Независни учесници на Олимпијским играма
Као независни учесници (или индивидуални учесници) под олимпијском заставом учествовали су, у неколико наврата, спортисти из држава чији НОК у том тренутку није био оформљен или је био суспендован из одређених разлога. Први пут су учествовали 1992. у Барселони, а укупно су остварили три учешћа и освојили три медаље, једну сребрну и две бронзане.
| Независни учесници на олимпијским играма | ||||
 | ||||
| МОК код: IOP, IOA | ||||
| Медаље | Злато 1 |
Сребро 1 |
Бронза 3 |
Укупно 5 |
| Летње олимпијске игре | ||||
| 1992. • 2000. • 2012. • 2016. | ||||
| Зимске олимпијске игре | ||||
| 2014. | ||||
IOA
Барселона 1992. уреди
На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари (под МОК-овим кодом IOP) учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције СР Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Учествовало је 58 такмичара и освојене су три медаље, све у стрељаштву. Слична ситуација је била на Параолимпијским играма исте године, када су учествовали као независни такмичари параолимпијци из истих земаља.
Сиднеј 2000. уреди
Као индивидуални такмичари (IOA) на Летњим олимпијским играма 2000. у Сиднеју је учествовало четири спортиста из Источног Тимора, јер је та држава у том периоду била у процесу стицања независности и није имала формиран НОК. Такође су два индивидуална такмичара из Источног Тимора учествовала на параолимпијским играма.
Лондон 2012. уреди
Након распуштања Холандских Антила 2010. године, расформиран је и Олимпијски комитет Холандских Антила. Троје спортиста који су већ остварили пласман на Летње олимпијске игре 2012. у Лондону (а нису, као неки, узели држављанство Холандије) су добили право учешћа као независни такмичари (IOA). Под олимпијском заставом се такмичи и један спортиста из Јужног Судана, који, од стицања независности годину дана раније, нема оформљен национални олимпијски комитет.
Освајачи медаља уреди
| Медаља | Такмичар(и) | ЛОИ | Спорт | Дисциплина |
|---|---|---|---|---|
 Сребро |
Јасна Шекарић | 1992. Барселона | Стрељаштво | 10 m ваздушни пиштољ, жене |
 Бронза |
Аранка Биндер | 1992. Барселона | Стрељаштво | 10 m ваздушна пушка, жене |
| Бронза |
Стеван Плетикосић | 1992. Барселона | Стрељаштво | 50 m МК пушка лежећи став, мушкарци |
 Злато |
Фехаид Алдехани | 2016. Рио де Жанеиро | Стрељаштво | Дупли трап, мушкарци |
| Бронза |
Абдулах Алрашиди | 2016. Рио де Жанеиро | Стрељаштво | Скит, мушкарци |
По играма уреди
| ЛОИ | Број такмичара | Злато | Сребро | Бронза | Укупно | Ранг |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1992. Барселона | 58 | 0 | 1 | 2 | 3 | 44 |
| 2000. Сиднеј | 4 | 0 | 0 | 0 | 0 | - |
| 2012. Лондон | 4 | 0 | 0 | 0 | 0 | - |
| 2016. Рио де Жанеиро | 9 | 0 | 0 | 0 | 0 | ? |
| Укупно | 75 | 1 | 1 | 3 | 5 | ? |
Остала такмичари под олимпијском заставом уреди
Под сличном ситуацијом су били такмичари из држава бившег Совјетског Савеза, које до зимским и летњих олимпијских игара 1992. године нису имале формиран НОК, па су се заједно такмичили као Уједињени тим под олимпијском заставом, а на церемонији доделе медаља је, након додељене златне медаље, свирала олимпијска химна.
Услед мигрантске кризе и повећаног броја избеглица широм света, МОК је одлучио да формира Олимпијски избеглички тим за Летње олимпијске игре у Рио де Жанеиру. Тим путем је пружена шанса спортистима пореклом из Африке и Блиског истока који у том тренутку нису имали дом и национални тим, да се такмиче под олимпијском заставом и буду део олимпијског покрета.[1]
МОК је 2017. године суспендовао Олимпијски комитет Русије због систематски организоване манипулације антидопинг системом, а „чисти” руски спортисти су могли да учествују на Зимским олимпијским играма 2018. у Пјонгчангу под олимпијском заставом унутар формираног тима под називом Олимпијски спортисти из Русије.[2]
Референце уреди
- ^ „Формиран избеглички олимпијски тим”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 1. јул 2019.
- ^ „IOC suspends Russian NOC and creates a path for clean individual athletes to compete in PyeongChang 2018 under the Olympic Flag”. Међународни олимпијски комитет. Приступљено 1. јул 2019.