Lazar Oš

Luj Lazar Oš
Luj Lazar Oš
	Lazar Oš
Lični podaci
Datum rođenja	24. jun 1768.
Mesto rođenja	Versaj, Kraljevina Francuska
Datum smrti	19. septembar 1797. (29 god.)
Mesto smrti	Veclar, Prva francuska republika
Vojna karijera
Služba	1784-1797.
Vojska	Francuska
Čin	general
Učešće u ratovima	Francuski revolucionarni ratovi (Vandejski ustanak)

Luj Lazar Oš (24. jun 1768—19. septembar 1797) je bio francuski general iz perioda Francuskih revolucionarnih ratova, odnosno rata Prve koalicije.

Biografija

Rođen je u siromašnoj porodici u Versaju. Sa 16 godina stupio je u kraljevu gardu. Garda je raspuštena 1789. godine, a Oš je unapređen u čin kaplara. Služio je razne regimente do trenutka njegovog prijema u Nacionalni konvent 1792. godine. Uspešan je u odbrani Tionvila što mu omogućuje dalji uspon. Postavljen je na severnu granicu (1792–1793). Kada je Šarl Dimurje prebegao Austrijancima, Oš je optužen za izdaju. Međutim, iste godine učestvuje u odbrani Dankerka i unapređen je za brigadnog generala. Oktobra 1793. godine privremeno je postavljen za komandanta Mozelske armije. Ratuje u Loreni. Izgubio je bitku kod Kajzerslateurna (28-30. novembar), ali je Komitet javnog spasa zadržao Oša i tokom jakobinskog terora. Oš je 22. decembra 1793. godine odneo pobedu u bici kod Froešvilera te ga je Konvent stavio na čelo i Rajnske armije. U drugoj bici kod Visemburga, Francuzi odnose pobedu nad austrijskim generalom Dagobertom Sigismundom fon Vurmserom. Oš čisti teritorije od neprijatelja sve do Rajne.

Propast Irske ekspedicije

Oš se 11. marta 1794. godine oženio Adeladom Tionvil. Deset dana kasnije uhapšen je pod optužbom da je podržavao Pišegrija i njegove prijatelje. Oš je ostao u zatvoru do svrgavanja Maksimilijana Robespjera u Termidorskoj reakciji. Ubrzo nakon oslobođenja, Oš je imenovan komandantom vojske poslate protiv vandejskih ustanika (21. avgust). On je primorao ustanike na mir (15. februar 1795), ali su oni ubrzo po povlačenju vojske obnovili ustanak. Oš učestvuje u borbama kod Kviberona (16-21. jul) nakon čega je svojom vojskom pre leta 1796. godine uspostavio vlast Direktorijuma na čitavom zapadu koji je više od tri godine bio poprište građanskog rata.

Ošu je naređeno da organizuje i komanduje Irskom ekspedicijom. Francuska vojska poslata je da pomogne ustanak ujedinjenih Iraca protiv britanske vladavine. Oluja je, međutim, zahvatila francuske brodove i primorala ih da se vrate u Brest pre nego što su uspeli da započnu borbe sa Englezima. Oš je odmah premešten na rajnsku granicu gde je aprila 1797. godine naneo poraz Austrijancima u bici kod Nojvida. Učestvuje u Napoleonovom državnom udaru 18. fruktidora. Kasnije, tokom 1797. godine, Oš je nakratko bio ministar rata. Tu se suočio sa političkim intrigama. Pol Baras ga je okrivio za kršenje ustava te je Oš ubrzo dao ostavku. Zdravstveno stanje mu se pogoršalo. Umro je 19. septembra 1797. godine u Veclaru. Postoje pretpostavke da je otrovan, ali one nisu dokazane. Najpre je trebalo da bude sahranjen pored svog prijatelja Fransoa Marsoa u tvrđavi Koblenc na Rajni. Godine 1919. njegovi posmrtni ostavi preneti su u blizinu Nojvida gde je započeo svoju poslednju kampanju protiv Austrijanaca.

Izvori

Clerget, Charles (1905). Tableaux des Armées Françaises pendant les Guerres de la Révolution. Paris: Librarie Militaire R. Chapelot et Cie.