Википедија

Letnje olimpijske igre 2020.

XXXII Letnje olimpijske igre su bile sportski događaj koji je održan u Tokiju, glavnom gradu Japana, od 23. jula do 8. avgusta 2021. godine.

XXXII Letnje olimpijske igre – Tokio 2020.
Grad domaćinTokio,  Japan
Broj država206 (pretpostavka)
Broj sportista11091 (pretpostavka)
Broj sportova46
Otvaranje igara23. jul 2021.
Zatvaranje igara8. avgust 2021.
<  Rio de Žaneiro 2016. Pariz 2024.  >

Odluka da se olimpijske igre, prvobitno zakazane za 2020. godinu, održe u Tokiju doneta je 7. septembra 2013. u Buenos Ajresu. Tokio je pobedio kandidature Madrida i Istanbula. Ovo je drugi put da je Tokio bio domaćin Olimpijskih igara, nakon 1964. i četvrti put da su igre organizovane u Japanu nakon Zimskih olimpijskih igara 1972. u Saporu i 1998. u Naganu. Ovo su bile druge od tri uzastopnih Olimpijskih igara u istočnoj Aziji, nakon Zimskih 2018. godine u Pjongčangu i pre 2022. u Pekingu.

Nakon izbijanja pandemije kovida početkom 2020. godine, kalendar globalnog sporta je pretrpeo najveće promene od Drugog svetskog rata.[1] Kvalifikaciona takmičenja u mnogim sportovima su suspendovana, a održavanje Igara u najavljenom terminu je dovedeno u pitanje.[2][3] U martu 2020. godine je objavljeno da će se igre pomeriti do leta 2021.[4]

Broj sportista u timovima država učesnica Olimpijskih igara 2020.

Ovo je bio drugi put da su olimpijske igre zakazane u Tokiju pomerene, nakon što su Letnje olimpijske igre 1940. prvobitno premeštene u Helsinki zbog Drugog japansko-kineskog rata, a zatim potpuno otkazane zbog Drugog svetskog rata.

Osim u Tokiju i drugim mestima u regionu Kanto, određena sportska takmičenja su bila održana i na daljim lokacijama. Takmičenja u drumskom biciklizmu je održano u Ojami, maratonske trke i brzo hodanje u Saporu, prve utakmice bejzbolu i softbolu u Fukušimi, dok su fudbalske utakmice realizovane širom Japana. Na Olimijskim igrama u Tokiju su održana takmičenja u rekordna trideset tri sporta.[5] Nakon 2008. godine, na igre su se vratili bejzbol i softbol, a debitovali su karate, sportsko penjanje, surfovanje, skejtbord, a unutar košarkaških takmičenja basket 3x3 i u sklopu biciklizma medison i freestyle BMX.[5] Mešovite muško-ženske kategorije su uvedene u atletici, plivanju, stonom tenisu, streljaštvu, triatlonu i džudou.[5][6]

Severna Koreja se povukla sa Igara zbog pandemije kovida. Zbog suspenzije Rusije iz svih međunarodnih sportskih takmičenja od strane Svetske antidoping agencije, ruski sportisti su učestvovali u sklopu tima pod imenom „ROK” (engl. ROC), zastavom svog olimpijskog komiteta i kompozicijom Petra Čajkovskog u svojstvu himne. Pod olimpijskom zastavom je drugi put zaredom učestvovao Olimpijski izbeglički tim. Esvatini i Severna Makedonija su debitovali pod ovim imenima.

„Trka za domaćinstvo Igara”

uredi

Tri grada kandidata bili su Tokio, Istanbul i Madrid. Gradovi kandidati Baku i Doha nisu promovisani u status kandidata. Ponuda iz Rima je povučena.[7]

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) glasao je za izbor grada domaćina Letnjih olimpijskih igara 2020. 7. septembra 2013. na 125. sednici MOK-a u Buenos Ajresu, koristeći iscrpan sistem glasanja.[7] Nijedan od gradova kandidata nije osvojio više od 50% glasova u prvom krugu; Madrid i Istanbul su bili izjednačeni na drugom mestu, pa je održan drugi krug glasanja da bi se utvrdilo koji će od dva grada biti eliminisan. Konačno glasanje je bilo direktno takmičenje između Tokija i Istanbula. Tokio je izabran sa 60 glasova za i 36 protiv, čime je dobio najmanje 49 glasova potrebnih za većinu.[7]

OI 2020. rezultati glasanja[8]
Grad Zemlja 1. runda Međurunda 2. runda
Tokio  Japan 42 — 60
Istanbul  Turska 26 49 36
Madrid  Španija 26 45 —


Uticaj pandemije kovida 19

uredi
Nekoliko pešaka na prelazu Šibuja tokom vanrednog stanja usred prvog japanskog talasa pandemije KOVID-19, početkom 2020.

U januaru 2020. izneta je zabrinutost u vezi sa potencijalnim uticajem pandemije kovida 19 na sportiste i posetioce Letnjih olimpijskih igara.[9] Organizatori u Tokiju i Međunarodni olimpijski komitet insistirali su da prate širenje bolesti kako bi se smanjili njeni efekti na pripreme za Olimpijadu.[10] MOK je naveo da su 2020. njihovi japanski partneri i premijer Šinzo Abe „veoma jasno stavili do znanja da Japan ne može da se izbori sa odlaganjem najkasnije sledećeg leta [2021]“.[11] Za razliku od slučaja virusa Zika tokom Letnjih olimpijskih igara 2016. u Rio de Žaneiru, SARS-KoV-2 se može preneti direktno među ljudima, što predstavlja teže izazove za organizatore da se suprotstave zaraznoj bolesti i organizuju bezbedan i siguran događaj.[9] Takođe za razliku od slučaja H1N1 „svinjskog gripa“ tokom Zimskih olimpijskih igara 2010. u Vankuveru, KOVID-19 ima veću stopu smrtnosti i nije bilo efikasne vakcine do decembra 2020.[12] U intervjuu iz februara 2020, konzervativni kandidat za gradonačelnika Londona Šon Bejli je tvrdio da će London moći da bude domaćin Olimpijskih igara na nekadašnjim olimpijskim objektima 2012. ukoliko Igre budu pomerene zbog pandemije KOVID-19.[13] Guverner Tokija Juriko Koike kritikovao je Bejlijev komentar kao neprikladan.[14] Početkom 2021. godine, zvaničnici američke države Florida ponudili su da budu domaćini odloženih Igara u njihovoj državi, dok je Džon Kouts, potpredsednik MOK-a zadužen za Olimpijske igre u Tokiju, rekao da će Igre biti otvorene čak i ako grad i drugi delovi Japana budu pod vanrednim stanjem zbog KOVID-19.[15][16]

Procene Nacionalnog instituta za zarazne bolesti i Univerziteta u Kjotu predviđale su da bi tokom Igara moglo biti potrebno uvođenje vanrednog stanja.[17] Izveštaji objavljeni na panelu stručnjaka Ministarstva zdravlja takođe pokazuju da se broj novih pacijenata povećao na 10.000 ako bi Igre dozvolile gledaoce.[18]

Otkazivanje i odlaganje kvalifikacionih događaja

uredi

Zabrinutost zbog pandemije počela je da utiče na kvalifikacione turnire početkom 2020. Neki koji su trebali da se održe u februaru premešteni su na alternativne lokacije kako bi se rešila zabrinutost oko putovanja u pogođena područja, posebno u Kinu. Na primer, kvalifikacije za žensku košarku su odigrane u Beogradu, umesto u Fošanu.[19] Kvalifikacioni turnir u boksu za Aziju i Okeanije, koji je prvobitno planiran da se održi od 3. do 14. februara u Vuhanu (mesto prvobitnog izbijanja pandemije KOVID-19), se održao u Amanu, početkom marta.[20] Uticao je i na treće kolo kvalifikacionog turnira u fudbalu za žene, pošto su utakmice po grupama koje su ranije bile planirane da se održe u Kini prebačene u Australiju.[21] Evropske bokserske kvalifikacije počele su 14 marta 2020. u Londonu, ali su suspendovane nakon dva dana takmičenja pre nego što su pomerene za april 2021.[22][23] Na kraju su nastavljene u junu 2021, ali su premeštene u Pariz[24] zbog obnovljene zabrinutosti oko putovanja u Ujedinjeno Kraljevstvo. Drugi kvalifikacioni događaji koji su trebali da se održe od marta do juna 2020. počeli su da se odlažu za kasnije tokom godine i sredinu 2021. kao deo šire suspenzije međunarodnih sportskih takmičenja kao odgovor na pandemiju. Pogođeno je mnoštvo olimpijskih sportova, uključujući streljaštvo, bejzbol, biciklizam, rukomet, džudo, veslanje, jedrenje, odbojku i vaterpolo.[25]

Uticaj na doping testove

uredi

Obavezni doping testovi su bili ozbiljno ograničeni zbog pandemije KOVID-19 početkom 2020. Evropske antidoping organizacije izrazile su zabrinutost da se ne mogu obaviti testovi krvi i urina i da bi mobilizacija osoblja neophodnog za to pre kraja pandemije predstavljala zdravstveni rizik. Uprkos potrebi za opsežnim testiranjem pre Igara, Svetska antidoping agencija (WADA) navela je da su javno zdravlje i bezbednost njihovi najviši prioriteti.[26] Kineska antidoping agencija (CHINADA) privremeno je obustavila testiranje 3 februara 2020, sa planiranim nastavkom faznog testiranja do kraja meseca,[27] i antidoping organizacije u Sjedinjenim Državama, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Nemačkoj smanjile su svoje aktivnosti testiranja do kraja marta.[26]

Kasnije je otkriveno da su dvadeset tri kineska plivača bila pozitivna na lek trimetazidin, ali im je dozvoljeno da se takmiče, nakon što je CHINADA tvrdila da su uneli male količine nesvesno iz kuhinje. Neki, uključujući Zang Jufei, Vang Šuen i Ćin Hajang, osvojili su medalje. Ova afera je izazvala duboko uznemirenje među međunarodnom atletskom zajednicom.[28]

Odlaganje za 2021.

uredi

Organizacioni komitet Olimpijskih i Paraolimpijskih igara (TOCOG) u Tokiju objavio je saopštenje 2. marta 2020. godine, potvrđujući da se pripreme za predstojeće Olimpijske igre u Tokiju „nastavljaju po planu“.[29] Dana 23 marta, i Kanada i Australija su nagovestile da će se povući sa Igara ako ne budu odložene za godinu dana.[30] Istog dana, japanski premijer Šinzo Abe izjavio je da će podržati predloženo odlaganje, navodeći da je osiguranje bezbednosti sportista "najvažnije", a veteran MOK-a i bivši potpredsednik Dik Paund rekao je da očekuje da Igre budu odložene.[31][32]

Dana 24. marta 2020, 122 dana do planiranog početka, MOK, TOCOG i premijer Abe objavili su zajedničku izjavu u kojoj najavljuju da će Letnje olimpijske i Paraolimpijske igre 2020. biti pomerene za datum „iza 2020, ali ne kasnije od leta 2021. Oni su naveli da bi Igre mogle da „stanu kao svetionik nade svetu u ovim nemirnim vremenima”, a da bi olimpijski plamen mogao da postane „svetlo na kraju tunela u kojem se svet trenutno nalazi”.[33] Premijer Abe je izjavio da je predsednik MOK-a Tomas Bah odgovorio „sa 100 odsto saglasnosti“ na njegov predlog da se Igre odlože. Za kontinuitet i marketinške svrhe, dogovoreno je da Igre i dalje budu označene kao Tokio 2020. uprkos promeni rasporeda.[34]

MOK i TOCOG su 30. marta 2020. objavili da su postigli dogovor o novim datumima za Letnje olimpijske igre 2020, koje će sada početi ceremonijom otvaranja 23. jula 2021. i završavaju se ceremonijom zatvaranja 8 avgusta 2021, koji će se tek održati u Tokiju.[35][36] Naredne Zimske olimpijske igre u Pekingu treba da počnu 4 februara 2022, manje od šest meseci kasnije. Neposredno pre nego što je odlaganje potvrđeno, organizatori MOK-a i Tokio 2020. formirali su radnu grupu pod nazivom „Here We Go“ sa zadatkom da se bave svim pitanjima koja proizilaze iz odlaganja Igara, kao što su sponzorstvo i smeštaj. Organizatori su potvrdili da će svi sportisti koji su se već kvalifikovali za Tokio 2020. zadržati svoja kvalifikaciona mesta.[37]

Pozivi za otkazivanje

uredi

Zdravstveni stručnjaci izrazili su zabrinutost u aprilu 2020. da će Igre možda morati da budu otkazane ako pandemija potraje.[38] U jednom intervjuu, tadašnji predsednik TOCOG-a i bivši japanski premijer, Joširo Mori, izjavio je da će Igre biti „ukinute“ ako ne budu mogle da se održe 2021.[39] Premijer Abe je 29. aprila 2020. izjavio da Igre „moraju biti održane na način koji pokazuje da je svet pobedio u borbi protiv pandemije korona virusa“.[40] Tomas Bah je priznao u intervjuu 20 maja 2020, da je posao reorganizacije Igara u Tokiju bio „mamutski zadatak“ i takođe je priznao da bi događaj morao biti potpuno otkazan ako ne bi mogao da se održi u leto 2021.[41] Međutim, i Mori i Bah su izrazili optimizam u vezi sa održavanjem Igara.[39][41]

Član japanskog savetodavnog komiteta za KOVID-19 za osnovnu politiku delovanja bio je koautor uvodnika British Medical Journal, u kojem se navodi, „održavanje Tokija 2020 u domaće političke i ekonomske svrhe – ignorisanje naučnih i moralnih imperativa – je u suprotnosti sa posvećenošću Japana globalno zdravlje i ljudska bezbednost“.[42]

Dana 21. januara 2021. više izvora je izvestilo da je japanska vlada „privatno zaključila“ da će Igre morati da budu otkazane.[43] Vlada je odbacila te tvrdnje, navodeći da su izveštaji "kategorički neistiniti".[44] Novi japanski premijer Jošihide Suga potvrdio je 19 februara da je G7 dala jednoglasnu podršku da se odložene Igre održe po planu.[45] U aprilu 2021. godine, samo tri meseca pre početka Igara, objavljeno je da još uvek postoji opcija da se otkažu Olimpijske igre u Tokiju, s obzirom da je zemlja vakcinisala manje od 1% svog stanovništva, a očekuje se da će desetine hiljada volontera uzeti deo i sportisti ne moraju da budu u karantinu po dolasku u Japan.[46][47]

Podrška javnosti za Igre u Japanu značajno se smanjila usred porasta slučajeva KOVID-19 u zemlji 2021.[48] Više organizacija medicinskih stručnjaka izrazilo je protivljenje Igrama,[42][49][50] dok je istraživanje javnog mnjenja u aprilu 2021. pokazalo da 40% učesnika podržava otkazivanje Igara, a 33% podržava drugo odlaganje.[51] U maju 2021. 83% anketiranih podržalo je otkazivanje ili odlaganje Igara.[52] Udruženje lekara u Tokiju pozvalo je na otkazivanje, navodeći da bolnice u Tokiju "imaju pune ruke posla i da nemaju skoro nikakav rezervni kapacitet" u otvorenom pismu premijeru.[53] Najmanje devet od 47 izabranih guvernera podržalo je otkazivanje Igara.[54] Skoro 37% anketiranih japanskih kompanija podržalo je otkazivanje Igara, a 32% je podržalo odlaganje.[55]

Kendži Ucunomija, koji se ranije kandidovao za guvernera Tokija, prikupio je više od 351.000 potpisa na peticiji koja poziva organizatore da "daju prioritet životu" u odnosu na Olimpijske igre.[56] Japanski pisci Jiro Akagava[57][58] i Fuminori Nakamura takođe su pozvali na odlaganje ili otkazivanje Igara.[59]

Dana 26. maja 2021, novine Asahi Shumbun, koje su bile lokalni sponzor Igara, objavile su urednički poziv premijeru Sugi da „mirno i objektivno proceni situaciju i odluči o otkazivanju događaja ovog leta“.[60] Dana 4. juna objavljeno je da su japanski sponzori predložili organizatorima da „Igre budu odložene za nekoliko meseci“, navodeći komentar višeg izvršnog direktora korporativnog sponzora: „To samo ima mnogo, mnogo više smisla iz naše perspektive da se Igre održe kada ima više vakcinisanih, hladnije vreme i možda je protivljenje javnosti manje“.[61]

U julu 2021. godine objavljeno je da će se svi događaji u Tokiju održavati iza zatvorenih vrata bez gledalaca zbog novog vanrednog stanja. Anketa Asahi Shumbun-a pokazala je da 55 odsto anketiranih podržava otkazivanje Olimpijade, a 68 odsto smatra da organizatori neće moći na odgovarajući način da kontrolišu KOVID-19 na Igrama.[62] Odluka je takođe bila štetna za lokalne sponzore, koji su planirali lično prisustvo radi promocije svojih proizvoda tokom Igara; Izvršni direktor zvaničnog sponzora Tojote je izjavio da je kompanija povukla televizijsku reklamnu kampanju koju je planirala za Igre u Japanu, navodeći da Olimpijske igre „postaju događaj koji nije stekao razumevanje javnosti“.[62][63]

Da su igre otkazane, to bi bio prvi put od Drugog svetskog rata da je olimpijski događaj otkazan i prve igre koje su bile otkazane zbog okolnosti koje nisu povezane sa ratom.[a] Potpuno otkazivanje bi takođe koštalo Japan 4,52 triliona jena, na osnovu operativnih troškova i gubitka turističke aktivnosti zbog Japana koji je zatvorio svoje međunarodne granice za strane putnike od marta 2020. godine, na kraju nije ponovo otvoren do oktobra 2022. i prvobitno je trebalo da ukine preventivne granične mere u maju 2023, ali je pomeren rano krajem aprila te godine, manje od dve godine nakon završetka Igara.[64][65]

Troškovi i osiguranje

uredi

Prema proceni koju je izvršio profesor emeritus Kacuhiro Mijamoto sa Univerziteta Kansai, a koju je izvestio NHK u martu 2020, trošak odlaganja Olimpijskih igara 2020. za jednu godinu iznosio bi 640,8 milijardi jena, uzimajući u obzir troškove održavanja neiskorišćenih objekata.[64]

Istraživački institut Nomura procenio je da bi otkazivanje Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Tokiju 2021. koštalo oko 1,81 milijarni jena, manje od ekonomske štete koja se predviđa ako bude proglašeno još jedno vanredno stanje, napominjući da bi odluka o održavanju igara „trebalo da bude napravljena na osnovu uticaja na rizike od infekcije, a ne sa stanovišta ekonomskog gubitka“.[66]

Igre u Tokiju su zaštićene preko komercijalnog tržišta osiguranja Lloyd's of London, od strane globalnih reosiguravača Munich Re i Swiss Re. MOK uzima oko 800 miliona dolara osiguranja za svaku Letnju Olimpijadu, a ukupan iznos osiguranog gubitka za Igre 2020. je veći od 2 milijarde dolara. Poremećaj izazvan odlaganjem Igara pokriven je polisom osiguranja, a oni koji će verovatno tražiti svoje finansijske gubitke, uključujući lokalne organizatore, sponzore, ugostiteljske firme i pružaoce putovanja.[67][68]

Vlasnici karata kupljenih iz inostranstva pre odlaganja imali su pravo na povraćaj novca za kupovinu karata za Olimpijske i Paraolimpijske igre, osim za troškove otkazanih hotelskih rezervacija. Iako je oko 600.000 olimpijskih karata i 300.000 paraolimpijskih ulaznica imalo pravo na refundaciju, organizatori su rekli da neće objaviti ukupne troškove povraćaja.[69] Rojters je citirao izvore iz industrije koji su procenili da je Olimpijski komitet u Tokiju uzeo osiguranje od 500 do 800 miliona dolara i da će, nakon uzimanja u obzir troškova kao što su ponovno rezervisanje sportskih objekata i Olimpijskog sela, malo od te isplate biti dostupno za nadoknadu prihoda od izgubljene i refundirane karte.[70] Lokalni organizatori su odgovorni za prodaju karata i koriste ih za pokrivanje troškova održavanja igara; Očekivalo se da će prodaja karata doneti oko 800 miliona dolara, ali stvarna prodaja je bila blizu nule.[71]

U junu 2022. Organizacioni komitet Tokija je u konačnom izveštaju o budžetu za Olimpijske i Paraolimpijske igre u Tokiju otkrio da je trošak Olimpijskih igara bio 640,4 milijarde jena [b] ), što je više od troškova za Olimpijske igre u Riju 2016.[73]

Javno mnjenje i uticaj pandemije KOVID-19 tokom i nakon Igara

uredi

Pre održavanja Olimpijskih igara u Tokiju, mnogi Japanci su bili negativni po pitanju domaćina događaja, ali su njihovi stavovi postali pozitivniji pred kraj Igara. Prema istraživanju javnog mnjenja koje su zajednički sproveli Nippon News Network i novine Yomiuri Shimbun, a koje su ciljale na japanske građane na kraju Olimpijade, 38% ispitanika je reklo da je moguće održati Olimpijadu na bezbedan način protiv KOVID-a. 19, dok je 55% reklo da to nije moguće. Međutim, 64% je odgovorilo da je dobro što su se Igre u Tokiju nastavile, dok je 28% odgovorilo da bi voleli da se događaj ne održi. Od ispitanika, 61% je bilo drago što je događaj održan bez gledalaca, a samo 12% je reklo da je gledaocima trebalo dozvoliti.[74]

Dana 29. jula, manje od nedelju dana nakon Igara, novinar Masaki Kubota je izvestio o svojoj analizi gledišta japanskog naroda na Olimpijadu, za koju veruje da je u velikoj meri uticala promena u načinu izveštavanja japanskih medija o Igrama. On je istakao da su mnogi japanski mediji insistirali na otkazivanju Olimpijskih igara, pozivajući se na strah da će se KOVID-19 proširiti, ali kada su japanski sportisti počeli da osvajaju medalje, mediji su promenili politiku izveštavanja i počeli da oživljavaju Olimpijadu, što je uticalo na menjajući javno mnjenje u Japanu.[75]

Kada su Olimpijske igre u Tokiju bile u toku, a zatim Paraolimpijske igre u Tokiju, došlo je do naglog porasta slučajeva KOVID-19 u Japanu, posebno onih uzrokovanih Delta varijantom. Dana 26 jula, u Japanu je otkriveno 60.157 slučajeva, čime je oboren rekord od 44.961 slučaj zabeležen 10. maja. Dana 9 avgusta, dan nakon završetka Olimpijskih igara, dnevni broj slučajeva u Japanu je po prvi put dostigao 100.000, a broj novih slučajeva nastavljen je da raste do vrhunca 23. avgusta, kada je zabeležen 156.931 slučaj.[76]

Razvoj i pripreme

uredi
Olimpijski prstenovi izloženi u Tokijskom zalivu radi promocije Igara

Organizacioni komitet Tokija je prvobitno vodio bivši japanski premijer Joširo Mori,[77] ali je on podneo ostavku u februaru 2021. zbog reakcije seksističkih komentara o ženama na sastancima.[78][79][80] Seiko Hašimoto je izabran da ga nasledi. Tamajo Marukava, ministar za Olimpijske i Paraolimpijske igre u Tokiju, bio je odgovoran za nadgledanje priprema u ime japanske vlade.[80]

Metropolitanska vlada Tokija izdvojila je fond od 400  milijardi jena za pokrivanje troškova održavanja Igara. Japanska vlada je razmatrala ublažavanje ograničenja vazdušnog prostora kako bi omogućila povećanje kapaciteta slotova na aerodromima Haneda i Narita. Planirana je nova železnička linija koja će povezati oba aerodroma kroz proširenje stanice u Tokiju, skraćujući vreme putovanja od stanice Tokio do Hanede sa 30 minuta do 18 minuta, a od stanice Tokio do Narita od 55 minuta do 36 minuta; finansiran prvenstveno od strane privatnih investitora, linija bi koštala 400  milijardi jena. Železnička kompanija Istočnog Japana takođe je planirala novu rutu u blizini Tamačija do aerodroma Haneda.[81]

Postojali su planovi da se finansira ubrzani završetak Centralne kružne rute, Tokio Gaikan autoputa i Ken-O autoputa, kao i renoviranje drugih velikih autoputeva u toj oblasti.[82] Automatizovana tranzitna linija Jurikamome takođe je trebalo da bude proširena sa postojećeg terminala na stanici Tojosu do novog terminala na stanici Kačidoki, prolazeći pored mesta Olimpijskog sela, iako se nije očekivalo da će linija imati adekvatan kapacitet za opsluživanje velikih događaja u Odaibi oblast samostalno.[83]

U aprilu 2018. Organizacioni komitet Tokija potpisao je partnerstvo sa Međunarodnom organizacijom rada kako bi se obezbedio dostojanstven rad u pripremi i tokom Olimpijskih igara 2020. godine.[84]

U junu 2020, izvršni direktor Organizacionog komiteta, Toširo Muto, izjavio je da komitet istražuje opcije za racionalizaciju Igara kako bi se postigle uštede.[85] Dana 25. septembra, MOK i Organizacioni komitet Tokija dogovorili su se o paketu mera za pojednostavljenje logistike Igara, uključujući smanjenje broja osoblja koje nije sportiste, korišćenje onlajn sastanaka i pojednostavljen transport, između ostalog. Komitet je takođe naveo oblasti koje će istraživati kako bi održali zdravlje i bezbednost svih učesnika.[86]

Prostori i infrastruktura

uredi
Novoizgrađeni Japanski nacionalni stadion u Tokiju bio je mesto održavanja ceremonija i atletskih događaja.

U februaru 2012. objavljeno je da će bivši Nacionalni stadion u Tokiju, centralno mesto održavanja Letnjih olimpijskih igara 1964., biti podvrgnut 100 milijarde jena renoviranja za Svetsko prvenstvo u ragbiju 2019. i Letnje olimpijske igre 2020.[87] U novembru 2012, Japanski sportski savet je objavio da prima ponude za predloženi dizajn stadiona. Od 46 finalisti, Zaha Hadid Architects je nagrađena za projekat kojim bi se stari stadion zamenio novim stadionom od 80.000 mesta. Bilo je kritika na račun dizajna Zahe Hadid—koji je upoređivan sa biciklističkom kacigom i smatran da je u sukobu sa okolnim svetištem Meidži —i široko rasprostranjeno neodobravanje troškova, čak i uz pokušaje da se dizajn revidira i „optimizuje“.[88]

U junu 2015, vlada je objavila planove da smanji stalni kapacitet novog stadiona na 65.000 u njegovoj atletskoj konfiguraciji (iako sa mogućnošću dodavanja do 15.000 privremenih mesta za fudbal) kao dalju meru uštede.[89][90] Prvobitni plan za izgradnju krova na uvlačenje takođe je napušten.[91] Krajem 2015. godine, kao rezultat protivljenja javnosti povećanju troškova novog stadiona (koji su dostigli 252 milijardi jena), vlada je odlučila da u potpunosti odbije dizajn Zahe Hadid i odabrala je novi dizajn japanskog arhitekte Kengo Kume. Inspirisan tradicionalnim hramovima i nižeg profila, Kumin dizajn imao je budžet od 149 milijardi jena. Promene su značile da novi stadion nije mogao da bude završen na vreme za Svetsko prvenstvo u ragbiju 2019. kako je prvobitno planirano.[92] Nacionalni stadion, koji je svečano otvoren 21 decembra 2019. imenovan je Olimpijskim stadionom za vreme trajanja Igara u Tokiju.[93]

U oktobru 2018, Odbor za reviziju je izdao izveštaj u kojem se navodi da bi ukupni troškovi olimpijskih objekata mogli da premaše 25 milijardi američkih dolara.[94]

Od 33 takmičarska mesta u Tokiju, 28 je bilo na udaljenosti od 8 kilometara od Olimpijskog sela, a trebalo bi da se izgradi jedanaest novih objekata.[95] Dana 16 Oktobra 2019, MOK je objavio da postoje planovi da se maratonski i trkački događaji presele u Saporo zbog vrućine.[96] Planovi su ozvaničeni 1 novembra 2019. nakon što je guverner Tokija Juriko Koike prihvatio odluku MOK-a, uprkos njenom uverenju da je događaj trebalo da ostane u Tokiju.[97]

Generalno, kao što naučnik urbanističkih studija Faure primećuje, „Igre u Tokiju 2020–2021 imale su relativno umeren uticaj na grad, u poređenju sa prethodnim slučajevima kao što su Rio i Soči, ili slučajevi u kojima je veliki olimpijski park izgrađen u Barseloni 1992, a u Pekingu 2008. godine. Transportna infrastruktura je neznatno poboljšana olakšavanjem pristupa ljudima sa ograničenjima u kretanju i poboljšanjem signalizacije na drugim jezicima, a uveden je i sistem brzog prevoza autobusa na vodonik i izgrađeni su objekti za događaje, uključujući i novi Olimpijski stadion. Konačno, Olimpijsko selo je izgrađeno na deponiji Harumi.[98]

Policija patrolira i posmatra sa krova u blizini teniskog mesta

Bezbednost

uredi

U decembru 2018, japanska vlada je odlučila da zabrani letenje bespilotnim letelicama iznad mesta koja se koriste za Olimpijske i Paraolimpijske igre. Slična zabrana izrečena je i za Svetsko prvenstvo u ragbiju 2019, čiji je domaćin takođe bio Japan.[99] U januaru 2020. počele su borbe protiv terorizma u različitim delovima gde će se Igre održati, nakon što su obaveštajni podaci pokazali da su terorističke grupe mogle da izvrše napad tražeći pažnju širom sveta.[100] U julu 2021. godine, pre početka Igara, japanska obalska straža je izvela antiterorističke vežbe u Tokijskom zalivu . Vežba se sastojala od dva čamca na naduvavanje koji su pokušavali da spreče sumnjivi brod da dođe do obale.[101]

Volonteri

uredi

Prijave za volontiranje na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama 2020. primale su se do 26. septembra 2018. godine. Do 18. januara 2019. Organizacioni komitet Tokija primio je ukupno 204.680 prijava.[102] Intervjui za odabir potrebnog broja volontera počeli su u februaru 2019. godine, a obuka je zakazana za oktobar 2019.[103] Volonteri na mestima su trebali biti poznati kao "Field Cast", a volonteri u gradu su trebali biti poznati kao "City Cast". Ova imena su izabrana iz uže liste od četiri od originalnih 150 parova imena; ostala tri imena koja su ušla u uži izbor bila su "Shining Blue" i "Shining Blue Tokyo", "Games Anchor" i "City Anchor", i "Games Force" i "City Force". Imena su birali ljudi koji su se prijavili da budu volonteri na Igrama.[104]

Početkom juna 2021, otprilike 10.000 od 80.000 registrovanih volontera dalo je ostavku na Igre. Mediji su pripisali porast slučajeva pandemije kao razlog za masovno odustajanje.[105] Očekivalo se da će više volonterskih zadataka biti otkazano zbog zabrane gledanja.[106]

Medalje

uredi
Zbog KOVID-19 protokola, medalje su sportistima uručene na poslužavniku i svaki sportista je zamoljen da stavi svoju medalju, a ne da im je neki dostojanstvenik stavi oko vrata.[107]

U februaru 2017. Organizacioni komitet Tokija najavio je program reciklaže elektronike u partnerstvu sa Japanskim centrom za sanitaciju životne sredine i NTT Dokomo, tražeći donacije elektronike kao što su mobilni telefoni koji će se koristiti kao materijal za medalje. U cilju prikupljanja osam tona metala za proizvodnju medalja za Olimpijske i Paraolimpijske igre, kutije za sakupljanje su raspoređene na javnim lokacijama i u maloprodajnim radnjama NTT Dokomo u aprilu 2017.[108][109] U decembru te godine raspisan je konkurs za dizajn medalje.[110]

U maju 2018. organizacioni komitet je izvestio da su dobili polovinu potrebnih 2.700 kilograma bronze, ali da se bore da dobiju potrebnu količinu srebra; iako bronzane i srebrne medalje isključivo koriste svoje materijale, zahtevi MOK-a nalažu da zlatne medalje koriste srebro kao osnovu.[111] Kolekcija bronze je završena u novembru 2018. godine, dok se procenjuje da je ostatak završen do marta 2019.[112]

Dana 24. jula 2019. (godinu dana pre prvobitno zakazane ceremonije otvaranja), predstavljeni su dizajni medalja.[113][114] Medalje za Olimpijske i Paraolimpijske igre dizajnirao je Junichi Kavanishi nakon državnog takmičenja.[115] Nova karakteristika zajednička sa paraolimpijskim medaljama je da trake sadrže jednu, dve ili tri silikonske konveksne linije za razlikovanje zlatne, srebrne, odnosno bronzane medalje.[116]

Olimpijska baklja

uredi

Slogan olimpijske baklje na Letnjim olimpijskim igrama 2020. bio je „Nada nam osvetljava put(Hope Lights Our Way)“.[117][118]

Kako je utvrđeno presudom MOK-a iz 2009. godine koja je zabranila međunarodne baklje za sve buduće Olimpijske igre,[119] baklja Letnjih olimpijskih igara 2020. trebalo je da poseti samo dve zemlje Grčku i zemlju domaćina Japan. Prva faza je počela 12 marta 2020, tradicionalnom ceremonijom paljenja plamena u Herinom hramu u Olimpiji. Baklja je zatim otputovala u Atinu, gde je grčki deo baklje kulminirao ceremonijom primopredaje na stadionu Panatinaiko 19. marta, tokom kojeg je baklja prebačena na japanski kontingent.[120] Plamen je postavljen u poseban fenjer i prevezen sa međunarodnog aerodroma u Atini čarter letom za Higašimacušimu u Japanu. Tada se očekivalo da baklja počne drugu fazu svog putovanja 20 marta, dok je nedelju dana putovao oko tri najugroženije oblasti zemljotresa i cunamija u Tohoku 2011. — Mijagi, Ivate i Fukušima — gde će biti izložen pod naslovom „Plamen oporavka“. Nakon što je napustio Narahu 26 marta, baklja je započela svoju glavnu putanju oko Japana, uključujući svih 47 prestonica prefektura.[118]

Nakon što je doneta odluka o odlaganju Igara, baklja je ponovo postavljena u poseban fenjer izložen u gradu Fukušima na mesec dana. Nakon toga, fenjer je prebačen u prefekturu Tokio, gde je čuvan do ponovnog pokretanja štafete 2021.[121] Dana 23. jula 2020. (godinu dana pre pomerene ceremonije otvaranja), objavljen je promotivni video na kojem japanska plivačica Rikako Ike nosi fenjer na Japanskom nacionalnom stadionu, upoređujući izlazak iz pandemije i njen povratak sportu nakon što joj je dijagnostikovan leukemija.[122] Dana 20. avgusta 2020, objavljeno je da će štafeta baklje ponovo početi u Narahi, Fukušima, 25. marta 2021, skoro godinu dana kasnije nego što je prvobitno planirano.[123][124]

Finalni deo štafete je izmenjen zbog zabrinutosti u vezi sa zabrinutošću javnog zdravlja oko okupljanja duž rute (npr. staza Mijakojima je otkazana), a štafeta je održana bez gledalaca zbog vanrednog stanja u nekim regionima (npr. Macuijama, Hirošima, Hjogo i Okajama).[125] Štafeta je završena na Nacionalnom stadionu u Tokiju 23. jula, a teniserka Naomi Osaka zapalila je olimpijski kotao na završnici ceremonije otvaranja.[126] Kotao zapaljen na Olimpijskom stadionu korišćen je samo tokom ceremonija otvaranja i zatvaranja: zaseban kotao je bio zapaljen na tokijskoj rivi da bi se videlo javnosti na mostu Jume No Ohaši u Odaibi, što je bio tek drugi put u istoriji Olimpijade gde kazan nije bio izložen na atletskom stadionu, drugi put 2016.[127]

Biosigurnosni protokoli

uredi
Provera temperature i protivmere KOVID-19 na teniskom mestu

U februaru 2021. MOK je počeo da objavljuje „priručnike“ koji sadrže detalje o planiranim protokolima o biosigurnosti KOVID-19 za sportiste, zvaničnike, novinare i drugo osoblje, uključujući standardne protokole kao što su praktikovanje fizičkog distanciranja, higijena, nošenje maski za lice (napolju). treninga i takmičenja za sportiste), i zabranjeno im je da posećuju barove, restorane, prodavnice i druga turistička područja u okolini Velikog Tokija, ili da koriste javni prevoz osim ako nije drugačije dozvoljeno. Učesnici bi bili zamoljeni da koriste japansku aplikaciju za obaveštenje o izloženosti KOKOA i testirali bi se najmanje svaka četiri dana. Sportisti koji su bili pozitivni ne bi mogli da se takmiče i mogli bi biti stavljeni u karantin u državnim ustanovama (iako bi se dalo slobodno u slučaju lažnih pozitivnih rezultata). Bliski kontakti bi takođe morali da budu negativni da bi bili odobreni za takmičenje. Sportisti bi bili obeshrabreni od „preteranog” slavlja jer bi akcije mogle da šire zaražene kapljice.[128][129][130] Priručnici su kritikovani u radu koji je objavio The New England Journal of Medicine u maju 2021. zbog nedostatka „naučno rigorozne procene rizika“ i neuspeha da „razlikuje različite nivoe rizika sa kojima se suočavaju sportisti“. U priručniku je navedeno da su sportisti morali da dođu do pet dana pre početka takmičenja i da odu u roku od 48 sati eliminacije iz svog sporta ili završetka takmičenja.[131][132]

