Knjiga proroka Jeremije
Knjiga proroka Jeremije ili knjiga Jeremijina je jedna od knjiga hebrejskog Tanaha, odnosno Starog zaveta. Knjiga Jeremijina je trinaesta knjiga Tanaha. U Bibliji je 24. knjiga. Napisao ju je prorok Jeremija u Judeji i Egiptu.
Ova knjiga beleži poslednje proročanstvo koje je namenjeno Judi, upozoravajući na propast koja će ih stići ukoliko se ne pokaju. Jeremija poziva narod da se vrati Bogu. On istovremeno otkriva neminovnost Jedine propasti kao posledice toga što se nisu pokajali za idolopoklonstvo i nemoral.
Pisanje knjige je završeno 580. p. n. e.
Knjiga obuhvata period od 647. – 580. p. n. e.[1]
Sadržaj
urediJeremijina knjiga je pre svega poruka o osudi naroda Jude za neobuzdano idolopoklonstvo (Jeremija 7:30-34; 16:10-13; 22:9; 32:29; 44:2-3). Judejci su gotovo sasvim odbacili Boga i Njegove zapovesti, nakon smrti Josije, poslednjeg pravednog cara. Jeremija poredi Judu sa prostitutkom (Jeremija 2:20; 3:1-3).
Bog je obećao da će najoštrije suditi za idolopoklonstvo (Levitska 26:31-33; Ponovljeni zakon 28:49-68), a Jeremija je upozoravao na to da se Božija osuda bliži. Bog je spasio Judu od propasti bezbroj puta te je Njegova milost bila pri kraju. Jeremija beleži kako car Navuhodonosor osvaja Judu i potčinjava ih (Jeremija 24:1). Nakon što je neposlušnost nastavljena Bog je doveo Navuhodonosora i vavilonsku vojsku da unište i opustoše Judu i Jerusalim (Jeremija poglavlje 52). Čak i pored te najoštrije osude, Bog obećava Judi povratak u zemlju koja im je data (Jeremija 29:10).[2]
Predskazanja
urediStihovi Jeremija 23:5-6 predstavljaju predskazanje dolaska Spasitelja, Isusa Hrista. Prorok ga opisuje izdankom Davidove kuće ( Matej 1:5), cara koji će vladati u mudrosti i pravednosti (stih 5, Otkrivenje 11:15). To je Hrist koga će Izrael konačno priznati kao istinskog Spasitelja koji će doneti spasenje za Svoje odabrane (stih 6; Rimljanima 11:26).[2]
Praktična primena
urediProrok Jeremija je imao da prenese narodu najtežu poruku. Jeremija je voleo Judu ali je Boga voleo mnogo više. Njemu je bilo teško da prenese čvrstu(doslednu) poruku presude svom narodu, ali je bio poslušan te je učinio i rekao ono što mu je Bog naložio. Jeremija se nadao i molio Bogu za milost nad Judom, a takođe je verovao da je Bog dobar, ispravan i pravedan. Isto tako i mi treba da slušamo Boga čak i kada je to teško, da Božju volju smatramo važnijom od naših želja, i da verujemo da će Bog, u svojoj beskrajnoj mudrosti i savršenom planu činiti najbolje za Svoju decu (Rimljanima 8:28).[2]
Ključni stihovi
urediJeremija 1:5: “Pre nego te sazdah u utrobi, znah te; i pre nego iziđe iz utrobe, posvetih te; za proroka narodima postavih te.”
Jeremija 17:9: “Srce je prevarno više svega i opako: ko će ga poznati?”
Jeremija 29:10-11: “Jer ovako veli Gospod: Kad se navrši u Vavilonu sedamdeset godina, pohodiću vas, i izvršiću vam dobru reč svoju da ću vas vratiti na ovo mesto. Jer ja znam misli koje mislim za vas, govori Gospod, misli dobre a ne zle, da vam dam posledak kakav čekate.”
Jeremija 52:12-13: “A desetog dana petog meseca godine devetnaeste carovanja Navuhodonosora cara vavilonskog dođe u Jerusalim Nevuzardan, zapovednik stražarski, koji služaše caru vavilonskom. I popali dom Gospodnji i dom carski i sve domove u jerusalimu; sve velike kuće popali ognjem.”
Izvori
uredi- ^ Ioann Zlatoust, svt. Sohranivšeesя iz tolkovaniя na knigu proroka Ieremii.
- ^ a b v „Knjiga proroka Jeremije”. www.gotquestions.org. Pristupljeno 2021-09-17.
Vidi još
urediSpoljašnje veze
uredi