Отворите главни мени
Дисциплине у триатлону

Триатлон је мултиспортска дисциплина које у себи садржи три различите дисциплине: пливање, бициклизам и трчање.[1] Такмичар мора током трке прећи унапред задане деонице пливајући, возећи бицикл, односно трчећи према унапред заданом распореду. Назив је грчког порекла од τρεῖς или treis (три) и ἆθλος или athlos (такмичење).[2] Иако постоји више варијација спорта, најчешћи облик обухвата пливање, вожњу бицикла и трчање на различитим удаљеностима. Триатлонци се такмиче за најбржи укупни завршетак курса, укључујући временски прелаз између три трке.[1]

Постоји прелазна област у којој спортисти мењају опрему неопходну на различитим сегментима трке. Ту долази до прелаза са пливања на вожњу бицикла, и са вожње бицикла на трчање. Ова подручја се користе за складиштење бициклова, одеће и било које друге додатне опреме потребне за следећу фазу трке. Прелазак са пливања на вожњу бицикла се назива Т1, а између вожње бицикла и трчања се назива Т2. Укупно време такмичења за трку укључује време проведено у Т1 и Т2.[3] Подручја транзиције варирају у зависности од очекиваног броја учесника. Поред тога, ове области обезбеђују социјални штаб пре трке.[4]

Природа спорта има фокус на упорној и често периодизованој обуци у свакој од три дисциплине, као и на комбинацији тренинга и стицања опште кондиције.[5]

Историја триатлонаУреди

Неки извори спомињу да се прва триатлонска такмичења бележе око 1920. године у Француској, под називима 'Les trois sports', 'La Course des Débrouillards' и 'La course des Touche à Tout'. Данас се ове трке одржавају сваке године близу места Joinville le Pont, у Meulanu и у Поасију. 1920. Часопис 'L´Auto' је 1920. године писао о трци која се састојала од 3 км трчања, 12 км вожње бициклом и пливања преко канала Марне.

После тих година триатлон није био организован, односно нема података о такмичењима, све до такмичења 'Mission Bay Triathlon' одржаног 25. септембра 1974. године. Тај датум се данас узима као почетак модерног триатлона.

Први модерни дужински триатлон је Ironman triatlon, одржан на Хавајима 18. фебруара 1978. године.

Међународна триатлонска организација ИТУ је основана 1989. године.

Од свога почетка, триатлон има значајан пораст такмичара па је данас сваке године у календару велики број такмичења који укључује бројне триатлонце, како мушкарце тако и жене, као и особе са посебним потребама (Пара триатлон).

Олимпијски триатлонУреди

Триатлон је у програму Олимпијских игара од 2000. године, и од тада је стандарни олимпијски спорт. Деонице триатлона прописане на Играма су: 1500 метара пливање, 40 километара вожње бициклом, 10 километара трчање. Зато се и наведене дужине стаза у триатлону још називају и 'олимпијски триатлон'.

Остала такмичења у триатлонуУреди

Осим олимпијског триатлона често се одржавају такмичења и на другим деоницама, зависно о категоријама такмичара, конфигурацији терена, нивоу припремљености такмичара, дистанцама итд. Деонице на такмичењима зависе од врсте такмичења, узраста учесника, физичке припремљености и годишњег доба. Подела по: узрасту би била: младе наде, наде, јуниори, елит и групери (age groups - спортисти рекреативци и ветерани) физичкој припремњености: 200 м пливања, до 2500м бицикла, 800-1000 м трчања, мини-рекреативни триатлон, 400м-5км-2,4км супер спринт триатлон, 750м-20км-5км спринт триатлон. Годишњем добу: Акватлон (трчање, пливање, трчање), Дуатлон (трчање, бцикл, трчање), зимски триатлон...

Познато такмичење је Ironman triatlon на Хавајима, који је стандардан у дужинама деоница: 3,86 км пливања, 180,2 км вожње бициклом i 42,195 км трчања (дужина маратонске трке у атлетици). Ово се такмичење неслужбено сматра и светским првенством на тој дистанци и најцењеније је после Олимпијских игара у овом спорту.

Често се такмичења одвијају и на 'полу триатлонским дистанцама', где су деонице упола краће него на олимпијском и Ironman triatlonu, и постају све популарнија: Спринт дистанца (пола Олимпијског триалона) и Халф Ајронмен дистанца.

Опрема у триатлонуУреди

У триатлону се користи углавном класична опрема за три саставна спорта, дакле костим за пливање, спортски бицикл те стандардна опрема за трчање. Ипак, током година развоја овог спорта, правила су се мењала и уносила су се многобројна прилагођавања у стандардној опреми, од којих је најизразитија она на триатлонском бициклу, који има специфичан облик управљача који омогућава одмор руку и рамена током вожње бицикла. Прилагођена је и обућа (српинтерице односно бициклистичке ципеле) која омогућава брзо преобување приликом замене дисциплина. Прилагођени су и дресови и пливачки костими који омогућавају брзо пресвлачење. Тако да сада постоји: Триатлонски дрес који је за сва три сегмента. Опрема и правила за опрему се разликује за ITU такмичења и Ironman.

Триатлонска тактикаУреди

Због специфичности такмичења такмичари у триатлону користе прилагођене стилове пливања, вожње бицикла и трчања да би оптимално користили енергију у овом захтевном спорту. Тако рецимо пливачи у триатлону више се ослањају на снагу руку и рамена него на снагу ногу у односу на стандардно пливање, јер покушавају ноге што је могуће више одморити за бицикл. Постоје и бројне друге специфичности које триатлон ипак доста разликују од стандарног пливања, бициклизма и трчања.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Garrett, William E.; Kirkendall, Donald T. (2000). Exercise and sport science. Lippincott Williams & Wilkins. стр. 919. ISBN 978-0-683-03421-9. 
  2. ^ Matlow, Jeff (зима 2011). „Tiredathlon”. USA Triathlon Life. стр. 101. 
  3. ^ Mora, John (2009). Triathlon 101 (2 изд.). Human Kinetics. стр. 149. ISBN 978-0-7360-7944-0. 
  4. ^ Schneider, Terri (2008). Triathlon Revolution: Training, Technique, and Inspiration. The Mountaineers Books. стр. 138. ISBN 978-1-59485-096-7. 
  5. ^ Holland, Tom (2005). „Chapter 9: Triathlon Training”. The 12-Week Triathlete: Train for a Triathlon in Just Three Months. Fair Winds. стр. 123—129. ISBN 978-1-59233-126-0. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди