Википедија

Kunić

назив за ситне сисаре из породице зечева

Kunić je naziv za sitne sisare iz porodice zečeva (Leporidae). Postoji deset rodova kunića. Obično žive 4—10 godina, dok domaći kunić (Oryctolagus cuniculus domesticus) može živeti 6—12 godina, pa i više. Kunići, za razliku od zečeva, kopaju jazbine u zemlji. Mladi dolaze na svet posle mesec (30) dana gestacije. Rađaju se slepi i bez dlake, a progledaju sa navršene dve nedelje. Stoga se mladi kunići smatraju altricijalnim, za razliku od prekocijalnih zečeva.

Kunić
Temporalni opseg: Kasni eocen–holocen (53–0 Ma)
Sylvilagus audubonii
Sylvilagus audubonii
Naučna klasifikacijaEdit this classification
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Lagomorpha
Porodica: Leporidae
Uključene grupe

Oryctolagus cuniculus obuhvata evropsku vrstu kunića i njene potomke, 305 svetskih rasa[1] domaćih kunića. Sylvilagus obuhvata 13 vrsta divljih kunića, među njima i sedam vrsta čekinjastih kunića. Evropski kunić, koji je uveden na sve kontinente osim Antarktika, poznat je širom sveta kao divlji plen i kao pripitomljeni oblik stoke i kućnog ljubimca. Sa svojim raširenim uticajem na ekologiju i kulturu, kunić je, u mnogim delovima sveta, deo svakodnevnog života — kao hrana, odeća, pratilac i izvor umetničke inspiracije.

Terminologija i etimologija uredi

Mužjaci kunića se nazivaju bakovima, a ženke se zovu daz, na engleskom govornom području. Stariji izraz za odraslog kunića koji se koristio do 18. veka je coney (ultimatno izveden od latinskog cuniculus), dok se rabbit nekada odnosio samo na mlade životinje.[2] Drugi termin za mladog zeca je zeko (engl. bunny), iako se ovaj termin često neformalno primenjuje (posebno kod dece) na zečeve uopšte, posebno na domaće. U skorije vreme, izraz kit ili kitten se koristi za označavanje mladog zeca.

Grupa zečeva je poznata kao kolonija ili gnezdo (ili, povremeno warren, mada se ovo češće odnosi na mesto gde zečevi žive).[3] Grupa beba zečeva proizvedenih od jednog parenja naziva se leglom,[4] a grupa domaćih zečeva koji žive zajedno ponekad se naziva stado.[5]

Sama reč zec potiče od srednjoengleskog rabet, pozajmice iz valonskog robète, što je bila umanjenica od francuskog ili srednjoholandskog robbe.[6]

Taksonomija uredi

Kunići i zečevi su ranije bili svrstani u red Rodentia (glodari) do 1912. godine, kada su premešteni u novi red, Lagomorpha (koji takođe uključuje pike). Ispod su neki od rodova i vrsta zeca.

  •  
    Brachylagus idahoensis
    pigmejski kunić
  •  
    Nesolagus netscheri
    sumatranski prugasti kunić
    (model)
  •  
    Oryctolagus cuniculus
    evropski kunić
    (divlji tasmanski primerak)
  •  
    Pentalagus furnessi
    amimi kunić
    (Taxidermy specimen)
  •  
    Romerolagus diazi
    vulkanski kunić
    (Taxidermy specimen)
  •  
    Sylvilagus aquaticus
    močvarni kunić
    (mladunče)
  •  
    Sylvilagus audubonii
    pustinjski pamučni rep
  •  
    Sylvilagus bachmani
    grmasti kunić
  •  
    Sylvilagus brasiliensis
    tapeti
    (taksidermijski uzorak)
  •  
    Sylvilagus palustris hefneri
    močvarni kunić sa Frorida Kis
 
Zec
Johann Daniel Meyer (1748)
 
Kunić
Johann Daniel Meyer (1748)

Ekologija uredi

Kunići su životinjski plen i stoga su stalno svesni svog okruženja. Na primer, u mediteranskoj Evropi, kunići su glavni plen crvenih lisica, jazavaca i iberijskih risova.[7] Ako se suoči sa potencijalnom pretnjom, kunić se može ukočiti i posmatrati, a zatim upozoriti druge u jami snažnim udarcima o zemlju. Kunići imaju izuzetno široko vidno polje, a dobar deo je posvećen skeniranju iznad glave.[8] Oni preživljavaju predaciju tako što se kopaju, skakuću cik-cak pokretima i, ako su uhvaćeni, nanose snažne udarce zadnjim nogama. Njihovi jaki zubi omogućavaju im da jedu i grizu kako bi izbegli borbu.[9] Najdugovečniji kunić zabeležen, pripitomljeni evropski kunić koji je živeo na Tasmaniji, uginuo je u dobi od 18 godina..[10] Životni vek divljih kunića je mnogo kraći; prosečna dugovečnost istočnoameričkog kunića, na primer, je manja od jedne godine.[11]

