Википедија

Kudžo

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Kudžo (film).

Kudžo je psihološki horor roman o psu zaraženom besnilom, koji je 1981. godine napisao američki pisac Stiven King. On je 1982. godine za ovaj roman dobio nagradu Britanskog društva za fantastiku, a roman je 1983. godine pretočen u film.

Pozadina priče

uredi

Kudžovo ime potiče od pseudonima Vilija Vulfa, jednog od ljudi odgovornih za organizovanje kidnapovanja Pati Herst i za njenu indoktrinaciju u Simbiotičku oslobodilačku armiju. Stiven King piše o Kudžou u delu O pisanju, gde za ovaj roman kaže da se „jedva seća da ga je uopšte napisao“. Knjiga je napisana u vreme kada je King bio zavisan od kokaina. King dalje govori kako mu se knjiga dopada i da mu je krivo što se ne seća uživanja u dobrim delovima dok ih je zapisivao na papir.

Radnja

uredi

Radnja se dešava u okruženju u koje su smeštena mnoga druga Kingova dela: izmišljenom gradu Kesl Rok u Mejnu. Priča se vrti oko dve lokalne porodice, a narativ je prošaran vinjetama iz naizgled običnih života raznih drugih stanovnika. Poglavlja nemaju naslove, već beline između odeljaka naznačuju kada se pripovedanje prebacuje na drugu tačku gledišta.

Porodica Trenton, koja pripada srednjoj klasi, nedavno se preselila u Kesl Rok iz Njujorka, sa sobom povevši četvorogodišnjeg sina Teda. Otac porodice, Vik, otkriva da je njegova žena Dona nedavno okončala ljubavnu aferu. Usred ove napetosti u kući, Vikova agencija za oglašavanje propada, a on je primoran da putuje van grada i da ostavi Teda i Donu kod kuće. Porodica Kembers, koja pripada radničkoj klasi, već dugo godina živi u ovom gradu: Džo je mehaničar koji kontroliše i zlostavlja svoju ženu Čeriti i njihovog desetogodišnjeg sina Breta. Čeriti osvaja nagradu od 5000 dolara na lotou i koristi prihod kako bi nagovorila Džoa da joj dozvoli da odvede Breta na put, u posetu Čeritinoj sestri Holi u Konektikatu. Džo prihvata i tajno planira da iskoristi vreme kako bi otišao u Boston na mali izlet.

Kudžo, veliki, dobroćudni pas bernardinac porodice Kembers, juri divljeg zeca u poljima oko njihove kuće i uvlači glavu u ulaz male krečnjačke pećine, u kojoj ga slepi miš zaražen besnilom ujeda za nos i inficira tim virusom. Dok Čeriti i Bret napuštaju grad, Kudžo ubija njihovog suseda alkoholičara, Garija Pervijea. Kada Džo ode do Garija da bi popričao sa njim o putovanju u Boston, Kudžo ubija i njega.

Dona, sama kod kuće sa Tedom, vozi njihov Ford Pinto, koji ne radi dobro, kod Kembersovih na popravku. U dvorištu Kembersovih auto se pokvari i dok Dona pokušava da nađe Džoa, pojavljuje se Kudžo i napada je. Ona beži nazad u auto kada Kudžo započne napad. Dona i Ted su zarobljeni u vozilu, u kome postaje sve toplije zbog sunca. Tokom jednog pokušaja bekstva, Kudžo ujeda Donu za stomak i nogu ali ona uspeva da preživi i pobegne natrag u auto. Planira da otrči do kuće Kembersovih, ali odustaje od te ideje zbog straha da će vrata biti zaključana i da je zatim Kudžo ubiti, čime će njen sin ostati sam.

Vik se vraća u Kesl Rok posle nekoliko neuspelih pokušaja da kontaktira Donu i saznaje od policije da je Stiv Kemp, čovek sa kojim je Dona imala ljubavnu aferu, osumnjičen za pljačku njegove kuće i moguću otmicu Done i Teda. Kako bi istražila sve tragove, državna policija šalje šerifa Kesl Roka, Džordža Banermana, do kuće Kembersovih, ali ga Kudžo napada i ubija. Dona se, nakon što je bila svedok napada i shvatila da je Ted u opasnosti da umre od dehidratacije, bori sa Kudžom i ubija ga. Vik stiže na mesto zbivanja, a ubrzo potom stižu i vlasti, ali je Ted već umro od dehidratacije i toplotnog udara. Donu vode hitno u bolnicu, a Kudžovu glavu uzimaju radi biopsije, kako bi se proverilo da li je imao besnilo pre nego što se kremira.

Roman se završava nekoliko meseci kasnije tako što obe porodice, i Trentonovi i Kembersovi, pokušavaju da nastave sa svojim životima: Dona je završila lečenje od besnila, njen brak sa Vikom je opstao, a Čeriti poklanja Bretu novo vakcinisano štene po imenu Vili. Postskriptum na kraju knjige podseća čitaoca da je Kudžo bio dobar pas koji se uvek trudio da učini svoje vlasnike srećnim, ali ga je besnilo nateralo na nasilje.

