoliko vredniji jer nam ga u tom obliku ne može pribaviti čak ni novinska ni arhivska građa (pošto je i ona uvek posredovana nečijim jezikom, pojmovnim aparatom i mišljenjem).[2]
Preminuo je 18. februara 2017. godine u Beogradu.[3][4] Sahranjen je 21. februar 2017. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Dodeljen mu je Orden Vuka Karadžića.[5]
Filmografija[6] uredi
Ovaj članak je nedovršen. |
1990−93 uredi
- Bog i Hrvati (1993) Dokumentarni
- Prvi put zajedno (1990) Dokumentarni kratkometražni
1980−89 uredi
- Moševac (1988) Dokumentarni
- Hvala na slobodi (1988) Dokumentarni kratkometražni
- Galenika (1985) Dokumentarni kratkometražni
- Kolubara metal - Montaža (1984) Dokumentarni kratkometražni
- 12 meseci zime (1983) Dokumentarni
- Centralni remont (1983) Dokumentarni kratkometražni
- Kopaonik (1983) Dokumentarni kratkometražni
- Ateks (1983) Dokumentarni kratkometražni
- Odlagač (1981) Dokumentarni kratkometražni
- Tamnava (1981) Dokumentarni kratkometražni
- Josip Broz Tito (1980) Dokumentarni
1970−79 uredi
- Tito (1977) Dokumentarni kratkometražni
- Sa Ovčara i Kablara (1976) Dokumentarni kratkometražni
- Komunisti Jugoslavije (1975) Dokumentarni
- Lovćen (1974) Dokumentarni
- Beograd - Grad domaćin (1974) Dokumentarni kratkometražni
- Ustaše (1973) Dokumentarni kratkometražni
- Kolubara (1972) Dokumentarni kratkometražni
- Teroristi (1970) Dokumentarni
1960−69 uredi
- Vežbajmo svaki dan (1969) Dokumentarni kratkometražni
- Kosovsko crno zlato IV (1968) Dokumentarni kratkometražni
- Nostalgija vampira (1968) Kratkometražni
- Ratniče, voljno! (1967) Dokumentarni kratkometražni
- Srećno (1967) Dokumentarni kratkometražni
- Kosovsko crno zlato (1966) Kratkometražni
- Odričem se sveta (1965) Dokumentarni
- Uljez (1965) Dokumentarni
- Prvi padež - Čovek (1964) Dokumentarni kratkometražni
- Izveštaj iz sela Zavoj (1963) Dokumentarni kratkometražni
- Tamo gdje prestaje zakon (1963) Dokumentarni kratkometražni
- Ipak razmislite (1961) Dokumentarni kratkometražni
- Za Đerdapsku branu (1960) Dokumentarni kratkometražni
1953−59 uredi
- Morska solana (1959) Dokumentarni kratkometražni
- Bijele žetve (1958) Dokumentarni kratkometražni
- Rad i fizička kultura (1958) Dokumentarni kratkometražni
- Veliko stoljeće (1958) Dokumentarni
- Odred mira (1957) Dokumentarni kratkometražni
- Štafeta mladosti (1957) Dokumentarni kratkometražni
- Dug savesti (1957) Dokumentarni kratkometražni
- Spasonosne kapi (1954) Dokumentarni kratkometražni
- U senci magije (1953) Dokumentarni kratkometražni
Izvori uredi
- ^ „Momo Kapor u najavi za Ratniče, voljno!”. RTS, YouTube.
- ^ „Srđan Vučinić, umetnički direktor festivala u 'Ljudi govore'”. 21. Festival autorskog filma. Arhivirano iz originala 17. 09. 2016. g. Pristupljeno 30. 08. 2016.
- ^ Preminuo reditelj Krsto Škanata
- ^ Preminuo reditelj Krsto Škanata („Politika”, 19. februar 2017)
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. str. 571.
- ^ Lista preuzeta sa Krsto Škanata na sajtu IMDb (jezik: engleski) i proširena za naslove koji su uvršteni u Retrospektivu, tako da je lista sigurno nepotpuna.
