Википедија

Lenart Nilson

Lenart Nilson (24. avgust 1922. - 28. januar 2017)[1] je bio švedski fotograf poznat po svojim fotografijama ljudskog embriona i drugih pojava u oblasti medicine za koje je smatrano da ih nije moguće fotografisati. Smatra se jednim od prvih savremenih švedskih fotoreportera.

Lenart Nilson
Lenart Nilson 2014. godine
Datum rođenja(1922-08-24)24. avgust 1922.
Mesto rođenjaStrengnes, Švedska
Datum smrti27. januar 2017.(2017-01-27) (94 god.)
ZanimanjeFotograf

Biografija

uredi

Lenart Nilson je rođen u gradu Strengnes u Švedskoj. Njegov otac je takođe bio fotograf i poklonio mu je prvu kameru kada je imao dvanaest godina. Kada je imao petnaest godina, Nilson je odgledao dokumentarni film o Luj Pasteru i zainteresovao se za mikroskopiju. Nekoliko godina kasnije je nabavio mikroskop i počeo da se bavi mikrofotografijom fotografišući insekte. Početkom četrdesetih godina dvadesetog veka, započeo je seriju ekoloških portreta i imao je priliku da fotografiše mnoge poznate šveđane.

Sredinom četrdesetih godina dvadesetog veka, Lenart Nilson počinje profesionalno da se bavi fotografijom i često radi za izdavačku kuću Åhlen & Åkerlund u Stokholmu. Neki od njegovih prvih radova kao što su The Midwife (1945), Polar bear (1947) i Fishermen (1948) su privukli pažnju na njega nakon objave u mnogim stranim časopisima.

Njegovih osamedesetsedam fotografija poznatih šveđana je objavljeno 1954. godine u knjizi Sweden in profile. Neki od njegovih radova su objavljeni i u knjizi Reportage, iz 1955. godine.

Sredinom pedesetih godina dvadesetog veka, Lenart Nilson isprobava nove tehnike za fotografisanje krupnog plana. Kombinacija ovih tehnika i veoma tankih endoskopa koji su se pojavili sredinom šezdesetih godina dvadesetog veka, omogućila mu je da napravi revolucionarne fotografije krvnih sudova i telesnih šupljina živog čoveka. Dostigao je svetsku slavu 1965. godine kada su njegove fotografije embriona objavljene na naslovnoj strani i na šesnaest strana časopisa Life pod naslovom Drama života pre rođenja.[2][3][4] Te fotografije su između ostalog objavljene i u časopisima Stern, Paris Match i The Sunday Times. Fotografije su postale deo knjige A Child is Born iz 1965. godine, a osam miliona primeraka je bilo prodato četiri dana nakon objavljivanja.[5]

 
Lenart Nilson na aerodromu Broma u Stokholmu 1946. godine

U jednom intervjuu, Nilson je objasnio proces fotografisanja živog fetusa tokom medicinskog poduhvata koji je uključivao laparoskopiju i amniocentezu i kako je uspeo da osvetli majčinu matericu.[6] Univerzitet u Kembridžu tvrdi da je Nilson zapravo fotografisao abortus i da mu je rad sa mrtvim embrionom omogućio da eksperimentiše sa svetlom, pozadinom i položajem, kao što je nameštanje palca u usta fetusa, ali poreklo fotografija se retko pominjalo. Međutim, Nilson je sam ponudio dodatna objašnjenja o poreklu fotografija u drugim intervujima gde navodi da je nekada koristio embrione koji su pobačeni zbog vanmaterične trudnoće.

Prvi put koristi skenirajući elektronski mikroskop 1969. godine kako bi prikazao funkcionisanje tela. On je zaslužan za fotografisanje prvih fotografija virusa humane imunodeficijencije i 2003. godine je fotografisao prvu fotografiju virusa SARS.

Oko 1970. godine, Lenart Nilson se priključuje Institutu Karolinska. Takođe je učestvovao u snimanju različitih dokumentaraca uključujući i The Saga of Life (1982), The Miracle of Life (1982), Odyssey of Life (1996) i Life's Greatest Miracle (2001).

Lenart Nilson umire 28. januara 2017. godine.[7] Tokom života je osvojio mnoge nagrade za svoj rad. Njegove fotografije su izložene na mnogo lokacija uključujući i Britanski muzej u Londonu i Muzej moderne umetnosti u Stokholmu. Od 1998. godine, nagrada Lenart Nilsona se dodeljuje svake godine na Institutu Karolinska. Nagrada se dodeljuje kao priznanje za izuzetne fotografije u oblasti nauke i sponzoriše je Fondacija Lenart Nilsona.[8]

Rad

uredi

Knjige

uredi
  • 1959. godina - Myror (Mravi)
  • 1959. godina - Liv i hav (Život u moru)
  • 1963. godina - Halleluja, en bok om frälsningsarmén (Aleluja, knjiga o Armiji spasa)
  • 1965/1976/1990/2003/2009/2018. godina - Ett barn blir till (Dete je rođeno)
  • 1973. godina - Se människan (Gle čovek)
  • 1975. godina - Så blev du till (Tako si nastao)
  • 1982. godina - Vårt inre i närbild (Skraćena verzija knjige Gle čovek)
  • 1984. godina - Nära naturen. En upptäcktsfärd i naturens mikrokosmos (Blizu prirode. Putovanje u mikrokosmos prirode)
  • 1986. godina - I mammas mage (U maminom stomaku)
  • 1993. godina - Vi ska få ett syskon (Dobićemo brata ili sestru)
  • 2002. godina - Hans livs bilder (Slike njegovog života)
  • 2006. godina - Life (Život)

Reference

uredi
  1. ^ „Världsberömde fotografen Lennart Nilsson död”. Sydsvenskan (na jeziku: švedski). Pristupljeno 2021-12-18. 
  2. ^ „The story of life”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2009-10-01. Pristupljeno 2021-12-18. 
  3. ^ „Foetus 18 Weeks: the greatest photograph of the 20th century?”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2019-11-18. Pristupljeno 2021-12-18. 
  4. ^ Company, Houghton Mifflin (2003). The Houghton Mifflin Dictionary of Biography (na jeziku: engleski). Houghton Mifflin. ISBN 978-0-618-25210-7. 
  5. ^ „NOVA Online/Odyssey of Life/Behind the Lens: Interview with Lennart Nilsson”. www.pbs.org. Pristupljeno 2021-12-18. 
  6. ^ Roberts, Sam (2017-02-02). „Lennart Nilsson, Photographer Who Unveiled the Invisible, Dies at 94”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-12-18. 
  7. ^ „Lennart Nilsson Award - History”. web.archive.org. 2007-10-09. Arhivirano iz originala 09. 10. 2007. g. Pristupljeno 2021-12-18. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ленарт_Нилсон&oldid=26916861”