Stanište i opseg uredi

Staništa kunića obuhvataju livade, šume, travnjake, pustinje i močvare.[12] Kunići žive u grupama, a najpoznatija vrsta, evropski kunić, živi u jazbinama, odnosno zečjim rupama. Grupa jazbina se naziva lavorište.[12]

Ekološki problemi uredi

Vidi još: Kunići u Australiji

Kunići su bili izvor ekoloških problema kada su ih ljudi uneli u divljinu. Kao rezultat njihovog apetita i brzine razmnožavanja, uništavanje divljih kuniča može biti problematično za poljoprivredu. Trovanje gasom (fumigacija jazbina),[13] barijere (ograde), odstrel, hvatanje i lov omčom korišćeni su za kontrolu populacije kunića, ali najefikasnije mere su bolesti kao što su miksomatoza (mikso ili miksi, kolokvijalno) i kalicivirus. U Evropi, gde se kunići uzgajaju u velikom obimu, oni su zaštićeni od miksomatoze i kalicivirusa genetski modifikovanim virusom. Virus je razvijen u Španiji i koristan je za uzgajivače kunića. Ako bi se probio u divlje populacije u oblastima kao što je Australija, mogao bi da izazove bum populacije, jer su te bolesti najozbiljnije pretnje opstanku kunića. Kunići u Australiji i Novom Zelandu smatraju se takvim štetočinama da su vlasnici zemljišta zakonski obavezni da ih kontrolišu.[14][15]

Vidi još uredi


Reference uredi

  1. ^ „Data export”. DAD-IS (Domestic Animal Diversity Information System). FAO (Food and Agriculture Organization of the United Nations). 21. 11. 2017. Pristupljeno 30. 3. 2018. 
  2. ^ „coney”. Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 2. 3. 2018. 
  3. ^ „The Collective Noun Page”. Arhivirano iz originala 1. 2. 2008. g. Pristupljeno 2008-01-30. 
  4. ^ McClure, DVM PhD DACLAM, Diane (2018). „Breeding and Reproduction of Rabbits”. Merck Veterinary Manual. Arhivirano iz originala 6. 1. 2018. g. Pristupljeno 5. 1. 2018. 
  5. ^ „Common Questions: What Do You Call a Group of...?”. archived copy of Animal Congregations, or What Do You Call a Group of.....?. U.S. Geological Survey Northern Prairie Wildlife Research Center. Arhivirano iz originala 20. 3. 2015. g. Pristupljeno 26. 2. 2018. 
  6. ^ „rabbit”. Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 15. 7. 2021. 
  7. ^ Fedriani, J. M.; Palomares, F.; Delibes, M. (1999). „Niche relations among three sympatric Mediterranean carnivores” (PDF). Oecologia. 121 (1): 138—148. Bibcode:1999Oecol.121..138F. CiteSeerX 10.1.1.587.7215  . JSTOR 4222449. PMID 28307883. S2CID 39202154. doi:10.1007/s004420050915. Arhivirano (PDF) iz originala 4. 3. 2016. g. 
  8. ^ Tynes, Valarie V. Behavior of Exotic Pets Arhivirano 6 maj 2016 na sajtu Wayback Machine. Wiley Blackwell, 2010, p. 70.
  9. ^ Davis, Susan E. and DeMello, Margo Stories Rabbits Tell: A Natural And Cultural History of A Misunderstood Creature Arhivirano 6 maj 2016 na sajtu Wayback Machine. Lantern Books, 2003, p. 27.
  10. ^ Glenday, Craig (2013). Guinness World Records 2014. str. 043. ISBN 978-1-908843-15-9. 
  11. ^ Cottontail rabbit at Indiana Department of Natural Resources Arhivirano 17 novembar 2016 na sajtu Wayback Machine
  12. ^ a b „Rabbit Habitats”. Arhivirano iz originala 4. 8. 2009. g. Pristupljeno 7. 7. 2009. 
  13. ^ Department of Primary Industries and Regional Development; Agriculture and Food Division; Pest and Disease Information Service (PaDIS). „Rabbit control: fumigation”. agric.wa.gov.au (na jeziku: engleski). Government of Western Australia. Pristupljeno 25. 9. 2021. 
  14. ^ „Feral animals in Australia — Invasive species”. Environment.gov.au. 1. 2. 2010. Arhivirano iz originala 21. 7. 2010. g. Pristupljeno 30. 8. 2010. 
  15. ^ „Rabbits — The role of government — Te Ara Encyclopedia of New Zealand”. Teara.govt.nz. 1. 3. 2009. Arhivirano iz originala 12. 6. 2011. g. Pristupljeno 30. 8. 2010. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Kunić na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кунић&oldid=27511547”