MOK je preporučio vakcinaciju sportista protiv KOVID-19 ako su im vakcine bile dostupne, ali to nije bio preduslov za učešće, a MOK je savetovao da sportisti ne „preskaču u redu” kako bi dobili prioritet nad osnovnim populacijama.[133] Dana 12 marta 2021, Tomas Bah je objavio da je u zemljama u kojima su odobrene za upotrebu, Kineski olimpijski komitet ponudio da pokrije troškove kineske vakcine Koronavak i Sinopharm BIBP za sportiste koji se takmiče na Letnjim olimpijskim igrama 2020. i Zimskim olimpijskim igrama 2022. kupiti dve doze za širu javnost svoje nacije za svakog vakcinisanog sportistu.[134] Dana 6. maja 2021, Pfizer je najavio da će donirati doze svoje vakcine NOK-ima koji se takmiče u Tokiju.[135]

Otprilike 93.000 sportista i zvaničnika oslobođeno je karantina po dolasku u Japan, pod uslovom da su ostali u područjima odvojenim od lokalnog stanovništva. Sa oko 300.000 lokalnog osoblja i volontera koji su ulazili i izlazili iz ovih mehurića i 20.000 doza vakcine dodeljenih za ovu grupu, to je dovelo do zabrinutosti da se KOVID-19 širi i tokom Igara i kada se timovi vrate u svoje zemlje.[136][137]

Zbog međunarodnih ograničenja za putovanja, organizacioni komitet je u martu 2021. objavio da nijednom međunarodnom gostu (uključujući gledaoce, prijatelje i članove porodice sportista) neće biti dozvoljeno da prisustvuju Igrama. Prema postojećim uputstvima za sportove za gledaoce u Japanu, od gledalaca bi se tražilo da se uzdrže od navijanja ili vikanja.[130] Dana 19 U junu 2021, guverner Koike je objavio da su planovi za javno gledanje događaja za Igre ukinuti, kako bi se planirana mesta (kao što je Jojogi park) koristila kao mesta za masovnu vakcinaciju.[138] Dana 21 juna, najavljeno je da će sva mesta biti ograničena na maksimalno 10.000 gledalaca sa ulaznicama ili 50% kapaciteta, u zavisnosti od toga šta je manje.[139]

Dana 2. jula 2021, novi predsednik TOKOG-a Seiko Hašimoto upozorio je da i dalje postoji mogućnost da se Igre održe iza zatvorenih vrata zbog sve većeg broja slučajeva KOVID-19 u zemlji.[140][141] Spora stopa vakcinacije u Japanu bila je od posebnog značaja.[142][143] Simulacija koju je sproveo Univerzitet u Tokiju u maju 2021. predviđa da bi novi talas infekcija mogao da dosegne vrhunac sredinom oktobra ako se Igre nastave nakon što je postojeće vanredno stanje u Tokiju isteklo.[144][145]

Dana 8. jula 2021, nakon što je Tokio zabeležio 920 novih slučajeva KOVID-19 (najveći porast od maja), premijer Suga je proglasio novo vanredno stanje u oblasti Tokija od 12. jula do 22 avgusta (završava se samo dva dana pre ceremonije otvaranja Paraolimpijskih igara), i najavio da će se svi događaji na mestima u toj oblasti stoga održavati iza zatvorenih vrata bez dozvole gledalaca. Hašimoto je izjavio da je „izuzetno žalosno što će Igre biti organizovane na veoma ograničen način suočene sa širenjem novih infekcija koronavirusom“. Predsednik MOK-a Tomas Bah izjavio je da ćemo „podržati svaku meru koja je neophodna za bezbedne i sigurne Olimpijske i Paraolimpijske igre za japanski narod i sve učesnike“.[146][147][148]

U saopštenju se navodi da će gledaoci i dalje biti dozvoljeni na događajima koji se održavaju van Tokija, uz odobrenje lokalnih zdravstvenih vlasti i gore pomenuto ograničenje od 50%/10.000 gledalaca. Prefekture Fukušima, Hokaido i Ibaraki saopštile su da će zabraniti gledaoce na događajima koji se održavaju u tim oblastima.[149] Očekivalo se da će ceremonija otvaranja biti ograničena na manje od 1.000 VIP gostiju, uključujući predstavnike MOK-a i zvanice,[150] dok su neki događaji omogućili članovima drugih konkurentskih delegacija da zauzmu i mesta za gledaoce.[151] Učenici škole su pozvani da gledaju fudbalske utakmice u Ibarakiju.[152][153]

Dana 16 jula, objavljeno je da je Bah pitao premijera Sugu o mogućnosti da se ograničenja za gledaoce kasnije ublaže ako se uslovi KOVID-19 poboljšaju u Tokiju.[150] Međutim, 2. avgusta, Suga je najavio da će sve postojeće deklaracije o vanrednom stanju biti produžene do 31. avgusta i da će biti proširene na Čibu, Kanagavu, Sajtamu i delove Osake.[154]

Cene karata

uredi

Očekivalo se da će ulaznice za ceremoniju otvaranja biti od 12.000 do 300.000 JPI, sa maksimalnom cenom od 130.000 JPI za finale atletskih takmičenja.[155] Prosečna cena karte bila je 7.700 japanskih jena, a polovina karata prodata je po ceni do 8.000 japanskih jena. Očekivala se simbolična cena ulaznice od 2.020 japanskih jena za porodice, grupe sa prebivalištem u Japanu iu vezi sa školskim programom.[155] Ulaznice bi se prodavale u 40.000 prodavnica u Japanu i poštom na japanske adrese putem interneta.[156] Međunarodni gosti, ako im je bilo dozvoljeno, morali bi da posete Japan tokom perioda prodaje ili da dogovore kupovinu karata preko nekog trećeg kao što je turistički agent.[157]

Karte su puštene u opštu prodaju u Japanu u jesen 2019. i očekivalo se da će se prodavati širom sveta od juna 2020.; međutim, ovaj plan je suspendovan kada su Igre odložene 24 marta 2020. Organizacioni komitet Tokija potvrdio je da će karte koje su već kupljene ostati važeće za iste sesije prema novom rasporedu i da se nudi i refundacija.[158]

Dana 20. marta 2021. objavljeno je da zbog zabrinutosti u vezi sa KOVID-19, nijednom međunarodnom gostu neće biti dozvoljeno da prisustvuje Olimpijskim ili Paraolimpijskim igrama 2020. Ovo je uključivalo kako gledaoce, tako i prijatelje i porodicu sportista. Svim vlasnicima karata u inostranstvu biće vraćeni novac.[159] Hašimoto je naveo neizvesnosti oko međunarodnih ograničenja putovanja i ciljeve da se očuva bezbednost svih učesnika i gledalaca, a ne optereti zdravstveni sistem.[160] Na kraju je u julu objavljeno da svim lokalnim gledaocima nije dozvoljeno da prisustvuju događajima u Tokiju, Fukušimi i Hokaidu.[161][162][163]

Kulturni festival

uredi

Kulturni program poznat kao Nipon festival trebalo je da se poklopi sa Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama, koji će trajati od aprila do septembra 2021. kao serija strimovanja događaja u organizaciji Tokijskog organizacionog odbora i drugih partnera. Događaji su odražavali teme „Učešće i interakcija“, „Ka ostvarenju inkluzivnog društva“ i „Rekonstrukcija regiona Tohoku“. Program je ili smanjen ili preformatiran u virtualni format zbog pandemije KOVID-19 i odlaganja Igara.[164] Jedan od ovih događaja bio je i koncert održan 18. jula, na kojem je nastupio J-rok bend Vanima, koreografija plesača Ajo Jamada i Tuki Takamura, i predstavljanje animiranih „kreatura“ zasnovanih na ilustracijama „koji oličavaju misli i emocije ljudi širom sveta“.[165]

Prvobitni planovi za Nipon festival uključivali su događaje kao što su Kabuki Opera (koncert na kojem bi učestvovali pozorišni glumac Ičikava Ebizo XI, operski pevači Ana Piroci i Ervin Šrot i Tokijski filharmonijski orkestar), festival umetnosti i kulture fokusiran na osobe sa invaliditetom,[166][167][168][169] i poseban dvodnevni egzibicioni sumo turnir u Riogoku Kokugikan ubrzo nakon Olimpijade — koji se značajno razlikovao od tradicionalnih dvomesečnih honbašo turnira, i sadržao je posebne komentare na engleskom i japanskom da pomognu da se objasne gledaocima običaji i tradicije profesionalnog sumoa, koji su duboko ukorenjeni u šintoističkoj religiji.[170][171]

Igre

uredi
Scena sa ceremonije otvaranja na Olimpijskom stadionu, sa dronovima koji lete okolo i kreiraju zvanični logo Igara

Ceremonija otvaranja

uredi

Ceremonija otvaranja održana je 23. jula 2021. na Olimpijskom stadionu u Tokiju. Uključivala je tradicionalnu Paradu nacija. Car Naruhito je svečano otvorio Igre, a na kraju štafete baklje olimpijski kotao je zapalila japanska teniserka Naomi Osaka.[172]

Prvi put na Olimpijskim igrama 2020. odlučeno je da po jedan muškarac i jedna žena u svakoj zemlji naizmenično drže zastave i služe kao dve.[173] To je učinjeno otelovljenjem „Agende 2020“ postavljene tokom mandata predsednika Baha.[174][175]

Po prvi put u istoriji igara, minutom ćutanja odata je počast žrtvama kovida 19, zemljotresa i cunamija 2011. i masakra u Minhenu.[176]

Sportovi

uredi

Program događaja za Letnje olimpijske igre 2020. odobrio je Izvršni odbor MOK-a 9. juna 2017. Predsednik MOK-a Tomas Bah izjavio je da im je cilj da Igrama daju „mladačku” i „urbanu” privlačnost i da povećaju broj učesnica.[177][178]

Igre su uključivale 339 događaja u 33 različita sporta, uključujući ukupno 51 discipline. Karate, sportsko penjanje, surfovanje i skejtbording su debitovali na Olimpijskim igrama, dok su se bejzbol i softbol takođe jednokratno vratili na Letnje olimpijske igre po prvi put od 2008. godine. Dodato je i 15 novih događaja u okviru postojećih sportova, uključujući 3×3 košarka, fristajl BMKS, i povratak biciklizma Medison, kao i devet novih mešovitih disciplina u nekoliko sportova (stoni tenis, streljaštvo, džudo, streljaštvo (3), triatlon, štafetno trčanje 4 puta 400 metara i plivanje 4 puta 100 metara mešovito ).[179]

Novi i opcioni sportovi

uredi

Dana 12. februara 2013. godine, sa zadatkom da kontroliše troškove Igara i osigura da su „relevantne za ljubitelje sporta svih generacija“, Izvršni odbor MOK-a preporučio je uklanjanje jednog od 26 sportova koji su se takmičili na Letnjim olimpijskim igrama 2012 . upražnjeno mesto koje bi MOK tražio da popuni na 125. zasedanju MOK. Novi učesnik bi se pridružio golf i ragbi sedmici (koje bi debitovale 2016. godine) kao deo programa od 28 „osnovnih“ sportova. Pet sportova je ušlo u uži izbor za uklanjanje, uključujući kanu, hokej na travi, moderni petoboj, tekvondo i rvanje. U poslednjem krugu glasanja izvršnog odbora, osam članova glasalo je za uklanjanje rvanja iz olimpijskog programa. Hokej na travi i tekvondo izjednačeni na drugom mestu sa po tri glasa.[180][181][182]

Odluka iz 2013. da se prestane sa rvanjem nakon Rija 2016. iznenadila je mnoge medije, s obzirom da uloga sporta na Olimpijskim igrama datira još od antičkih Olimpijskih igara i da je bila uključena u prvobitni program za moderne igre. Njujork tajms smatra da je odluka zasnovana na nedostatku dobro poznatih talenata i odsustvu ženskih događaja u sportu.[183][184][185] Od užeg izbora iz glasanja MOK-a, rvanje je propisno dodato u uži izbor kandidata za uključivanje na Igre 2020, zajedno sa sedam novih sportova koji su predloženi na razmatranje.[183]

Dana 29. maja 2013, objavljeno je da su tri od osam sportova koji se razmatraju ušla u konačni uži izbor: bejzbol / softbol, skvoš i rvanje.[186] Ostalih pet sportova su u ovom trenutku odbijeni: karate, sportovi na rolerima, sportsko penjanje, veikbording i vušu.[187] Na 125. zasedanju MOK- a 8 septembra 2013. rvanje je izabrano da bude uvršteno u program Olimpijade za 2020. i 2024. godinu. Rvanje je dobilo 49 glasova, dok su bejzbol/softbol i skvoš dobili 24 i 22 glasa.[188]

Usvajanjem Olimpijske agende 2020. u decembru 2014. MOK je prešao sa „sportskog“ pristupa olimpijskom programu na program „zasnovanog na događajima“ – utvrđujući da organizacioni komiteti mogu da predlažu diskrecione događaje koji će biti uključeni u programu poboljšavanja lokalnih interesa.[189][190] Kao rezultat ovih promena, uži izbor od osam novih predloženih sportova je predstavljen 22. juna 2015, koji se sastoji od bejzbola/softbola, kuglanja, karatea, sportova na rolerima, sportskog penjanja, skvoša, surfovanja i vušua.[191] Dana 28 Septembra 2015. Organizacioni komitet Tokija podneo je MOK-u uži izbor od pet predloženih sportova: bejzbol/softbol, karate, sportsko penjanje, surfovanje i skejtbording.[192] Ovih pet novih sportova odobreno je 3 avgusta 2016. godine od strane MOK-a tokom 129. zasedanja MOK-a u Rio de Žaneiru, Brazil, i uključeni su u sportski program samo za 2020. godinu, čime je ukupan broj sportova na Olimpijskim igrama 2020. dostigao 33.[193][194]

Zemlje učesnice

uredi

Republika Makedonija se takmičila pod privremenim nazivom „Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija“ na svim Letnjim i Zimskim igrama od svog debija 1996. godine zbog spornog statusa njenog zvaničnog naziva. Sporovi oko imenovanja sa Grčkom okončani su 2018. godine potpisivanjem Prespanskog sporazuma, a zemlja je zvanično preimenovana u Severna Makedonija u februaru 2019. godine. Novo ime je odmah priznao MOK, iako Olimpijski komitet Severne Makedonije (NMOK) nije zvanično usvojen do februara 2020. NMOK je poslao delegaciju na Zimske olimpijske igre mladih 2020. u januaru 2020, ali su Igre u Tokiju bile prvi nastup Severne Makedonije na Letnjim olimpijskim igrama pod novim imenom.[195]

Pošto se deset puta takmičio kao Svazilend na Letnjim i Zimskim olimpijskim igrama, Esvatini je debitovao pod tim imenom nakon što je kralj preimenovao zemlju 2018.[196]

Svetska antidoping agencija (VADA) je 9. decembra 2019. zabranila Rusiji sve međunarodne sportove na period od četiri godine, nakon što je utvrđeno da je ruska vlada manipulisala laboratorijskim podacima koje je dostavila VADA-i u januaru 2019.kao uslov da se Ruska antidoping agencija ponovo uspostavi. Kao rezultat zabrane, VADA je planirala da dozvoli individualno odobrenim ruskim sportistima da učestvuju na Letnjim olimpijskim igrama 2020. pod neutralnim transparentom, kao što je podstaknuto na Zimskim olimpijskim igrama 2018, ali bi oni bili isključeni iz timskih sportova. Šef VADA-inog komiteta za reviziju usklađenosti Džonatan Tejlor izjavio je da MOK neće moći da koristi oznaku „Olimpijski sportisti iz Rusije“ (OAR) kao 2018. godine, naglašavajući da neutralni sportisti ne mogu biti prikazani kao osobe koje zemlja.[197][198][199] Rusija je kasnije uložila žalbu Sudu za sportsku arbitražu na odluku VADA-e.[200] Nakon razmatranja predmeta u žalbenom postupku, sud je odlučio 17 decembra 2020. da se kazna izrečena Rusiji smanji. Umesto potpune zabrane svih sportskih događaja, odluka je dozvolila Rusiji da učestvuje na Olimpijskim igrama i drugim međunarodnim događajima, ali timu neće biti dozvoljeno da koristi rusko ime, zastavu ili himnu u periodu od dve godine i mora da predstavi sebe kao "neutralni sportista" ili "neutralni tim". Presuda dozvoljava da „Rusija“ bude prikazana na timskoj uniformi — iako ne bi trebalo da bude vidljivija od oznake „Neutralni sportista/tim“ — kao i korišćenje boja ruske zastave u dizajnu uniforme.[201]

Dana 19. februara 2021. objavljeno je da će se Rusija takmičiti pod akronimom „ROC“ po imenu Ruskog olimpijskog komiteta, iako se ime samog komiteta u potpunosti ne može koristiti za označavanje delegacije. Tim ROC bi predstavljala zastava Ruskog olimpijskog komiteta.[202]

Severna Koreja je 6. aprila 2021. objavila da neće učestvovati na Letnjim olimpijskim igrama 2020. zbog zabrinutosti za KOVID 19.[203] Ovo je bilo prvo odsustvo Severne Koreje sa Letnjih olimpijskih igara od 1988. godine.[204] U septembru, mesec dana nakon završetka igara, Olimpijskom komitetu Demokratske Narodne Republike Koreje zabranjeno je učešće na Zimskim olimpijskim igrama 2022. godine, pošto nisu učestvovali na Olimpijskim igrama u Tokiju. Dana 21 jula 2021. Gvineja je najavila da neće slati delegaciju na Olimpijske igre u Tokiju, navodno zbog zabrinutosti za KOVID 19, iako su mediji sugerisali da su finansijski faktori bili pravi motivacioni faktor.[205] Gvineja je kasnije poništila odluku i potvrdila da će učestvovati.[206]

Zemlje učesnice
Države prema veličini tima
Zemlje učesnice na Letnjim olimpijskim igrama 2020.