Reference

uredi

Literatura

uredi
  • "1982 Award Winners & Nominees". Worlds Without End. Pristupljeno 2009-07-22.[1]
  • March 1, 1976. Patty's Long Ordeal on the Stand [1] Time.com[2]
  • August 14, 1981. Cujo: New York Times Book Review [2] New York Times.com[3]
  • King, Stephen. On Writing. pp. 110, Hodder & Stoughton. . ISBN 978-0-340-82046-9.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)[4]
  • "StephenKing.com - Cujo Inspiration". stephenking.com. Pristupljeno 2018-05-02.[5]
  • Albert, Rolls (2009). Stephen King : a biography. Westport, Conn.: Greenwood Press. str. 34. ISBN 978-0-313-34573-9. OCLC 298460995. </ref>
  • Rich, Interviewed by Christopher Lehmann-Haupt and Nathaniel (2006). "Stephen King, The Art of Fiction No. 189". The Paris Review. Fall 2006 (178). ISSN 0031-2037. Pristupljeno 2018-05-02.[6]
  • McDowell, Edwin (September 27, 1981). "Behind the Best Sellers". New York Times. Archived from the original on 1997.[7]
  • Lehmann-Haupt, Christopher (August 14, 1981). "Cujo: New York Times Book Review". New York Times.[3]
  • Rogak, Lisa (5. 1. 2010). Haunted heart : the life and times of Stephen King (1. St. Martin's Griffin izd.). New York. ISBN 9781429987974. OCLC 862069016. </ref>
  • King, Stephen (2018-02-20). Cujo: A Novel (Reprint edition ed.). Gallery Books. . ISBN 978-1-5011-9224-1.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)[8]
  • Smythe, James (2012-11-02). "Rereading Stephen King: week 11 – Cujo". the Guardian. Pristupljeno 2018-05-02.[9]
  • "StephenKing.com - Needful Things Characters". www.stephenking.com. Pristupljeno 2018-05-02.[10]
  • "StephenKing.com - The Dark Half Characters". www.stephenking.com. Pristupljeno 2018-05-02.[10]
  • "StephenKing.com - Pet Sematary Characters". www.stephenking.com. Pristupljeno 2018-05-02.[10]

Spoljašnje veze

uredi
  1. ^ Kapinski, Elizabeth (1982). „BPA seeks award nominees”. PsycEXTRA Dataset. doi:10.1037/e384212004-035. 
  2. ^ Üngör, Uğur Ümit (18. 01. 2018). „Becoming and unbecoming refugees: the long ordeal of Balkan Muslims, 1912–34”. Manchester University Press. ISBN 9781784994419. doi:10.7228/manchester/9781784994419.003.0015. 
  3. ^ a b „New York Times New York City Poll, August 2004”. ICPSR Data Holdings. 18. 02. 2005. doi:10.3886/icpsr04156. 
  4. ^ King, Stephen (2001). On writing : a memoir of the craft. London: New English Library. ISBN 9780340769980. OCLC 45484860. 
  5. ^ Lemes, Rodrigo Cristian. Análise experimental do desempenho aerodinâmico de uma asa com flape, cujo elemento principal possui bordo de fuga serrilhado (Teza). Universidade de Sao Paulo Sistema Integrado de Bibliotecas - SIBiUSP. 
  6. ^ York, Steve (2006). „Fall and Resurrection (review)”. Notes. 63 (1): 178—179. ISSN 1534-150X. S2CID 191585245. doi:10.1353/not.2006.0129. 
  7. ^ Löfflmann, Georg (2017). „Competing Visions for America – Popular Discourses of Grand Strategy on the New York Times Best-Sellers List”. American Grand Strategy under Obama. Edinburgh University Press. ISBN 9781474419765. doi:10.3366/edinburgh/9781474419765.003.0004. 
  8. ^ King, Stephen (20. 2. 2018). Cujo : a novel (1. Gallery Books trade paperback izd.). New York, NY. ISBN 9781501192241. OCLC 1023593318. 
  9. ^ Hegland, Kenney F. (2003). „If Stephen King Discovers Cujo, Can Judges Discover Law?”. SSRN Electronic Journal. ISSN 1556-5068. doi:10.2139/ssrn.401560. 
  10. ^ a b v „LAS VEGAS SANDS CORP., a Nevada corporation, Plaintiff, v. UKNOWN REGISTRANTS OF www.wn0000.com, www.wn1111.com, www.wn2222.com, www.wn3333.com, www.wn4444.com, www.wn5555.com, www.wn6666.com, www.wn7777.com, www.wn8888.com, www.wn9999.com, www.112211.com, www.4456888.com, www.4489888.com, www.001148.com, and www.2289888.com, Defendants.”. Gaming Law Review and Economics. 20 (10): 859—868. decembar 2016. ISSN 1097-5349. doi:10.1089/glre.2016.201011. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Куџо&oldid=27439542”