Kulturni turizam

Kulturni turizam je veoma rasprostranjena vrsta turističkog prometa. Njegovu osnovu čini zadovoljavanje kulturne potrebe sa različitim modalitetima, što znači da se nešto novo vidi, bliže upozna, da se ostvari poseban doživljaj i sl. Kulturni turizam je istovremeno i rezultat i faktor materijalnog i duhovnog progresa ljudskog društva.

Osnovne karakteristike kulturnog turizma

• posećenost većeg broja raznovrsnih motiva;
• usmerenost kretanja kako ka kulturnim, tako i ka prirodnim motivima;Učesnike kulturnih turističkih kretanja privlače kulturne vrednosti minulih civilizacija (egipatske piramide, Pompeja u Napulju, Akropolj u Atini, Koloseum u Rimu i sl.), ali i prirodni motivi sa izraženim estetskim i kuriozitetnim atributima ( Plitvička jezera, Postojnska jama, vulkanske kupe, kao što je recimo Vezuv i sl.).
• relativno kratki turistički boravci; Atraktivno dejstvo motiva u kulturnim kretanjima manifestuje se, uglavnom, razgledanjem, tako da je zadržavanje turista, iako zavisno od intenziteta kulturne potrebe, u proseku znatno kraće nego kod rekreativnog kretanja.
• veći radijus kretanja; Činjenica je da su kulturni faktori, pored ekonomskih, presudni u pokretanju turista, što znači da je kod njih snažno izražena želja da se vidi i upozna nešto novo. Ukoliko je ta želja jače izražena, utoliko je i radijus kretanja u kulturnom turizmu veći.
• manja sezoničnost turističkih kretanja; Atraktivno dejstvo kulturnih motiva uglavnom je postojano tokom cele godine, nezavisno od promene klimatskih uslova, što nije karakteristično za većinu rekreativnih turističkih motiva. Znači da je relativno manja sezoničnost kulturnih kretanja uslovljena manjim uticajem klime kao faktora opšte pokretljivosti turista.
• relativno visoka i raznovrsna turistička potrošnja; Klijentela koja učestvuje u kulturnim kretanjima odlikuje se relativno velikom kupovnom moći i visokim nivoom kulture, zbog čega ponuda u ovom segmentu tražnje mora biti fokusirana na motive velike atraktivnosti i visok nivo usluga, uz kvalitetna i objektivna sredstva propagande.

Porast kulturnog turizma u svetu

Kraj 20. veka obeležio je progresivan rast kulturnog turizma u svetu, sa tendencijom da bude još ubrzaniji u 21. veku. Ključni činioci koji objašnjavaju ovakav uspon kulturnih turističkih kretanja ogledaju se u sledećem:

1. Kulturni turizam doživljava svoju ekspanziju usled sve veće divergencije kulturne turističke tražnje
2. Progresivno se povećava svest državnih i lokalnih organa kao i privrednog sektora o ogromnim mogućnostima turističke valorizacije kulturne baštine, imajući u vidu značajne ekonomske efekte koji iz toga prositiču
3. Institucije zadužene za očuvanje i održavanje kulturn-istorijskog nasleđa ispoljavaju naglašeno interesovanje za razvoj turističkog prometa
4. Kontinuirani rast ukupnih turističkih kretanja u svetu, kako domaćih tako i međunarodnih, dovodi do pojave i razvoja sve većeg broja različitih turističkih mesta i područja koja raspolažu mogućnostima za razvoj kulturnog turizma.

Kulturni turistički motivi

Sve motive koji zadovoljavaju kulturnu turističku potrebu kretanja nazivamo kulturnim turističkim motivima, za njih su najčešće vezani atributi estetskog i znamenitog. Prema poreklu, kulturni motivi se mogu podeliti na sledeće vrste:

• etnosocijalni
• umetnički
• ambijentalni
• manifestacioni
• pejzažni motivi

Etnosocijalni motivi

Ova grupa motiva obuhvata u celini život nekog naroda, njegovu materijalnu i duhovnu kulturu (jezik, folklor, narodna nošnja, kuhinja..)

Umetnički motivi

Ova grupa motiva odražava interesovanje turista za umetničke spomenike, koji mogu biti istorijski i savremeni. Umetnički motivi se dele na:

1. arhitektonske
2. likovne
3. teatralne

Ambijentalni motivi

To su manje ili veće prostorne celine, pa i pojedinačni građevinski objekti, koji poseduju neke od atributa turističke atraktivnosti (hidrocentrale, industrijski rejoni, aerodromi, moteli, trgovi, bulevari..)

Manifestacioni motivi

Odnose se na vrstu i značaj priredbi i manifestacija (kulturne, političke, umetničke, sportske, zabavne) koje uzrokuju turistička kretanja.

Pejzažni motivi

To su kompleksni turistički motivi sastavljeni od prirodnih i antropogenih elemenata. Razlikuju se 3 osnovna tipa pejzaža:

1. ravničarski
2. planinski
3. primorski

Galerija

• 
  Koloseum spolja
• 
  Unutrašnjost Koloseuma
• 
  Toranj u Pizi
• 
  Akropolj
• 
  Šenbrun u Beču
• 
  Šenbrun
• 
  Sagrada familia
• 
  Muzej Salvadora Dalija
• 
  Ajfelova kula
• 
  Rijks muzej
• 
  Moskva
• 
  Crkva Gospa od Anđela u tesnacu Verige (Crna Gora)

Literatura

• Bob McKercher and Hilary du Cros, Cultural tourism : the partnership between tourism and cultural heritage management, Routledge, 2002
• Greg Richards, Cultural tourism : global and local perspectives, Routledge, 2007
• Priscilla Boniface, Managing quality cultural tourism, Routledge, 1995
• Milena Ivanovic, Cultural Tourism, Juta and Company Ltd, 2009
• Juan José Prieto Gutierrez, External cultural tourism in Spain 2013.

Spoljašnje veze

• Destinacije kulturnog turizma
• 10 najposećenijih gradova u svetu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. novembar 2015)