Broj sportista prema Nacionalnom olimpijskom komitetu

uredi

11.420 sportista iz 206 NOK-a:[208]

Bilans medalja na Letnjim olimpijskim igrama 2020.

uredi

Na ovoj stranici se nalazi bilans osvojenih medalja na Letnjim olimpijskim igrama 2020, održanim u Tokiju od 23. jula do 8. avgusta 2021. godine.[209]

* Domaćin igara
Poz. Zemlje        
1.   Sjedinjene Američke Države 39 41 33 113
2.   Kina 38 32 18 88
3.   Japan 27 14 17 58
4.   Ujedinjeno Kraljevstvo 22 21 22 65
5.   ROK 20 28 23 71
6.   Australija 17 7 22 46
7.   Holandija 10 12 14 36
8.   Francuska 10 12 11 33
9.   Nemačka 10 11 16 37
10.   Italija 10 10 20 40
11.   Kanada 7 6 11 24
12.   Brazil 7 6 8 21
13.   Novi Zeland 7 6 7 20
14.   Kuba 7 3 5 15
15.   Mađarska 6 7 7 20
16.   Južna Koreja 6 4 10 20
17.   Poljska 4 5 5 14
18.   Češka 4 4 3 11
19.   Kenija 4 4 2 10
20.   Norveška 4 2 2 8
21.   Jamajka 4 1 4 9
22.   Španija 3 8 6 17
23.   Švedska 3 6 0 9
24.   Švajcarska 3 4 6 13
25.   Danska 3 4 4 11
26.   Hrvatska 3 3 2 8
27.   Iran 3 2 2 7
28.   Srbija 3 1 5 9
29.   Belgija 3 1 3 7
30.   Bugarska 3 1 2 6
31.   Slovenija 3 1 1 5
32.   Uzbekistan 3 0 2 5
33.   Gruzija 2 5 1 8
34.   Kineski Tajpej 2 4 6 12
35.   Turska 2 2 9 13
36.   Grčka 2 1 1 4
36.   Uganda 2 1 1 4
38.   Ekvador 2 1 0 3
39.   Izrael 2 0 2 4
39.   Irska 2 0 2 4
41.   Katar 2 0 1 3
42.   Bahame 2 0 0 2
42.   Republika Kosovo 2 0 0 2
44.   Ukrajina 1 6 12 19
45.   Belorusija 1 3 3 7
46.   Venecuela 1 3 0 4
46.   Rumunija 1 3 0 4
48.   Indija 1 2 4 7
49.   Hongkong 1 2 3 6
50.   Slovačka 1 2 1 4
50.   Filipini 1 2 1 4
52.   Južnoafrička Republika 1 2 0 3
53.   Austrija 1 1 5 7
54.   Egipat 1 1 4 6
55.   Indonezija 1 1 3 5
56.   Etiopija 1 1 2 4
56.   Portugalija 1 1 2 4
58.   Tunis 1 1 0 2
59.   Estonija 1 0 1 2
59.   Letonija 1 0 1 2
59.   Fidži 1 0 1 2
59.   Tajland 1 0 1 2
63.   Bermudi 1 0 0 1
63.   Maroko 1 0 0 1
63.   Portoriko 1 0 0 1
66.   Kolumbija 0 4 1 5
67.   Azerbejdžan 0 3 4 7
68.   Dominikanska Republika 0 3 2 5
69.   Jermenija 0 2 2 4
70.   Kirgistan 0 2 1 3
71.   Mongolija 0 1 3 4
72.   Argentina 0 1 2 3
72.   San Marino 0 1 2 3
74.   Jordan 0 1 1 2
74.   Malezija 0 1 1 2
74.   Nigerija 0 1 1 2
77.   Bahrein 0 1 0 1
77.   Litvanija 0 1 0 1
77.   Saudijska Arabija 0 1 0 1
77.   Republika Makedonija 0 1 0 1
77.   Namibija 0 1 0 1
77.   Turkmenistan 0 1 0 1
83.   Kazahstan 0 0 8 8
84.   Meksiko 0 0 4 4
85.   Finska 0 0 2 2
86.   Burkina Faso 0 0 1 1
86.   Bocvana 0 0 1 1
86.   Gana 0 0 1 1
86.   Grenada 0 0 1 1
86.   Kuvajt 0 0 1 1
86.   Moldavija 0 0 1 1
86.   Obala Slonovače 0 0 1 1
86.   Sirija 0 0 1 1
Ukupno: 93 NOK 340 338 402 1.080


Marketing

uredi
Datoteka:Tokyo 2020 mascots.svg
Miraitova (levo), zvanična maskota Letnjih olimpijskih igara 2020. i Someiti (desno), zvanična maskota Letnjih paraolimpijskih igara 2020.

Zvanični amblemi za Olimpijske i Paraolimpijske igre 2020. otkriveni su 25. aprila 2016.; dizajnirao je Asao Tokolo, koji je pobedio na nacionalnom konkursu za dizajn, ima oblik prstena sa šarom šahovnice u indigo boji. Dizajn je imao za cilj da „izrazi prefinjenu eleganciju i sofisticiranost koja predstavlja primer Japana“.[210] Kockasti dizajn podseća na šaru zvanu ichimatsu moio koja je bila popularna tokom Edo perioda u Japanu od 1603. do 1867.[211] Dizajni su zamenili prethodni amblem koji je ukinut nakon navoda da je plagirao logo Teatra de Lijež u Belgiji. Slogan ponude za Igre je bio Otkrij sutra.

Zvanična maskota Letnjih olimpijskih igara 2020. bila je Miraitova, figura sa plavim kariranim ićimacu mojo šarama inspirisana zvaničnim amblemom Igara. Njegove izmišljene karakteristike uključuju sposobnost teleportacije.[212] Kreirao ih je japanski umetnik Rio Taniguči, maskote su odabrane iz procesa takmičenja koji se održao krajem 2017. i početkom 2018. Ukupno 2.042 dizajna kandidata predata su Organizacionom komitetu Tokija, koji je odabrao tri para neimenovanih dizajna maskota koje će predstaviti japanskim osnovnoškolcima za konačnu odluku.[213][214] Rezultati selekcije objavljeni su 28. februara 2018. godine, a imena maskote 22. jula 2018. godine. Miraitova je dobila ime po japanskim rečima za „budućnost“ i „večnost“,[212] a Someiti je dobio ime po someijošino, vrsti trešnjinog cveta.[215] Someitijevo ime se takođe odnosi na englesku frazu „tako moćan“.[216] Očekivalo se da će maskote pomoći u finansiranju Igara u Tokiju kroz poslove prodaje i licenciranja.[217] Za nasleđe igara 3. januara 2022, Rio Taniguči je stvorio Miraiti (buduće dete maskota).[218]

Zabrinutosti i kontroverze

uredi

Nekoliko kontroverznih pitanja pojavilo se tokom priprema za Igre u Tokiju. Bilo je navoda o podmićivanju u kandidaturi Japanskog olimpijskog komiteta (JOK) i o plagijatu u početnom dizajnu logotipa Igara. Dana 10. decembra 2018, francuska kancelarija za finansijske kriminale započela je istragu Cunekazua Takede, predsednika Japanskog olimpijskog komiteta, u vezi sa šemom za dobijanje glasova od afričkih članova MOK-a za 2013. godinu za podršku Tokiju kao domaćinu Olimpijskih igara u Istanbulu ili Madridu 2020.[219][220] U martu 2020. jedan japanski biznismen je priznao da je davao poklone, uključujući kamere i satove, zvaničnicima MOK-a kako bi lobirao za njihovu podršku kandidaturi Tokija za domaćina Olimpijskih igara.[221] Zvanični amblemi Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Tokiju, dizajnirao Kendžiro Sano, predstavljeni su u julu 2015. godine, ali su povučeni i zamenjeni nakon optužbi za plagijat.[222][223] Tužba Olivijea Debija, koji je tvrdio da je njegov dizajn logotipa kopiran, kasnije je odbačena, a dizajner je naveo eskalaciju sudskih troškova.[224]

Masovna seča za izgradnju olimpijskih objekata dobila je međunarodne kritike. Peticije koje sadrže više od 140.000 potpisa dostavljene su japanskim ambasadama u Švajcarskoj i Nemačkoj, izražavajući zabrinutost zbog tvrdnji o korišćenju tropskog drveta od Šin Janga, malezijske kompanije sa evidencijom kršenja ljudskih prava, nelegalne seče i prašume. uništenje.[225][226] U februaru 2018, Organizacioni komitet Olimpijade je priznao da je 87% ploča od šperploče korišćenih za izgradnju novog nacionalnog stadiona dobijeno iz ugroženih prašuma.[227]

Delovi Igara bili su zakazani za lokacije pogođene zemljotresom i cunamijem u Tohokuu 2011. i nuklearnom katastrofom u Fukušima Daići. Održavanje događaja na ovim lokacijama promovisano je kao sredstvo za unapređenje oporavka u regionima, a Igre su ponekad promovisane kao "Recovery Olympics".[228]

Međutim, organizacija događaja u ovim regionima naišla je na kritike; Svetska zdravstvena organizacija i Ujedinjene nacije smatraju Fukušimu bezbednom, iako su naučne studije o bezbednosti tog područja još uvek sporne.[229] Neki stanovnici Tohokua doveli su u pitanje odluku da se region koristi kao mesto domaćina, tvrdeći da su pripreme za Igre usporile napore za oporavak i da je region izgubio radnike zbog projekata povezanih sa Igrama.[230]

Međunarodni mediji su naveliko izveštavali da je Južna Koreja zatražila od MOK-a da zabrani japansku zastavu izlazećeg sunca na Letnjim olimpijskim igrama 2020.[231] tvrdeći da je simbol japanske imperijalističke prošlosti, podsećajući na „istorijske ožiljke i bol“ za ljude Koreje baš kao što kukasti krst „podseća Evropljane na noćnu moru Drugog svetskog rata“.[232][233] Upotreba zastave na međunarodnim sportskim događajima kao što su Olimpijske igre je kontroverzna jer je korišćena za vođenje agresivnog rata protiv mnogih zemalja u pacifičkim regionima, uključujući napad na Perl Harbor.[234] Kako prenosi Asošiejted pres, MOK je izdao saopštenje kao odgovor na zahtev Južne Koreje, rekavši da „sportski stadioni ne bi trebalo da budu bez bilo kakvih političkih demonstracija. Kada se pojave zabrinutosti u vreme utakmica, mi ih razmatramo od slučaja do slučaja."[235] Ruski i južnokorejski zvaničnici osporili su mapu štafete baklje na zvaničnom sajtu Igara, koja prikazuje sporne stene Liankort (pod upravom Južne Koreje) i Kurilska ostrva (kojim upravlja Rusija od 1945.) kao deo Japana.[236]

U februaru 2021, predsednik TOCOG-a Joširo Mori podneo je ostavku, nakon što se suočio i sa domaćim i međunarodnim kritikama zbog njegovih seksističkih primedbi.[237][238] Prethodno ponašanje nove predsednice, Seiko Hašimoto, takođe je izazvalo kritike,[239] što ju je navelo da prokomentariše „Žao mi je i mislim da treba da budem oprezan“ na jednu od optužbi.[240] Glavni kreativni direktor ceremonije otvaranja i zatvaranja, Hiroši Sasaki, podneo je ostavku u martu 2021, nakon što je dao ponižavajuće komentare o Naomi Vatanabe.[241][242] Sasakijevu zamenu, Kentaro Kobajaši, otpustio je Organizacioni komitet dan pre ceremonije otvaranja,[243][244] nakon što su japanski mediji objavili da se našalio o Holokaustu u scenariju za svoju komediju 1998. govoreći „Hajde da se igramo Holokausta“.[245] Uoči ceremonije otvaranja, Jošihide Suga, premijer Japana i vrhovni savetnik Organizacionog komiteta,[246] opisao je Kobajašijeve šale kao „nečuvene i neprihvatljive“, ali je takođe rekao da je ceremonija otvaranja, koja je režirao Kobajaši, trebalo bi da nastavi kako je planirano.[247]

Kompozitor za ceremoniju otvaranja, Keigo Oiamada, podneo je ostavku nekoliko dana pre ceremonije nakon što je kritikovao svoje ranije maltretiranje ljudi sa očiglednim invaliditetom, kao što je Daunov sindrom.[248][249] Dana 16. jula, nedelju dana pre ceremonije otvaranja, TOCOG je objavio svoju podršku Ojamadi kao kompozitoru i obećao da neće menjati njegov izbor za ceremonije,[250][251] ali su ga sve veće kritike primorale da 19. jula objavi ostavku.[252][253] Muzika na ceremoniji otvaranja uključivala je aranžmane zvučnih zapisa za video igrice poreklom iz Japana; međutim, ovo je uključivalo muziku iz serije Dragon Quest, koju je komponovao Koiči Sugijama, koga je The Daily Beast opisao kao „notorno homofobičnog i ultranacionalističkog“, što je dovelo do daljih kritika Organizacionog odbora.[254]

Zvaničnici su izvestili da je do početka juna 2021. oko 10.000 od 80.000 registrovanih volontera dalo otkaz.[255] „Nema sumnje da je jedan od razloga zabrinutost zbog zaraze korona virusom“, rekao je izvršni direktor Organizacionog komiteta,[256] takođe navodeći da ne veruje da će to uticati na funkcionisanje Igara.[255] Dana 23. jula stotine antiolimpijskih demonstranata okupilo se ispred Japanskog nacionalnog stadiona pre ceremonije otvaranja. Obezbeđenje je sprečilo novinare da napuste stadion kako bi intervjuisali demonstrante.[257] Ukupno, više od 60.000 policajaca je mobilisano za obezbeđenje tokom Igara, a policija je redovno raspoređena da razbije javne demonstracije protesta, uključujući borbu protiv demonstranata na putu da se pridruže antiolimpijskom protestu u Sendagaji tokom ceremonije zatvaranja 5. septembra, 2021. Ovo ogromno prisustvo policije, uključujući policajce u civilu koji su okruživali protestnu zonu, „poslužilo je kao efikasno sredstvo za kriminalizaciju mirnog skupa i za održavanje zastrašujuće slike otvorenog protesta“.[258]

Pišući za The Conversation, olimpijski naučnik Mekintoš Ros je izrazio zabrinutost u vezi sa odnosom između MOK- a i SZO, sugerišući da su organizacije pokazale nedostatak brige za zdravlje japanskih građana i olimpijaca. Kako je Ros objasnio, „kada MOK i SZO podržavaju globalni mega-događaj koji se održava tokom pandemije, teško je poverovati da dobrobit zemlje domaćina ostaje prioritet“.[259] Slično, japanski naučnici O'Šea i Maslov primećuju: „Međunarodno medijsko izveštavanje i komentari se kreću od ponekad oštrih kritika zbog pokušaja da se izvedu 'pandemijske igre', do pohvala i pohvala za uspešno izvođenje 'igara pandemije' Ipak, priča koju je Japan – ili barem LDP – želeo da ispriča o (ponovnom) ulasku Japana na svetsku scenu, ostala je neispričana je bila svakodnevnija, država koja radi pristojan posao upravljanja Kovidom i domaćina mega-događaja protivno željama mnogih njenih stanovnika."[260]

Tokom Igara pojavile su se brojne kontroverze, a pre svega pokušaj repatrijacije 1. avgusta beloruske sprinterke Kristine Tsimanouske, navodno zbog njenih kritika nacionalnih sportskih vlasti i menadžmenta tima.[261] Odbijajući da se vrati u Belorusiju, zbog straha za svoju bezbednost,[262] Tsimanouska je zatražila pomoć od MOK-a i otputovala u Varšavu, 4. avgusta nakon što joj je poljska ambasada u Tokiju odobrila humanitarnu vizu.[263]

Pred kraj Olimpijade objavljeno je da su australijski sportisti oštetili seoske sobe pre polaska, ostavljajući bazen povraćanja na podu, oštećene krevete i rupu u zidu. Australijski olimpijci u ragbiju takođe su se navodno napili na letu za Sidnej, ostavljajući povraćanje u kupatilu aviona i primajući pritužbe od drugih putnika. Šef tima Australije Ijan Česterman je umanjio incidente i rekao da olimpijci neće biti kažnjeni.[264]

Alžirski džudista Feti Nurine i njegov trener Amar Beniklef suspendovani su na 10 godina od strane Međunarodne džudo federacije nakon što je Nurine odbio da se bori protiv izraelskog sportiste na Olimpijskim igrama.[265] Nurine je rekao da mu je njegova politička podrška Palestincima u izraelsko-palestinskom sukobu onemogućila da se takmiči protiv izraelskih sportista.[266] Sudanac Mohamed Abdalarasul takođe je odustao od takmičenja kako bi izbegao izraelskog sportistu.[267]

Nakon završetka Olimpijskih igara, novozelandski sudija u skokovima u vodu Lisa Rajt otkrila je da je tokom takmičenja u skokovima u vodu, Džou Džihong, potpredsednik FINA iz Kine, navodno pokrenuo verbalnu tiradu na nju na kraju finala muške platforme na 10 metara. Rajt je tvrdila da ju je Džou verbalno zlostavljao jer je istakla kineske ronioce.[268] Ronilački savez Novog Zelanda se naknadno požalio na incident FINA-inoj etičkoj komisiji. Kao rezultat toga, Džou je odlukom FINA Etičkog odbora [269] naloženo da napiše pismo izvinjenja Rajtovoj. Etičko veće je takođe dalo preporuku da se Džou ukine pozicija ronilačkog biroa za vezu sa FINA-om. Etičko veće FINA-e je navelo da je incident tokom finala muške platforme bio „nesrećan” i da je doveo do „nesporazuma pomešanog sa pogrešnom procenom” između Rajta i Džoua.[269] U maju 2022, bivši međunarodni skakač u vodu, olimpijski sudija i prethodni član FINA-inog tehničkog ronilačkog komiteta sa Novog Zelanda Sajmon Latimer otkrio je da je poslao žalbu uzbunjivača [270] izvršnom direktoru FINA-e Brentu Novickom u decembru 2021. u kojoj je detaljno opisano Džouovo ponašanje koje je neprikladno takođe je sadržalo navode da je Džou trenirala kineske ronioce tokom velikih događaja tokom Letnjih olimpijskih igara 2020. i da je manipulisala sudijskim komisijama kako bi bila od koristi kineskim sportistima. Latimer je tvrdila da Džouino ponašanje kalja reputaciju međunarodnog ronjenja i da je delovala u interesu Kine, a ne međunarodnog ronjenja u celini. Nakon Latimerove žalbe, na internetu su se pojavili video dokazi koji pokazuju kako Džou trenira kineske ronioce tokom takmičarskih sesija na Olimpijskim igrama,[271] ponašanje koje se smatra neetičkim s obzirom na njenu navodno neutralnu ulogu potpredsednika FINA i veze sa Biroom za ronjenje.

Emitovanje

uredi

Olimpijske igre Tokio 2020. dostigle su globalnu publiku od 3,05 milijardi ljudi, prema nezavisnom istraživanju sprovedenom u ime Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK). Samo zvanična pokrivenost digitalnim platformama partnera za emitovanje Olimpijskih igara generisala je ukupno 28 milijardi pregleda videa – što predstavlja povećanje od 139 odsto u poređenju sa Olimpijskim igrama u Riju 2016. i naglašava promenu medijskog pejzaža i označavanje Tokija 2020. kao prvih igara za striming i najgledanijih Olimpijske igre ikada na digitalnim platformama.[272]

Soni i Panasonik udružili su se sa NHK da bi razvili standarde emitovanja za televiziju rezolucije 8K, sa ciljem da 8K televizore puste na tržište na vreme za Letnje olimpijske igre 2020.[273][274] Početkom 2019. godine, italijanski emiter RAI najavio je nameru da primeni 8K emitovanje za Igre.[275] NHK je emitovao ceremonije otvaranja i zatvaranja, kao i pokrivanje odabranih događaja u 8K.[276][277] Telekomunikaciona kompanija NTT Dokomo potpisala je ugovor sa finskom Nokiom o obezbeđivanju 5G mreža u osnovnom pojasu u Japanu na vreme za Igre.[278][279]

Olimpijske igre u Tokiju prenosile su mreže NBC Universal u Sjedinjenim Državama, kao deo 4,38 milijardu dolara započetog na Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju 2014.[280] Olimpijski i paraolimpijski komitet Sjedinjenih Država je tvrdio da je klauzula o „pravu na smanjenje“ u ugovoru pokrenuta odlaganjem Igara za 2021, zahtevajući od MOK-a da „u dobroj nameri pregovara o pravičnom smanjenju primenljivih prava na emitovanje“ do NBC, pri čemu je američka korporacija jedan od najvećih izvora prihoda MOK-a.[281][282] Prema rečima generalnog direktora NBCUniverzala Džefa Šela, igre u Tokiju bi mogle biti najprofitabilnije Olimpijske igre u istoriji NBC-a. Igre u Tokiju bile su prve Olimpijske igre NBC-ja koje je prenosila sadašnja predsednica Suzan Rosner Rovner; to bi takođe bilo poslednje zbog Rovnerovog odlaska 2023.[283]

U Evropi, ovo su bile prve letnje olimpijske igre u okviru ekskluzivnog panevropskog ugovora MOK-a o pravima sa Eurosportom, koji je počeo na Zimskim olimpijskim igrama 2018. i sa ugovorom da traje do 2024. godine. Prava za Letnje olimpijske igre 2020. pokrivala su skoro celu Evropu; već postojeći dogovor sa trgovcem isključuje Rusiju.[284] Eurosport je planirao da podlicencira pokrivenost besplatnim mrežama na svakoj teritoriji i drugim kanalima u vlasništvu podružnica Discovery, Inc. U Ujedinjenom Kraljevstvu, ovo su bile poslednje Igre sa pravima koja su prvenstveno u vlasništvu Bi-Bi-Sija, iako kao uslov ugovora o podlicenci zbog prenošenja na Igre 2022. i 2024, Eurosport poseduje ekskluzivna prava na plaćenu televiziju.[285][286][287] U Francuskoj su to bile poslednje Igre čija su prava prvenstveno u vlasništvu francuske televizije. Eurosport je debitovao kao vlasnik prava na plaćenu televiziju, nakon što je Kanal+ odlučio da proda svoja prava na plaćenu televiziju kao meru uštede.[288]

U Kanadi su Igre 2020. prikazane na platformama kanadske radiofuzne korporacije, Sportsnet, TSN i TLN.[289][290][291] U Australiji ih je emitovao Seven Netvork.[292] Na indijskom potkontinentu, emitovao ih je Sony Pictures Networks India (SPN) .[293]

Reference

uredi
  1. ^ „Coronavirus is forcing the biggest global sports shutdown since World War II”. news.yahoo.com (na jeziku: engleski). 11. 3. 2020. Pristupljeno 20. 3. 2020. 
  2. ^ „A look at the status of Olympic qualifying events”. abcnews.go.com/ (na jeziku: engleski). 16. 3. 2020. Pristupljeno 20. 2. 2020. 
  3. ^ „MOK blizu da odloži igre u Tokiju, za to je sebi dao rok od četiri nedelje”. Radio-televizija Srbije (na jeziku: srpski). 22. 3. 2020. Pristupljeno 22. 3. 2020. 
  4. ^ „Tokyo 2020 Olympic Games postponed”. olympicchannel.com (na jeziku: engleski). 24. 3. 2020. Pristupljeno 24. 3. 2020. 
  5. ^ a b v „Tokyo 2020 Unveils Details of Olympic Competition Schedule”. Tokio 2020. 2019. Pristupljeno 3. 7. 2019. 
  6. ^ „Tokyo 2020: Mixed-gender events added to Olympic Games”. Bi-Bi-Si. 2017. Pristupljeno 3. 7. 2019. 
  7. ^ a b v „Olympic Host City Election | From Candidate to Host City”. International Olympic Committee (na jeziku: engleski). 2021-04-27. Arhivirano iz originala 8. 8. 2021. g. Pristupljeno 2021-08-08. 
  8. ^ Wilson, Stephen (8. 9. 2013). „Results of the IOC vote to host the 2020 Summer Olympics”. Austin American-Statesman. Associated Press. Arhivirano iz originala 4. 3. 2020. g. Pristupljeno 11. 12. 2018. 
  9. ^ a b Swift, Rocky (23. 1. 2020). „Coronavirus spotlights Japan contagion risks as Olympics loom”. Reuters. Arhivirano iz originala 24. 1. 2020. g. Pristupljeno 23. 1. 2020. 
  10. ^ McCurry, Justin (1. 2. 2020). „Tokyo 2020 organisers fight false rumours Olympics cancelled over coronavirus crisis”. The Guardian. Arhivirano iz originala 19. 4. 2021. g. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  11. ^ „Frequently Asked Questions about the Olympic Games Tokyo 2020 - Olympic News”. International Olympic Committee. 2. 6. 2021. Arhivirano iz originala 6. 6. 2021. g. Pristupljeno 6. 6. 2021. 
  12. ^ García-Hodges, Ahiza; Talmazan, Yuliya; Yamamoto, Arata (24. 3. 2020). „Tokyo 2020 Olympics postponed over coronavirus concerns”. NBCNews.com. Arhivirano iz originala 25. 7. 2020. g. Pristupljeno 5. 8. 2020. 
  13. ^ Silvester, Andy (18. 2. 2020). „Exclusive: Bailey calls for London to host Olympics if coronavirus forces Tokyo move”. City A.M. Arhivirano iz originala 19. 2. 2020. g. Pristupljeno 20. 2. 2020. 
  14. ^ Slodkowski, Antoni (21. 2. 2020). „Tokyo Governor Criticizes Suggestion That London Could Host 2020 Olympics”. The New York Times. Reuters. Arhivirano iz originala 21. 2. 2020. g. 
  15. ^ Fong, Philip (26. 1. 2021). „Florida offers to host Olympics if Tokyo backs out: state official”. Japan Today. Arhivirano iz originala 26. 1. 2021. g. Pristupljeno 27. 1. 2021. 
  16. ^ Haring, Bruce (22. 5. 2021). „Tokyo Olympics Will Be Held Even If Japan Emergency Continues, IOC Official Insists”. Deadline. Arhivirano iz originala 23. 5. 2021. g. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  17. ^ „東京五輪中に緊急事態宣言が必要になる可能性も…厚労省の専門家組織会合で試算結果＜新型コロナ＞：東京新聞 TOKYO Web” [There is a possibility that a state of emergency may be required during the Tokyo Olympics … Estimated results at an expert organization meeting of the Ministry of Health, Labor and Welfare]. 東京新聞 TOKYO Web (na jeziku: japanski). 16. 6. 2021. Arhivirano iz originala 16. 6. 2021. g. Pristupljeno 16. 6. 2021. 
  18. ^ 共同通信 (16. 6. 2021). „五輪観客入れると感染者1万人増も ｜ 共同通信” [The number of infected people will increase by 10,000 when the Olympic spectators are included]. 共同通信 (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 16. 6. 2021. g. Pristupljeno 16. 6. 2021. 
  19. ^ „FIBA Women's Olympic Qualifying Tournament relocated to Belgrade, Serbia”. fiba.basketball. FIBA. 27. 1. 2020. Arhivirano iz originala 1. 2. 2020. g. Pristupljeno 15. 3. 2020. 
  20. ^ „Olympic boxing qualifiers moved to Jordan”. The Japan Times. Reuters. 25. 1. 2020. Arhivirano iz originala 25. 1. 2020. g. Pristupljeno 25. 1. 2020. 
  21. ^ „2020 AFC Women's Olympic Qualifying Tournament to be hosted in Sydney, Australia”. matildas.com.au. Football Federation Australia. 26. 1. 2020. Arhivirano iz originala 26. 1. 2020. g. Pristupljeno 27. 1. 2020. 
  22. ^ ZK Goh (16. 3. 2020). „Boxing Road to Tokyo European qualifier in London suspended”. olympics.com. Arhivirano iz originala 9. 5. 2021. g. Pristupljeno 16. 3. 2020. 
  23. ^ Hope, Nick (1. 12. 2020). „European Olympic boxing qualification event returning to London in April”. BBC Sport. Arhivirano iz originala 4. 12. 2020. g. Pristupljeno 2. 12. 2020. 
  24. ^ „European Qualifying Event”. boxing.athlete365.org. 7. 5. 2021. Arhivirano iz originala 2. 8. 2021. g. Pristupljeno 2. 8. 2021. 
  25. ^ „Olympics postponed; to be held latest by 2021 summer, says Japanese PM”. 24. 3. 2020. Arhivirano iz originala 6. 4. 2022. g. Pristupljeno 21. 6. 2022. 
  26. ^ a b Sharma, Aryan (23. 3. 2020). „Tokyo Olympics 2020: Coronavirus Doping Tests For Players – A Big Question Mark”. essentiallysports.com. Arhivirano iz originala 25. 4. 2020. g. Pristupljeno 24. 3. 2020. 
  27. ^ „Drug testing to resume in China after coronavirus outbreak”. Reuters. 21. 2. 2020. Arhivirano iz originala 24. 3. 2020. g. Pristupljeno 24. 3. 2020. 
  28. ^ Top Chinese Swimmers Tested Positive for Banned Drug, Then Won Olympic Gold, New York Times, 20 April 2024;
  29. ^ Trotter, Anthony; Winsor, Morgan (2. 3. 2020). „No plans to cancel or postpone Tokyo 2020 Olympics amid coronavirus outbreak, organizers say”. abcnews.go.com. ABC News. Arhivirano iz originala 4. 3. 2020. g. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  30. ^ „Canada, Australia withdraw from Tokyo 2020 as organizers ponder postponement”. CNBC. Reuters. 23. 3. 2020. Arhivirano iz originala 23. 3. 2020. g. Pristupljeno 23. 3. 2020. 
  31. ^ „Coronavirus: Olympic doubts grow as Canada withdraws athletes”. BBC News. 23. 3. 2020. Arhivirano iz originala 23. 3. 2020. g. Pristupljeno 23. 3. 2020. 
  32. ^ Brennan, Christine (23. 3. 2020). „IOC member says 2020 Tokyo Olympics will be postponed due to coronavirus pandemic”. USA Today. Arhivirano iz originala 23. 3. 2020. g. Pristupljeno 23. 3. 2020. 
  33. ^ „Joint Statement from the International Olympic Committee and the Tokyo 2020 Organising Committee”. olympic.org. IOC. 24. 3. 2020. Arhivirano iz originala 24. 3. 2020. g. Pristupljeno 25. 3. 2020. 
  34. ^ Multiple sources:
  35. ^ „IOC, IPC, Tokyo 2020 Organising Committee and Tokyo Metropolitan Government Announce New Dates for the Olympic and Paralympic Games Tokyo 2020”. olympic.org. IOC. 30. 3. 2020. Arhivirano iz originala 30. 3. 2020. g. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  36. ^ Pavitt, Michael (20. 3. 2020). „Rescheduled Tokyo 2020 Olympics to open on July 23 in 2021”. Inside the Games. Arhivirano iz originala 18. 2. 2021. g. Pristupljeno 20. 3. 2020. 
  37. ^ Binner, Andrew (30. 3. 2020). „New Tokyo 2020 Olympic Dates Will Be 23 July to 8 August 2021”. olympicchannel.com. Arhivirano iz originala 31. 3. 2020. g. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  38. ^ Rich, Motoko; Keh, Andrew (28. 4. 2020). „Summer Olympics in 2021? 'Exceedingly Difficult' Without a Coronavirus Vaccine”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 1. 5. 2020. g. Pristupljeno 3. 5. 2020. 
  39. ^ a b „Next Olympics to be 'scrapped' if 2021 date is missed according to Tokyo 2020 president”. RTÉ.ie. 28. 4. 2020. Arhivirano iz originala 3. 5. 2020. g. Pristupljeno 3. 5. 2020. 
  40. ^ Ingle, Sean (29. 4. 2020). „Tokyo Olympics in 2021 at risk of cancellation admits Japan's PM”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Arhivirano iz originala 4. 5. 2020. g. Pristupljeno 4. 5. 2020. 
  41. ^ a b Roan, Dan (20. 5. 2020). „IOC's Thomas Bach accepts Tokyo Olympics would have to be cancelled if not held in 2021”. BBC Sport. Arhivirano iz originala 26. 8. 2020. g. Pristupljeno 24. 5. 2020. 
  42. ^ a b Shimizu, Kazuki; Sridhar, Devi; Taniguchi, Kiyosu; Shibuya, Kenji (14. 4. 2021). „Reconsider this summer's Olympic and Paralympic games”. BMJ. 373: n962. ISSN 1756-1833. PMID 33853866. doi:10.1136/bmj.n962  . Arhivirano iz originala 16. 5. 2021. g. Pristupljeno 16. 5. 2021.  |hdl-pristup= zahteva |hdl= (pomoć)
  43. ^ Murphy, Chris (21. 1. 2021). „Japan Reportedly 'Privately Concludes' to Cancel the 2021 Olympic Games Due to the Coronavirus”. Vulture. Arhivirano iz originala 24. 1. 2021. g. Pristupljeno 24. 1. 2021. 
  44. ^ Yamamoto, Arata; Suliman, Adela (22. 1. 2021). „Japan denies as 'categorically untrue' report Tokyo Olympics could be cancelled”. NBC News. Arhivirano iz originala 23. 1. 2021. g. Pristupljeno 24. 1. 2021. 
  45. ^ Takenaka, Kiyoshi; Williams, Alison; Fallon, Clare (19. 2. 2021). „Japan PM: won G7 unanimous support for holding Olympics this summer”. Reuters. Arhivirano iz originala 20. 2. 2021. g. Pristupljeno 24. 2. 2021. 
  46. ^ „Tokyo Olympic Games could still be cancelled due to coronavirus, senior Japanese government official says”. ABC.net.au. 15. 4. 2021. Arhivirano iz originala 16. 4. 2021. g. Pristupljeno 16. 4. 2021. 
  47. ^ Essig, Blake; Jozuka, Emiko; Westcott, Ben (15. 4. 2021). „With 100 days until the Tokyo Olympics, Japan has vaccinated less than 1% of its population. That's a problem”. CNN.com. Arhivirano iz originala 5. 11. 2021. g. Pristupljeno 16. 4. 2021. 
  48. ^ „What pandemic? Doctors asked to volunteer at Tokyo Olympics”. The Asahi Shimbun. 4. 5. 2021. Arhivirano iz originala 16. 5. 2021. g. Pristupljeno 16. 5. 2021. 
  49. ^ McCurry, Justin (3. 5. 2021). „Japan nurses voice anger at call to volunteer for Tokyo Olympics amid Covid crisis”. The Guardian. Arhivirano iz originala 6. 5. 2021. g. Pristupljeno 16. 5. 2021. 
  50. ^ Rich, Motoko (2. 5. 2021). „How Can the Olympics Protect 78,000 Volunteers From the Coronavirus?”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 2021-12-28. g. Pristupljeno 16. 5. 2021. 
  51. ^ „9 governors say Tokyo Games should be canceled, delayed depending on circumstances: poll”. Mainichi Daily News. 4. 5. 2021. Arhivirano iz originala 16. 5. 2021. g. Pristupljeno 16. 5. 2021. 
  52. ^ Inoue, Makiko (18. 5. 2021). „A new poll in Japan finds 83 percent don't want the Olympics this summer.”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 2021-12-28. g. Pristupljeno 21. 5. 2021. 
  53. ^ „Japanese Medical Group Calls for Cancellation of Tokyo Olympics | Voice of America - English”. voanews.com. 18. 5. 2021. Arhivirano iz originala 7. 6. 2021. g. Pristupljeno 7. 6. 2021. 
  54. ^ „70% of Japanese want Tokyo Games cancelled or delayed - poll”. Reuters. Reuters. 12. 4. 2021. Arhivirano iz originala 17. 5. 2021. g. Pristupljeno 17. 5. 2021. 
  55. ^ Kajimoto, Tetsushi (20. 5. 2021). „Most Japan firms say Olympics should be cancelled or postponed, poll shows”. Reuters. Arhivirano iz originala 21. 5. 2021. g. Pristupljeno 21. 5. 2021. 
  56. ^ „Tokyo Olympics: Widespread protests as COVID wave sweeps Japan”. NewsComAu. 15. 5. 2021. Arhivirano iz originala 19. 5. 2021. g. Pristupljeno 26. 5. 2021. 
  57. ^ 赤川次郎 (6. 6. 2021). „（声）五輪中止、それしか道はない：朝日新聞デジタル” [The Olympics are canceled, that's the only way: Asahi Shimbun Digital]. 朝日新聞デジタル (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 6. 6. 2021. g. Pristupljeno 7. 6. 2021. 
  58. ^ „赤川次郎氏「五輪中止を決断するしか道はない」朝日新聞の投稿欄に掲載 - スポニチ Sponichi Annex 社会” [Jiro Akagawa "There is no choice but to decide to cancel the Olympics" posted in the post section of the Asahi Shimbun --Sponichi]. スポニチ Sponichi Annex (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 6. 6. 2021. g. Pristupljeno 7. 6. 2021. 
  59. ^ 毎日新聞 (3. 6. 2021). „中村文則の書斎のつぶやき：五輪利権のために” [Fuminori Nakamura's study tweet: "For Olympic rights"]. 毎日新聞 (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 7. 6. 2021. g. Pristupljeno 7. 6. 2021. 
  60. ^ McCurry, Justin (26. 5. 2021). „Tokyo Olympics: Asahi Shimbun newspaper says Japan Games must be cancelled”. The Guardian. Arhivirano iz originala 23. 7. 2021. g. Pristupljeno 26. 5. 2021. 
  61. ^ Lewis, Leo; Inagaki, Kana (4. 6. 2021). „Olympics sponsors call for Tokyo Games delay to allow more spectators” . The Financial Times. Tokyo. Arhivirano iz originala 5. 6. 2021. g. Pristupljeno 5. 6. 2021. 
  62. ^ a b Brzeski, Patrick (19. 7. 2021). „Toyota Cancels Tokyo Olympics TV Ads in Japan, CEO Won't Attend Opening Ceremony”. The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala 20. 7. 2021. g. Pristupljeno 20. 7. 2021. 
  63. ^ Gale, Alastair (13. 7. 2021). „Tokyo Olympics Sponsors Spent Big Bucks but Their Plans Are Falling Flat”. The Wall Street Journal. ISSN 0099-9660. Arhivirano iz originala 20. 7. 2021. g. Pristupljeno 20. 7. 2021. 
  64. ^ a b „東京五輪・パラ １年延期の経済損失 6400億円余 専門家試算” [Tokyo Olympics/Paralympics 1-year postponement, economic loss over 640 billion yen experts estimate]. nhk.or.jp (na jeziku: japanski). NHK. 23. 3. 2020. Arhivirano iz originala 24. 3. 2020. g. Pristupljeno 30. 3. 2020. 
  65. ^ „Japan plans to end COVID-19 border controls on Saturday”. The Japan Times. 27. 4. 2023. Arhivirano iz originala 27. 4. 2023. g. Pristupljeno 1. 5. 2023. 
  66. ^ „Tokyo Games cancellation likely to cost Japan $17 bil.”. Kyodo News. 25. 5. 2021. Arhivirano iz originala 4. 6. 2021. g. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  67. ^ Cohn, Carolyn; Hussain, Noor Zainab (24. 3. 2020). „Olympics delay, not cancellation, provides reprieve for insurers”. Reuters. Arhivirano iz originala 8. 6. 2020. g. Pristupljeno 1. 11. 2020. 
  68. ^ Croucher, Martin (21. 7. 2021). „Munich Re Losses Soar to €1.5B As Virus Bites Sector”. Law360. Arhivirano iz originala 9. 10. 2020. g. Pristupljeno 1. 11. 2020. 
  69. ^ Minelle, B. (20. 3. 2021). „Tokyo 2021: Japan bans foreign fans from Olympic games due to COVID-19 risks”. Sky News. Arhivirano iz originala 20. 3. 2021. g. Pristupljeno 20. 3. 2021. 
  70. ^ Cohn, Carolyn; Hussain, Noor Zainab (13. 7. 2021). „UPDATE 1-Local Olympics organisers face uninsured loss from spectator ban-sources”. Reuters. Arhivirano iz originala 27. 7. 2021. g. Pristupljeno 27. 7. 2021. 
  71. ^ Gile, Maggie (2. 7. 2021). „Japan could lose $800M in Olympic ticket sales if games have no spectators”. Newsweek. Arhivirano iz originala 27. 7. 2021. g. Pristupljeno 27. 7. 2021. 
  72. ^ „Tokyo 2020 Organising Committee publishes final balanced budget”. International Olympic Committee. 21. 6. 2022. Arhivirano iz originala 23. 6. 2022. g. Pristupljeno 23. 6. 2022. 
  73. ^ Mackay, Duncan (21. 6. 2022). „Final bill for Tokyo 2020 twice as much as when awarded Olympics, but less than forecast after Games”. Inside the Games. Arhivirano iz originala 22. 6. 2022. g. Pristupljeno 22. 6. 2022. 
  74. ^ „世論調査 菅内閣「支持」35%…発足以来"最低" 五輪開催「良かった」64%” [A public opinion poll showed 35% support for the Suga Cabinet, the lowest since its inauguration. 64% said they were glad the Olympics were held.]. Yahoo! Japan News. 9. 8. 2021. Arhivirano iz originala 9. 8. 2021. g. 
  75. ^ Kubota, Masaki (29. 7. 2021). „「メダルラッシュで日本の世論はコロッと変わる」という予言が的中した理由” [The reason why the prediction that "Japanese public opinion will change drastically with the medal rush" was correct]. Diamond Online. Arhivirano iz originala 29. 7. 2021. g. 
  76. ^ „Japan: WHO Coronavirus Disease (COVID-19) Dashboard With Vaccination Data”. covid19.who.int. World Health Organization. 6. 9. 2021. Arhivirano iz originala 3. 9. 2021. g. Pristupljeno 6. 9. 2014. 
  77. ^ Armstrong, Jim (24. 1. 2014). „Mori heads Tokyo 2020 organizing committee”. Yahoo Sports. AP. Arhivirano iz originala 8. 2. 2014. g. Pristupljeno 4. 2. 2014. 
  78. ^ „Tokyo Olympics chief Mori to quit over "sexist" remarks”. Kyodo News. 11. 2. 2021. Arhivirano iz originala 11. 2. 2021. g. Pristupljeno 11. 2. 2021. 
  79. ^ DeSantis, Rachel (12. 2. 2021). „Tokyo Olympics Chief Resigns amid Uproar Over Sexist Comments”. People.com. Arhivirano iz originala 12. 2. 2021. g. Pristupljeno 12. 2. 2021. 
  80. ^ a b „Female ex-Olympic athlete Hashimoto takes over as Tokyo Games chief”. english.kyodonews.net. Kyodo News. 18. 2. 2021. Arhivirano iz originala 18. 2. 2021. g. Pristupljeno 18. 2. 2021. 
  81. ^ JR東日本、東京五輪を前に都心部と羽田空港結ぶ新路線整備を na sajtu YouTube
  82. ^ „羽田・成田発着を拡大、五輪へインフラ整備急ぐ” [Expand departures and arrivals at Haneda and Narita, and hurry to improve infrastructure for the Olympics]. 日本経済新聞 (na jeziku: Japanese). 10. 9. 2013. Arhivirano iz originala 11. 9. 2013. g. Pristupljeno 10. 9. 2013. 
  83. ^ „五輪で東京に1000万人 過密都市ゆえの課題多く” [10 million people in Tokyo at the Olympics Many challenges due to overcrowded city]. 日本経済新聞 (na jeziku: Japanese). 10. 9. 2013. Arhivirano iz originala 11. 9. 2013. g. Pristupljeno 10. 9. 2013. 
  84. ^ „ILO, Tokyo 2020 sign agreement to promote decent work in run-up to the Games” (Saopštenje). 26. 4. 2018. Arhivirano iz originala 28. 7. 2021. g. Pristupljeno 28. 7. 2021. 
  85. ^ „Tokyo 2020: Olympics will be 'simplified' in 2021”. BBC Sport. 10. 6. 2020. Arhivirano iz originala 27. 9. 2020. g. Pristupljeno 28. 9. 2020. 
  86. ^ Carp, Sam (28. 9. 2020). „Tokyo 2020 organisers agree on 52 measures for simplified Games”. SportsPro. Arhivirano iz originala 18. 10. 2020. g. Pristupljeno 28. 9. 2020. 
  87. ^ Himmer, Alastair (6. 2. 2012). „Rugby-Tokyo stadium set for billion dollar facelift”. Reuters. Arhivirano iz originala 18. 9. 2017. g. Pristupljeno 17. 9. 2017. 
  88. ^ Wainwright, Oliver (6. 11. 2014). „Zaha Hadid's Tokyo Olympic stadium slammed as a 'monumental mistake' and a 'disgrace to future generations'”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Arhivirano iz originala 16. 10. 2019. g. Pristupljeno 16. 10. 2019. 
  89. ^ „新国立、整備費2500億円 従来デザイン維持で決着” [New National, maintenance cost 250 billion yen, settled by maintaining the conventional design]. Nihon Keizai Shimbun. 24. 6. 2015. Arhivirano iz originala 26. 6. 2015. g. Pristupljeno 27. 6. 2015. 
  90. ^ „国立競技場将来構想有識者会議” [National Stadium Future Vision Experts Meeting]. 日本スポーツ振興センター. Japan Sport Council. 7. 7. 2015. Arhivirano iz originala 26. 12. 2015. g. Pristupljeno 11. 7. 2015. 
  91. ^ „Government drops plan to build retractable roof on Olympic stadium as costs soar”. The Japan Times. Kyodo. 29. 7. 2015. ISSN 0447-5763. Arhivirano iz originala 16. 10. 2019. g. Pristupljeno 16. 10. 2019. 
  92. ^ „Tokyo Olympic stadium gets new, cheaper design”. BBC News Asia. 22. 12. 2015. Arhivirano iz originala 27. 12. 2015. g. Pristupljeno 16. 10. 2019. 
  93. ^ „All eyes on Tokyo's Olympic Stadium with 100 days to go”. World Athletics. 14. 4. 2021. Arhivirano iz originala 9. 7. 2021. g. Pristupljeno 5. 7. 2021. 
  94. ^ Friend, Nick (9. 10. 2018). „Tokyo 2020 costs skyrocket to US$25 billion”. SportsPro Media. Arhivirano iz originala 30. 10. 2018. g. Pristupljeno 4. 11. 2018. 
  95. ^ „Tokyo 2020 candidature file – section 8 – Sports and Venues” (PDF). Tokyo 2020. Arhivirano iz originala (PDF) 5. 4. 2013. g. Pristupljeno 10. 9. 2013. 
  96. ^ Takahashi, Ryusei (17. 10. 2019). „IOC planning to move Tokyo Olympic marathon north to Sapporo in bid to avoid heat”. The Japan Times. ISSN 0447-5763. Arhivirano iz originala 16. 10. 2019. g. Pristupljeno 16. 10. 2019. 
  97. ^ Denyer, Simon; Kashiwagi, Akiko (1. 11. 2019). „Cool runnings: After heated dispute, Tokyo agrees to shift Olympic marathons to more clement climes”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 1. 11. 2019. g. Pristupljeno 1. 11. 2019. 
  98. ^ Faure, Alexandre (2023-01-02). „How the Tokyo Olympic and Paralympic Games were embedded in urban planning documents: The enforcement of a metropolitan strategy in the Bay Area”. Contemporary Japan (na jeziku: engleski). 35 (1): 136—157. ISSN 1869-2729. doi:10.1080/18692729.2023.2169462. Arhivirano iz originala 13. 7. 2023. g. Pristupljeno 13. 7. 2023. 
  99. ^ Diamond, James (25. 12. 2018). „Japanese Government announce ban on drones near venues during Tokyo 2020”. Inside the Games. Arhivirano iz originala 10. 1. 2019. g. Pristupljeno 10. 1. 2019. 
  100. ^ „Japan Bolsters Olympic and Paralympic Security amid Heightened Terrorism Concerns”. Nippon.com. 26. 12. 2019. Arhivirano iz originala 21. 6. 2022. g. Pristupljeno 21. 6. 2022. 
  101. ^ ul-Khaliq, Riyaz (12. 7. 2021). „Japan holds anti-terror drill as Tokyo Olympics near”. Anadolu Agency. Arhivirano iz originala 18. 2. 2022. g. Pristupljeno 18. 2. 2022. 
  102. ^ „More than 200,000 Applications Received for Tokyo 2020 Volunteer program”. Tokyo2020.org. TOCOG. Arhivirano iz originala 2. 2. 2019. g. Pristupljeno 1. 2. 2019. 
  103. ^ „Tokyo 2020: 180,000 apply to be volunteers”. paralympic.org. IPC. 9. 1. 2019. Arhivirano iz originala 10. 1. 2019. g. 
  104. ^ „Volunteer names unveiled for Tokyo 2020”. IOC. 30. 1. 2019. Arhivirano iz originala 31. 1. 2019. g. Pristupljeno 31. 1. 2019. 
  105. ^ Kobayashi, Chie; Wang, Selina; Berlinger, Joshua (3. 6. 2021). „About 10,000 Tokyo Olympic volunteers have quit with Games closing in”. CNN. Arhivirano iz originala 16. 7. 2021. g. Pristupljeno 16. 7. 2021. 
  106. ^ Murata, Atsushi (10. 7. 2021). „An Olympics without fans? Tokyo volunteers suddenly have no roles”. Nikkei News. Arhivirano iz originala 16. 7. 2021. g. Pristupljeno 16. 7. 2021. 
  107. ^ „How the Olympics will look different this year”. CTVNews. 14. 7. 2021. Arhivirano iz originala 15. 7. 2021. g. Pristupljeno 20. 7. 2021. 
  108. ^ Palmer, Dan (1. 2. 2017). „Tokyo 2020 urge public to help create recycled medals”. Inside the Games. Arhivirano iz originala 6. 1. 2019. g. Pristupljeno 10. 2. 2019. 
  109. ^ „Project to recycle old mobile phones for Olympic medals gets off to slow start”. The Japan Times. Jiji, Kyodo. 2. 1. 2018. ISSN 0447-5763. Arhivirano iz originala 4. 11. 2018. g. Pristupljeno 4. 11. 2018. 
  110. ^ Etchells, Daniel (22. 12. 2017). „Tokyo 2020 launches Olympic and Paralympic medal design competition”. Inside the Games. Arhivirano iz originala 6. 1. 2019. g. Pristupljeno 10. 2. 2019. 
  111. ^ „Japan struggles for silver for Tokyo 2020 medals”. Inside the Games. 9. 5. 2018. Arhivirano iz originala 5. 1. 2019. g. Pristupljeno 10. 2. 2019. 
  112. ^ Pavitt, Michael (25. 11. 2018). „Bach donates to project recycling metals for Tokyo 2020 medals”. Inside the Games. Arhivirano iz originala 6. 1. 2019. g. Pristupljeno 10. 2. 2019. 
  113. ^ „Tokyo 2020 Olympic medal design unveiled”. Tokyo2020.org. TOCOG. 24. 7. 2019. Arhivirano iz originala 24. 7. 2019. g. Pristupljeno 24. 7. 2019. 
  114. ^ „Tokyo 2020 Olympic Games Medal Design”. Tokyo2020.org. TOCOG. Arhivirano iz originala 24. 7. 2019. g. Pristupljeno 24. 7. 2019. 
  115. ^ Hitti, Natashah (25. 7. 2019). „Olympic committee unveils 2020 medals made from recycled smartphones”. Dezeen. Arhivirano iz originala 26. 7. 2019. g. Pristupljeno 26. 7. 2019. 
  116. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom TOCOG medal design2.
  117. ^ „Tokyo 2020 unveils details of Greek torch relay events”. Olympic.org. IOC. 11. 11. 2019. Arhivirano iz originala 13. 11. 2019. g. Pristupljeno 28. 2. 2020. 
  118. ^ a b „With the concept of 'Hope Lights Our Way,' a 121-day journey begins in Fukushima”. Tokyo2020.org. TOCOG. 3. 2. 2020. Arhivirano iz originala 28. 2. 2020. g. Pristupljeno 28. 2. 2020. 
  119. ^ „International torch relays banned”. BBC Sport. 27. 3. 2009. Arhivirano iz originala 29. 3. 2009. g. Pristupljeno 28. 2. 2020. 
  120. ^ „Tokyo 2020 unveils details of Greek torch relay events”. Olympic.org. IOC. 11. 11. 2019. Arhivirano iz originala 13. 11. 2019. g. Pristupljeno 28. 2. 2020. 
  121. ^ „Olympic flame flickers amid Tokyo 2020 uncertainty | NHK WORLD-JAPAN News”. NHK WORLD (na jeziku: engleski). 24. 3. 2020. Pristupljeno 2024-07-13. 
  122. ^ „Tokyo 2020 releases one-year-to-go countdown video starring swimmer Ikee”. Inside the Games. 23. 7. 2020. Arhivirano iz originala 22. 7. 2021. g. Pristupljeno 28. 9. 2020. 
  123. ^ „Olympic flame to be exhibited in Fukushima, Tokyo”. NHK News. 28. 3. 2020. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  124. ^ „Olympics: Torch relay schedule intact for next year - Kyodo”. Reuters. 20. 8. 2020. Arhivirano iz originala 20. 8. 2020. g. Pristupljeno 20. 8. 2020. 
  125. ^ Niehaus, Andreas (2023-01-02). „"I want to bring this light to those in despair" – the Tokyo 2020 torch relay and the creation of Olympic legacies”. Contemporary Japan (na jeziku: engleski). 35 (1): 75—93. ISSN 1869-2729. doi:10.1080/18692729.2023.2169856. Arhivirano iz originala 13. 7. 2023. g. Pristupljeno 13. 7. 2023.  |hdl-pristup= zahteva |hdl= (pomoć)
  126. ^ Mather, Victor (23. 7. 2021). „Naomi Osaka lights the cauldron.”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 2021-12-28. g. Pristupljeno 23. 7. 2021. 
  127. ^ Steen, Emma (27. 7. 2021). „The Tokyo 2020 Olympic Cauldron is now on display in Ariake”. Time Out Tokyo (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 5. 9. 2021. g. Pristupljeno 2021-09-05. 
  128. ^ „Athletes warned against excessive celebrations at Tokyo 2020”. Inside the Games. 5. 2. 2021. Arhivirano iz originala 6. 3. 2021. g. Pristupljeno 23. 3. 2021. 
  129. ^ „Tokyo 2020 organisers publish first set of rules to ensure Games can go ahead”. Inside the Games. 3. 2. 2021. Arhivirano iz originala 13. 4. 2021. g. Pristupljeno 23. 3. 2021. 
  130. ^ a b Simon Denyer (20. 3. 2021). „Tokyo Olympics organizers ban spectators from outside Japan in pandemic-control measure”. Washington Post. Arhivirano iz originala 20. 3. 2021. g. Pristupljeno 20. 3. 2021. 
  131. ^ Sparrow, Annie K.; Brosseau, Lisa M.; Harrison, Robert J.; Osterholm, Michael T. (25. 5. 2021). „Protecting Olympic Participants from Covid-19 — The Urgent Need for a Risk-Management Approach”. New England Journal of Medicine. 385 (1): e2. ISSN 0028-4793. PMID 34033274. doi:10.1056/NEJMp2108567  . 
  132. ^ „Tokyo 2020 Playbooks Athlete365”. International Olympic Committee. Arhivirano iz originala 29. 7. 2021. g. Pristupljeno 29. 7. 2021. 
  133. ^ Edwards, Kate (25. 2. 2021). „COVID vaccines won't be compulsory for the Tokyo Olympics. But if offered, here's what athletes need to know”. The Conversation. Arhivirano iz originala 22. 3. 2021. g. Pristupljeno 23. 3. 2021. 
  134. ^ „IOC says vaccine offer open to countries who have approved Chinese vaccines”. Inside the Games. 12. 3. 2021. Arhivirano iz originala 17. 3. 2021. g. Pristupljeno 23. 3. 2021. 
  135. ^ „IOC welcomes Pfizer and BioNTech's donation of vaccines to teams heading for the Olympic and Paralympic Games Tokyo 2020 - Olympic News”. International Olympic Committee. 6. 5. 2021. Arhivirano iz originala 22. 5. 2021. g. Pristupljeno 26. 5. 2021. 
  136. ^ „五輪選手の「バブル」は効果なし？ 国内から30万人が出入り、ワクチン用意は2万人分：東京新聞 TOKYO Web” [Is the "bubble" of the Olympic athletes ineffective? 300,000 people come and go from Japan, vaccine preparation is for 20,000 people]. 東京新聞 TOKYO Web (na jeziku: japanski). 4. 6. 2021. Arhivirano iz originala 3. 6. 2021. g. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  137. ^ Wade, Stephen (26. 4. 2021). „Tokyo Olympics rules: Daily testing for athletes, no 14-day quarantine but a 'bubble' in the Olympic Village”. Chicago Tribune. Associated Press. Arhivirano iz originala 4. 6. 2021. g. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  138. ^ „Tokyo cancels public viewing sites, some to be vaccination centres”. Reuters. 19. 6. 2021. Arhivirano iz originala 26. 6. 2021. g. Pristupljeno 19. 6. 2021. 
  139. ^ Gallagher, Chris; Slodkowski, Antoni; Leussink, Daniel (23. 6. 2021). „Up to 10,000 fans allowed at Tokyo 2020 venues, despite warnings”. Reuters. Arhivirano iz originala 26. 6. 2021. g. Pristupljeno 21. 6. 2021. 
  140. ^ „Tokyo 2020 organisers warn of no-fan Olympics as COVID cases rise”. Aljazeera.com. 2. 7. 2021. Arhivirano iz originala 2. 7. 2021. g. Pristupljeno 2. 7. 2021. 
  141. ^ „Olympics: from June 1 to July 22, Jill Biden lands in Tokyo”. Asia Nikkei. 22. 7. 2021. Arhivirano iz originala 5. 7. 2021. g. Pristupljeno 9. 8. 2021. 
  142. ^ Houston, Michael (8. 7. 2021). „Tokyo to be under state of emergency for duration of Olympics”. Inside the Games. Arhivirano iz originala 8. 7. 2021. g. Pristupljeno 8. 7. 2021. 
  143. ^ „Tokyo Olympics: Spectators largely barred as Covid emergency declared”. BBC News Asia. 8. 7. 2021. Arhivirano iz originala 8. 7. 2021. g. Pristupljeno 8. 7. 2021. 
  144. ^ Hisatoshi, Kabata (25. 5. 2021). „Limiting people's movement key to holding 'safe' Olympics: study”. The Asahi Shimbun. Arhivirano iz originala 6. 6. 2021. g. Pristupljeno 6. 6. 2021. 
  145. ^ „五輪「人の流れ抑制が鍵」 入国選手ら、影響限定的か—東大准教授ら試算：時事ドットコム” [Olympics "Suppressing the flow of people is the key" Immigration players, impact limited – Estimated by Associate Professor of the University of Tokyo]. 時事ドットコム Jiji Press (na jeziku: japanski). 31. 5. 2021. Arhivirano iz originala 6. 6. 2021. g. Pristupljeno 6. 6. 2021. 
  146. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom :13.
  147. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom :22.
  148. ^ „Fans barred from all Olympic events in Tokyo as COVID-19 fears grow”. Inside the Games. 8. 7. 2021. Arhivirano iz originala 8. 7. 2021. g. Pristupljeno 8. 7. 2021. 
  149. ^ „Japan's Fukushima, in reversal, bars spectators from Olympic events”. Reuters. 10. 7. 2021. Arhivirano iz originala 15. 7. 2021. g. Pristupljeno 11. 7. 2021. 
  150. ^ a b NEWS, KYODO. „IOC's Bach asked Japan PM to allow fans at Olympics if COVID state improves”. Kyodo News+. Arhivirano iz originala 19. 7. 2021. g. Pristupljeno 20. 7. 2021. 
  151. ^ „Noisy delegations make up for absent spectators at Games”. Reuters. 2021-07-27. Arhivirano iz originala 10. 8. 2021. g. Pristupljeno 2021-08-10. 
  152. ^ „Tokyo Paralympics likely to be held with no spectators”. The Japan Times (na jeziku: engleski). 2021-08-12. Arhivirano iz originala 13. 8. 2021. g. Pristupljeno 2021-08-15. 
  153. ^ Shimizu, Ayano (9. 7. 2021). „Tokyo Olympics to be held mostly without spectators due to pandemic”. Kyodo News. Arhivirano iz originala 8. 7. 2021. g. Pristupljeno 5. 7. 2021. 
  154. ^ NEWS, KYODO. „Japan expands COVID state of emergency to Osaka, 3 areas near Tokyo”. Kyodo News+. Arhivirano iz originala 9. 8. 2021. g. Pristupljeno 2021-08-10. 
  155. ^ a b „Tokyo 2020 Announces Outline of Olympic Games Ticket Prices”. Tokyo2020.org. TOCOG. 20. 7. 2018. Arhivirano iz originala 27. 7. 2018. g. Pristupljeno 27. 7. 2018. 
  156. ^ „Tickets for Olympic Games / Tokyo Olympic Japan 2020”. Arhivirano iz originala 31. 8. 2016. g. Pristupljeno 30. 8. 2016. 
  157. ^ „How To Buy Tokyo Olympic Tickets”. TrulyTokyo. Arhivirano iz originala 3. 5. 2018. g. Pristupljeno 3. 5. 2018. 
  158. ^ „Tokyo 2020: Olympic Games tickets”. Tokyo2020.org. TOCOG. Arhivirano iz originala 30. 3. 2020. g. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  159. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom WaPo-tickets3.
  160. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom WaPo-tickets4.
  161. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom :12.
  162. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom :23.
  163. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom :4.
  164. ^ „Tokyo 2020 unveils events program for Nippon Festival in 2021”. Inside the Games. 10. 3. 2021. Arhivirano iz originala 24. 12. 2021. g. Pristupljeno 14. 7. 2021. 
  165. ^ „Thousands of imaginary creatures to be released in virtual Olympic Stadium”. Inside the Games. 14. 7. 2021. Arhivirano iz originala 22. 7. 2021. g. Pristupljeno 14. 7. 2021. 
  166. ^ „Nippon Festival cancelled following Tokyo 2020 postponement”. Inside the Games. 20. 4. 2020. Arhivirano iz originala 22. 7. 2021. g. Pristupljeno 14. 7. 2021. 
  167. ^ „Kabuki x Opera details for Tokyo 2020 Nippon Festival announced”. Inside the Games. 29. 1. 2020. Arhivirano iz originala 22. 7. 2021. g. Pristupljeno 14. 7. 2021. 
  168. ^ „Details of Tokyo 2020 Nippon festival announced”. Inside the Games. 10. 12. 2019. Arhivirano iz originala 18. 7. 2021. g. Pristupljeno 14. 7. 2021. 
  169. ^ „Tokyo 2020 release updated calendar for Nippon Festival”. Inside the Games. 10. 2. 2020. Arhivirano iz originala 15. 7. 2021. g. Pristupljeno 14. 7. 2021. 
  170. ^ „Grand Sumo Tournament Rooting for the Tokyo 2020 Games”. Tokyo2020.org. TOCOG. 7. 2. 2020. Arhivirano iz originala 1. 3. 2020. g. Pristupljeno 1. 3. 2020. 
  171. ^ Wade, Stephen (4. 2. 2020). „Sumo wrestling coming – sort of – to the Tokyo Olympics”. Associated Press. Arhivirano iz originala 7. 2. 2020. g. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  172. ^ Ingle, Sean (23. 7. 2021). „Naomi Osaka provides spark at subdued opening of Tokyo Olympics”. The Guardian. Arhivirano iz originala 24. 7. 2021. g. Pristupljeno 25. 7. 2021. 
  173. ^ „IOC sends extremely strong message that gender balance is a reality at the Olympic Games”. Olympic News. 4. 3. 2020. Arhivirano iz originala 25. 7. 2021. g. Pristupljeno 18. 8. 2021. 
  174. ^ „IOC Session approves Olympic Agenda 2020+5 as the strategic roadmap to 2025”. Olympic News. 12. 3. 2021. Arhivirano iz originala 8. 6. 2021. g. Pristupljeno 18. 8. 2021. 
  175. ^ „IOC session approves Olympic Agenda 2020+5”. IBSF. 12. 3. 2021. Arhivirano iz originala 28. 6. 2021. g. Pristupljeno 18. 8. 2021. 
  176. ^ Spungin, Tal (2021-07-23). „Olympics: Moment of silence for Munich massacre victims for first time”. The Jerusalem Post (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 7. 5. 2022. g. Pristupljeno 2021-07-23. 
  177. ^ „3-on-3 basketball officially added to Tokyo Olympics”. CBC Sports. Arhivirano iz originala 10. 6. 2017. g. Pristupljeno 9. 6. 2017. 
  178. ^ „Tokyo 2020: Mixed-gender events added to Olympic Games”. BBC Sport. 9. 6. 2017. Arhivirano iz originala 10. 6. 2017. g. Pristupljeno 9. 6. 2017. 
  179. ^ „Why Tokyo 2020 will be the biggest: The complete list of sports and medals on offer”. Olympics.com. Arhivirano iz originala 25. 8. 2021. g. Pristupljeno 2021-08-08. 
  180. ^ Segal, David (31. 8. 2013). „Olympic Wheel of Fortune”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 2013-09-04. g. Pristupljeno 18. 7. 2021. 
  181. ^ „IOC Executive Board recommends 25 core sports for 2020 Games - Olympic News”. International Olympic Committee. 13. 7. 2021. Arhivirano iz originala 18. 7. 2021. g. Pristupljeno 18. 7. 2021. 
  182. ^ „Wrestling fighting for Olympic future after dropped from core sports”. Inside the Games. 12. 2. 2013. Arhivirano iz originala 22. 7. 2021. g. Pristupljeno 18. 7. 2021. 
  183. ^ a b Hamilton, Tracee (8. 9. 2013). „Wrestling, IOC make right moves in getting sport back on 2020 Olympics program”. The Washington Post. ISSN 0190-8286. Arhivirano iz originala 21. 6. 2018. g. Pristupljeno 16. 3. 2018. 
  184. ^ Longman, Jeré (12. 2. 2013). „Olympics Moves to Drop Wrestling in 2020”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 21. 6. 2018. g. Pristupljeno 16. 3. 2018. 
  185. ^ „Wrestling to be dropped from 2020 Olympic Games”. BBC Sport. 12. 2. 2013. Arhivirano iz originala 1. 7. 2015. g. Pristupljeno 26. 5. 2018. 
  186. ^ „Baseball/softball, squash and wrestling make cut for IOC Session vote in Buenos Aires”. Olympic.org. IOC. 29. 5. 2013. Arhivirano iz originala 7. 6. 2013. g. 
  187. ^ „Wrestling, baseball/softball and squash shortlisted by IOC for 2020 as five fail to make cut”. 29. 5. 2013. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 12. 8. 2015. 
  188. ^ „Wrestling Added to Olympic Program for 2020 and 2024 Games”. Australian Leisure Management. 9. 9. 2013. Arhivirano iz originala 28. 8. 2020. g. 
  189. ^ „Big changes to Olympic sports program on way after Agenda 2020 Summit”. Inside the Games. 19. 7. 2014. Arhivirano iz originala 24. 12. 2021. g. Pristupljeno 18. 7. 2021. 
  190. ^ „Olympic Agenda 2020 Recommendations” (PDF). IOC. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 8. 2015. g. Pristupljeno 23. 6. 2015. 
  191. ^ „Baseball, softball among 8 sports proposed for 2020 Games”. ESPN.com. 22. 6. 2015. Arhivirano iz originala 7. 9. 2015. g. Pristupljeno 12. 8. 2015. 
  192. ^ „Olympics: Skateboarding & surfing among possible Tokyo 2020 sports”. BBC Sport. 28. 9. 2015. Arhivirano iz originala 22. 4. 2016. g. Pristupljeno 29. 3. 2016. 
  193. ^ „IOC approves five new sports for Olympic Games Tokyo 2020”. Olympic.org. IOC. 3. 8. 2016. Arhivirano iz originala 7. 10. 2016. g. Pristupljeno 3. 8. 2016. 
  194. ^ „You're in! Baseball/softball, 4 other sports make Tokyo cut”. USA Today. 3. 8. 2016. Arhivirano iz originala 16. 10. 2017. g. Pristupljeno 18. 8. 2016. 
  195. ^ Mackay, Duncan (27. 3. 2019). „IOC approve name change to North Macedonia National Olympic Committee”. Inside the Games. Arhivirano iz originala 9. 7. 2019. g. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  196. ^ Palmer, Dan (3. 10. 2019). „Swaziland Olympic and Commonwealth Games Association confirm rebrand after country renamed Eswatini”. Inside the Games. Arhivirano iz originala 24. 7. 2021. g. Pristupljeno 24. 7. 2021. 
  197. ^ MacInnes, Paul (9. 12. 2019). „Russia banned from Tokyo Olympics and football World Cup”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Arhivirano iz originala 9. 12. 2019. g. Pristupljeno 9. 12. 2019. 
  198. ^ „Russia banned for four years to include 2020 Olympics and 2022 World Cup”. BBC Sport. 9. 12. 2019. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 9. 12. 2019. 
  199. ^ „WADA lawyer defends lack of blanket ban on Russia”. The Japan Times. AP. 13. 12. 2019. Arhivirano iz originala 14. 12. 2019. g. Pristupljeno 17. 12. 2019. 
  200. ^ „Russia Confirms It Will Appeal 4-Year Olympic Ban”. Time. 27. 12. 2019. Arhivirano iz originala 27. 12. 2019. g. 
  201. ^ Dunbar, Graham (17. 12. 2020). „Russia can't use its name and flag at the next 2 Olympics”. APNews. Arhivirano iz originala 29. 12. 2020. g. Pristupljeno 17. 12. 2020. 
  202. ^ „Olympics: Russia to compete under ROC acronym in Tokyo as part of doping sanctions”. Reuters. 19. 2. 2021. Arhivirano iz originala 20. 2. 2021. g. Pristupljeno 20. 2. 2021. 
  203. ^ Choe, Sang-hun (5. 4. 2021). „North Korea, citing the pandemic, will skip the Tokyo Olympics.”. The New York Times. Arhivirano iz originala 15. 4. 2021. g. Pristupljeno 5. 4. 2021. 
  204. ^ Roscher, Liz (6. 4. 2021). „North Korea skipping Tokyo Olympics over COVID-19 concerns”. Yahoo Sports. Arhivirano iz originala 19. 7. 2021. g. Pristupljeno 14. 7. 2021. 
  205. ^ „JO Tokyo 2020: La Guinée renonce à participer en raison du Covid-19” [Tokyo 2020 Olympics: Guinea cancels its participation due to COVID-19]. Eurosport (na jeziku: francuski). AFP. 21. 7. 2021. Arhivirano iz originala 22. 7. 2021. g. Pristupljeno 21. 7. 2021. 
  206. ^ „La Guinée va finalement participer aux JO de Tokyo” [Guinea will finally participate in the Tokyo Olympics]. L'Équipe (na jeziku: francuski). AFP. 22. 7. 2021. Arhivirano iz originala 24. 7. 2021. g. 
  207. ^ Times, Astana (11. 7. 2021). „Kazakh National Olympic Team Possesses Advantage in Combat Sports, Cycling and Swimming, Thanks to Cultural Legacy”. The Astana Times. Arhivirano iz originala 12. 7. 2021. g. Pristupljeno 11. 7. 2021. 
  208. ^ „Olympic Games Tokyo 2020 - Overview”. International Olympic Committee. maj 2022. Arhivirano iz originala 23. 6. 2022. g. Pristupljeno 23. 6. 2022. 
  209. ^ „Bilans medalja na LOI 2020.”. olympics.com. Arhivirano iz originala 15. 07. 2021. g. Pristupljeno 10. 8. 2021. 
  210. ^ McKirdy, Andrew (25. 4. 2016). „Checkered pattern by artist Tokolo chosen as logo for 2020 Tokyo Olympics” . The Japan Times. Arhivirano iz originala 25. 4. 2016. g. Pristupljeno 25. 4. 2016. 
  211. ^ „Tokyo 2020 Logos”. Tokyo2020.org. Tokyo Organising Committee of the Olympic and Paralympic Games. Arhivirano iz originala 24. 7. 2021. g. Pristupljeno 27. 7. 2021. 
  212. ^ a b „Tokyo 2020 Olympic mascot”. Tokyo2020.org. TOCOG. Arhivirano iz originala 28. 2. 2020. g. Pristupljeno 1. 3. 2020. 
  213. ^ „2020 Tokyo Olympic organizers begin soliciting mascot ideas”. The Japan Times. Jiji. 1. 8. 2017. Arhivirano iz originala 8. 9. 2017. g. Pristupljeno 7. 9. 2017. 
  214. ^ „Tokyo 2020 lets children choose mascots from 3 finalists”. NBCSports.com. AP. 7. 12. 2017. Arhivirano iz originala 19. 2. 2018. g. Pristupljeno 17. 2. 2018. 
  215. ^ „Tokyo 2020 Paralympic mascot”. Tokyo2020. TOCOG. 23. 4. 2018. Arhivirano iz originala 1. 3. 2020. g. Pristupljeno 1. 3. 2020. 
  216. ^ „Tokyo Games organizers introduce mascots Miraitowa and Someity to the world”. The Japan Times. AFP-Jiji. 22. 7. 2018. Arhivirano iz originala 22. 7. 2018. g. Pristupljeno 22. 7. 2018. 
  217. ^ „Cuddly and cute, but will Japan's Olympic mascots be cash cows?”. The Japan Times. AFP-Jiji. 23. 1. 2018. Arhivirano iz originala 23. 1. 2018. g. Pristupljeno 8. 7. 2018. 
  218. ^ (tvit) https://twitter.com/ — preko Twitter-a.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć); Nedostaje ili je nepopunjen parametar |user= (pomoć); Nedostaje ili je nepopunjen parametar |number= (pomoć);
  219. ^ Leicester, John (11. 1. 2019). „IOC marketing chair from Japan investigated for corruption”. Associated Press. Arhivirano iz originala 2. 7. 2019. g. Pristupljeno 13. 9. 2019. 
  220. ^ Takenaka, Kiyoshi; Tarrant, Jack (19. 3. 2019). „Tokyo 2020: Japanese Olympic Committee chief Tsunekazu Takeda to step down amid corruption claims”. The Independent. Arhivirano iz originala 27. 6. 2019. g. Pristupljeno 13. 9. 2019. 
  221. ^ Ingle, Sean (31. 3. 2020). „Japan businessman admits giving gifts for successful Tokyo Olympic bid”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Arhivirano iz originala 5. 4. 2020. g. Pristupljeno 5. 4. 2020. 
  222. ^ Rivett-Carnac, Mark (25. 9. 2015). „2020 Tokyo Olympic Logo Scrapped After Plagiarism Allegation”. Time. Arhivirano iz originala 22. 7. 2021. g. Pristupljeno 16. 5. 2021. 
  223. ^ Jamieson, Alastair (25. 4. 2016). „Tokyo 2020 Olympic Logo Unveiled After Plagiarism Scandal”. NBC News. Arhivirano iz originala 16. 5. 2021. g. Pristupljeno 16. 5. 2021. 
  224. ^ Ross Bryant (29. 1. 2016). „Belgian designer abandons Tokyo 2020 Olympic logo lawsuit”. Dezeen. Arhivirano iz originala 16. 5. 2021. g. Pristupljeno 16. 5. 2021. 
  225. ^ Dubey, Parul (11. 5. 2017). „Tokyo Olympic Stadium Scandal Update: Over 140,000 Signatures Delivered to Japanese Embassies Around the World Demanding No Rainforest Destruction or Human Rights Abuses”. Informed Infrastructure magazine. Vector1 media. Arhivirano iz originala 14. 5. 2021. g. Pristupljeno 13. 5. 2021. 
  226. ^ „Tokyo 2020 Olympics confirms use of rainforest timber in stadium build”. Climate Home News. 23. 2. 2018. Arhivirano iz originala 14. 5. 2021. g. Pristupljeno 13. 5. 2021. 
  227. ^ Neslen, Arthur (29. 11. 2018). „Tokyo Olympics venues 'built with wood from threatened rainforests'”. The Guardian. Arhivirano iz originala 22. 12. 2018. g. 
  228. ^ Yamaguchi, Mari; Wade, Stephen (18. 12. 2019). „Tokyo 'Recovery Olympics' offer scant solace to displaced victims of Fukushima nuclear disaster”. The Japan Times. Arhivirano iz originala 29. 12. 2019. g. Pristupljeno 15. 4. 2020. 
  229. ^ Zirin, Dave; Boykoff, Jules (25. 7. 2019). „Is Fukushima Safe for the Olympics?”. The Nation. Arhivirano iz originala 10. 11. 2019. g. Pristupljeno 15. 11. 2019. 
  230. ^ Osumi, Magdalena (10. 3. 2019). „'Recovery Olympics' moniker for 2020 Games rubs 3/11 evacuees the wrong way”. The Japan Times Online. ISSN 0447-5763. Arhivirano iz originala 24. 3. 2020. g. Pristupljeno 24. 3. 2020. 
  231. ^ Illmer, Andreas (3. 1. 2020). „Tokyo 2020: Why some people want the rising sun flag banned”. BBC News. Arhivirano iz originala 3. 1. 2020. g. Pristupljeno 3. 1. 2020. 
  232. ^ Withnall, Adam (11. 9. 2019). „South Korea formally requests Japan's 'rising sun' flag be banned at 2020 Olympics”. The Independent. Arhivirano iz originala 12. 9. 2019. g. Pristupljeno 13. 9. 2019. 
  233. ^ Shin, Hyonhee (11. 9. 2019). „South Korea asks IOC to ban Japan's use of 'Rising Sun' flag at Olympics”. Reuters. Arhivirano iz originala 13. 9. 2019. g. Pristupljeno 13. 9. 2019. 
  234. ^ Audrey McAvoy (8. 8. 2017). „Japanese battleship flag donated at Pearl Harbor”. Military Times. Arhivirano iz originala 22. 7. 2021. g. Pristupljeno 31. 1. 2021. 
  235. ^ „S. Korea urges IOC to ban Japanese imperial flag from 2020 Olympics”. Kyodo News. 12. 9. 2019. Arhivirano iz originala 17. 4. 2021. g. Pristupljeno 30. 7. 2021. 
  236. ^ „Russia accuses Tokyo of politicizing games”. BusinessMirror. 13. 8. 2019. Arhivirano iz originala 29. 2. 2020. g. 
  237. ^ Yamamoto, Arata; Talmazan, Yuliya (11. 2. 2021). „Tokyo Olympics chief resigns after sexist remarks”. NBC News. Arhivirano iz originala 24. 7. 2021. g. Pristupljeno 16. 5. 2021. 
  238. ^ „About 1,000 Olympics volunteers quit in wake of furor over president”. CNA. 25. 2. 2021. Arhivirano iz originala 16. 5. 2021. g. Pristupljeno 16. 5. 2021. 
  239. ^ 安藤健二 (25. 2. 2021). „橋本聖子氏が「浅田真央選手に安倍首相とのハグ強要」と報道されたシーン、政府の動画に残っていた” [The scene where Seiko Hashimoto was reported to have "forced Mao Asada to hug Prime Minister Abe" was left in the government video]. ハフポスト HuffPost (na jeziku: japanski). Arhivirano iz originala 13. 6. 2021. g. Pristupljeno 16. 5. 2021. 
  240. ^ McCurry, Justin (18. 2. 2021). „New Tokyo Olympics chief acknowledges 'great public concern' over Covid”. The Guardian. Arhivirano iz originala 1. 3. 2021. g. Pristupljeno 16. 5. 2021. 
  241. ^ Inoue, Makiko; Rich, Motoko; May, Tiffany (18. 3. 2021). „Tokyo Olympics Official Resigns After Calling Plus-Size Celebrity 'Olympig'”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 2021-12-28. g. Pristupljeno 16. 5. 2021. 
  242. ^ Kageyama, Yuri (17. 3. 2021). „Tokyo Olympics hit by another scandal over sexist comment”. Arhivirano iz originala 19. 3. 2021. g. Pristupljeno 16. 5. 2021. 
  243. ^ Tahara, Kazuhiro (22. 7. 2021). „Tokyo Olympics opening ceremony director dismissed after Holocaust joke criticism”. The Mainichi. Mainichi Newspapers Co, Ltd. Arhivirano iz originala 22. 7. 2021. g. Pristupljeno 22. 7. 2021. 
  244. ^ Yamaguchi, Mari (22. 7. 2021). „Olympic opening ceremony director fired for Holocaust joke”. APNews. Arhivirano iz originala 22. 7. 2021. g. Pristupljeno 22. 7. 2021. 
  245. ^ „SWC Condemns Anti-Semitic Remarks by Director of Opening Ceremony of Tokyo Olympics”. Simon Wiesenthal Center. 21. 7. 2021. Arhivirano iz originala 22. 7. 2021. g. Pristupljeno 22. 7. 2021. 
  246. ^ „Advisory Meeting Members”. olympics.com. The Tokyo Organising Committee of the Olympic and Paralympic Games. 16. 7. 2021. Arhivirano iz originala 22. 7. 2021. g. Pristupljeno 22. 7. 2021. 
  247. ^ „Olympics opening ceremony director sacked for Holocaust joke”. BBC News Asia. 22. 7. 2021. Arhivirano iz originala 22. 7. 2021. g. Pristupljeno 22. 7. 2021. 
  248. ^ Yamashita, Chie (16. 7. 2021). „Tokyo Olympics opening ceremony music leader under fire for past bullying”. The Mainichi. Mainichi Newspapers Co, Ltd. Arhivirano iz originala 16. 7. 2021. g. Pristupljeno 17. 7. 2021. 
  249. ^ Corky Siemaszko (18. 7. 2021). „Tokyo 2020 Olympics composer apologizes for bullying disabled classmates”. NBCNews.com. Arhivirano iz originala 4. 8. 2021. g. Pristupljeno 5. 8. 2021. 
  250. ^ Yoshizawa, Hidemasa; Saito, Yusuke (17. 7. 2021). „Olympic composer apologizes for historic actions”. The Asahi Shimbun. Arhivirano iz originala 17. 7. 2021. g. Pristupljeno 17. 7. 2021. 
  251. ^ „小山田氏の起用、変更なし 組織委「不適切な発言」〔五輪〕” [No change to the appointment of Mr. Oyamada by Organizing Committee despite "inappropriate remarks"]. Jiji Press (na jeziku: Japanese). 16. 7. 2021. Arhivirano iz originala 11. 1. 2022. g. Pristupljeno 17. 7. 2021. 
  252. ^ Rich, Motoko (19. 7. 2021). „The Olympics composer resigns after acknowledging that he had bullied classmates with disabilities.”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 2021-12-28. g. Pristupljeno 20. 7. 2021. 
  253. ^ Kobayashi, Chie; Law, Heather (20. 7. 2021). „Tokyo Olympics composer resigns over historical bullying remarks”. CNN. Arhivirano iz originala 23. 7. 2021. g. Pristupljeno 20. 7. 2021. 
  254. ^ Adelstein, Jake; Kai, Chihiro (23. 7. 2021). „A Notoriously Hateful Japanese Composer's Music Just Opened the Tokyo Olympics”. The Daily Beast. Arhivirano iz originala 28. 7. 2021. g. 
  255. ^ a b Chie Kobayashi, Selina Wang and Joshua Berlinger (3. 6. 2021). „About 10,000 Tokyo Olympic volunteers have quit with Games closing in”. CNN. Arhivirano iz originala 3. 6. 2021. g. Pristupljeno 3. 6. 2021. 
  256. ^ „10,000 volunteers have quit Tokyo Olympics and Paralympics, say organizers”. The Japan Times. 2. 6. 2021. Arhivirano iz originala 2. 6. 2021. g. Pristupljeno 3. 6. 2021. 
  257. ^ Bushnell, Henry (23. 7. 2021). „Protesters stage demonstration against Tokyo Olympics outside Opening Ceremony”. Yahoo Sports. Arhivirano iz originala 24. 7. 2021. g. 
  258. ^ Ganseforth, Sonja (2023-01-02). „Protesting legacies: Anti-Olympic movements in Japan before and after Tokyo 2020/1”. Contemporary Japan (na jeziku: engleski). 35 (1): 94—116. ISSN 1869-2729. doi:10.1080/18692729.2023.2171953. Arhivirano iz originala 13. 7. 2023. g. Pristupljeno 13. 7. 2023. 
  259. ^ Ross, MacIntosh (21. 7. 2021). „The WHO and the IOC are playing with lives at state-of-emergency Tokyo Olympics”. The Conversation (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 29. 4. 2022. g. Pristupljeno 2022-04-29. 
  260. ^ O'Shea, Paul; Maslow, Sebastian (2023-01-02). „The 2020/2021 Tokyo Olympics: Does Japan get the gold medal or the wooden spoon?”. Contemporary Japan (na jeziku: engleski). 35 (1): 16—34. ISSN 1869-2729. doi:10.1080/18692729.2023.2169819  . 
  261. ^ „"Oni nakosяčili s devčonkami" — belorusskaя legkoatletka Timanovskaя zaяvila, čto "očenь krutoe načalьstvo" postavilo ee na эstafetu na Olimpiade bez ee vedoma” ["They messed up with the girls" - Belarusian athlete Timanovskaya said that "very cool bosses" put her on the baton at the Olympics without her knowledge]. Telegraf.by (na jeziku: Belarusian). 30. 7. 2021. Arhivirano iz originala 1. 8. 2021. g. Pristupljeno 5. 8. 2021. 
  262. ^ „Belarusian sprinter who criticised coaches refuses to be sent home”. The Guardian. 1. 8. 2021. Arhivirano iz originala 1. 8. 2021. g. Pristupljeno 5. 8. 2021. 
  263. ^ Ptak, Alicja; Tétrault-Farber, Gabrielle (3. 8. 2021). „Belarusian sprinter reaches Poland after defying order home”. Reuters. Arhivirano iz originala 18. 8. 2021. g. Pristupljeno 5. 8. 2021. 
  264. ^ „Australian Olympians left vomit in room, caused chaos on flight home”. South China Morning Post. Reuters. 3. 8. 2021. Arhivirano iz originala 13. 8. 2021. g. Pristupljeno 13. 8. 2021. 
  265. ^ „Tokyo Olympics: Algerian judoka Fethi Nourine and coach suspended for 10 years”. BBC Sport. 14. 9. 2021. Arhivirano iz originala 13. 4. 2023. g. Pristupljeno 7. 1. 2024. 
  266. ^ „Algerian judoka sent home from Olympics after refusing to compete against Israeli”. The Guardian. 24. 7. 2021. Arhivirano iz originala 24. 7. 2021. g. Pristupljeno 7. 1. 2024. 
  267. ^ „Second judoka drops out of Tokyo Olympics before facing Israeli”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2021-07-26. Arhivirano iz originala 29. 7. 2021. g. 
  268. ^ Ramsay, George (2022-05-12). „She apologized for verbally abusing an Olympic judge, but questions over the conduct of China's 'Iron Lady' of diving remain”. CNN. Arhivirano iz originala 16. 5. 2023. g. Pristupljeno 2023-05-16. 
  269. ^ a b „Formal Hearing of Ethics Panel of the Federation Internationale de Natation (FINA) in Terms of Article C.24 of its Constitution” (PDF). Federation Internationale de Natation. Arhivirano (PDF) iz originala 7. 5. 2023. g. Pristupljeno 8. 6. 2023. 
  270. ^ „Simon Latimer letter to Brent Nowicki.docx - AnonFiles”. anonfiles.com. Arhivirano iz originala 12. 5. 2023. g. Pristupljeno 2023-05-16. 
  271. ^ Sutherland, James (2022-04-18). „Video Shows FINA VP Zhou Jihong Coaching Chinese Diver At Tokyo Olympic Games”. SwimSwam (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 8. 5. 2023. g. Pristupljeno 2023-05-16. 
  272. ^ „Olympic Games Tokyo 2020 watched by more than 3 billion people - Olympic News”. International Olympic Committee (na jeziku: engleski). 2021-12-20. Arhivirano iz originala 28. 12. 2021. g. Pristupljeno 2021-12-28. 
  273. ^ Vincent, James (26. 8. 2016). „Sony and Panasonic target 8K TVs for 2020 Olympics”. The Verge. Arhivirano iz originala 15. 9. 2017. g. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  274. ^ „Exclusive: Lost market share prompts Sony-Panasonic TV tech alliance”. Nikkei Asian Review. 26. 8. 2016. Arhivirano iz originala 29. 4. 2017. g. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  275. ^ Strauss, Will (21. 2. 2019). „Italy's Rai to start 8K broadcasts in time for 2020 Tokyo Olympics”. SVG Europe. Arhivirano iz originala 28. 8. 2019. g. Pristupljeno 8. 3. 2019. 
  276. ^ Priestley, Jenny (2. 8. 2021). „Tokyo 2020 Opening Ceremony 'first mainstream 8K rip on pirate sites'”. TVTechnology (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 25. 8. 2021. g. Pristupljeno 16. 8. 2021. 
  277. ^ Kurz, Phil (21. 7. 2021). „NHK To Broadcast 200 Hours Of Tokyo Olympics In 8K”. TVTechnology (na jeziku: engleski). Tokyo. Arhivirano iz originala 25. 7. 2021. g. Pristupljeno 16. 8. 2021. 
  278. ^ Auchard, Eric (2. 3. 2015). „Nokia, NTT DoCoMo prepare for 5G ahead of Tokyo Olympics launch”. Reuters. Arhivirano iz originala 21. 1. 2018. g. Pristupljeno 20. 1. 2018. 
  279. ^ Alleven, Monica (19. 1. 2018). „Nokia wins 5G business with Japan's NTT DoCoMo”. Fierce Wireless. Arhivirano iz originala 21. 1. 2018. g. Pristupljeno 20. 1. 2018. 
  280. ^ McCarthy, Michael (7. 6. 2011). „NBC wins rights to Olympics through 2020; promises more live coverage”. USA Today. Arhivirano iz originala 5. 2. 2013. g. Pristupljeno 7. 6. 2011. 
  281. ^ „Fewer Russians Could Be a Windfall for U.S. Olympic Business”. The New York Times. 7. 12. 2017. Arhivirano iz originala 5. 2. 2018. g. Pristupljeno 5. 2. 2018. 
  282. ^ Dixon, Ed (4. 8. 2020). „IOC may face fresh NBC broadcast negotiations for Tokyo 2020”. SportsPro Media. Arhivirano iz originala 18. 4. 2021. g. Pristupljeno 4. 8. 2020. 
  283. ^ Coster, Helen (14. 6. 2021). „NBCUniversal CEO says Tokyo Olympics could be most profitable ever for company”. Reuters. Arhivirano iz originala 24. 6. 2021. g. Pristupljeno 16. 6. 2021. 
  284. ^ Bassam, Tom (1. 2. 2018). „Russian state broadcasters commit to PyeongChang coverage”. SportsPro Media. Arhivirano iz originala 7. 2. 2018. g. Pristupljeno 6. 2. 2018. 
  285. ^ Gibson, Owen (2. 2. 2016). „Olympics coverage to remain on BBC after Discovery deal”. The Guardian. Arhivirano iz originala 12. 8. 2016. g. Pristupljeno 7. 6. 2016. 
  286. ^ Ourand, John (29. 6. 2015). „Discovery Lands European Olympic Rights Through '24”. Sports Business Journal. Arhivirano iz originala 2. 7. 2015. g. Pristupljeno 1. 7. 2015. 
  287. ^ Gibson, Owen (29. 6. 2015). „BBC dealt another blow after losing control of TV rights for Olympics”. The Guardian. Arhivirano iz originala 3. 7. 2015. g. Pristupljeno 30. 6. 2015. 
  288. ^ Bassam, Tom (4. 12. 2019). „Eurosport snaps up Tokyo 2020 pay-TV rights in France”. SportsPro Media. Arhivirano iz originala 9. 12. 2019. g. Pristupljeno 2. 1. 2020. 
  289. ^ „IOC awards 2018–2020 broadcast rights in Canada”. Olympic.org. IOC. 28. 10. 2014. Arhivirano iz originala 17. 10. 2016. g. Pristupljeno 29. 10. 2014. 
  290. ^ „CBC Joins with Bell, Rogers to Deliver 2018, 2020 Olympics”. SportscasterMagazine.ca. 28. 10. 2014. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 28. 10. 2014. 
  291. ^ Carp, Sam (16. 1. 2018). „TLN seals Olympic rights in Canada”. SportsPro Media. Arhivirano iz originala 25. 3. 2018. g. Pristupljeno 16. 1. 2018. 
  292. ^ Manning, James (24. 7. 2019). „One Year Until Tokyo 2020, Seven launches Olympic TV channel”. Mediaweek. Arhivirano iz originala 25. 7. 2019. g. Pristupljeno 6. 3. 2020. 
  293. ^ Ganguly, Sudipto; Davis, Toby (14. 3. 2019). „Olympics: Sony wins Tokyo 2020 broadcast rights in India, subcontinent”. Reuters. Mumbai. Arhivirano iz originala 4. 7. 2021. g. Pristupljeno 7. 4. 2021. 

Beleške

uredi
  1. ^ Letnje olimpijske igre 1916. su otkazane zbog Prvog svetskog rata, dok su 1940. i 1944. takođe otkazane zbog Drugog svetskog rata.
  2. ^ na osnovu prosečnog kursa USD/JPI 2021.[72]
  3. ^ Neutralni sportisti iz Rusije takmičili su se pod zastavom Ruskog olimpijskog komiteta.

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Летње_олимпијске_игре_2020.&oldid=28858230”