Letnjikovac Obrenovića na Plavincu kod Smedereva

Letnjikovac Obrenovića na Plavincu kod Smedereva
Letnjikovac Obrenovića na Plavincu kod Smedereva
	Letnjikovac Obrenovića
Opšte informacije
Mesto	Smederevo
Opština	Smederevo
Država	Srbija
Vrsta spomenika	spomenik kulture
Vreme nastanka	1865.
Tip kulturnog dobra	zaštićen spomenik kulture
Nadležna ustanova za zaštitu	Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo
	spomenicikulture.org.rs/sr/kulturna-dobra/letnjikovac-obrenovi-a-na-plavincu-kod-smedereva

44° 39′ 13″ N 20° 53′ 30″ E / 44.65361° S; 20.89167° I

Letnjikovac Obrenovića na Plavincu kod Smedereva je pripadao dinastiji Obrenović kao letnji dvor, koji je u istoriji dugoj blizu dva veka pretrpeo značajne promene. Danas je Letnjikovac Obrenovića jedan od reprezentativnih objekata Vlade Republike Srbije, predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.^[1]

Istorijat uredi

Pogled na vinograd i vilu

Knez Miloš je kupio 1827-1829. godine od turskog spahije vinograd sa voćnjakom, livadom i kućom „sa tri ložišta za parno kupatilo”, da bi na imanju uskoro podigao podrum sa konakom i time trajno vezao dinastiju Obrenović za ovaj prostor. Knez Mihailo je 1865. godine ovde izgradio skroman jednospratni letnjikovac, takozvani „Salon” kojim započinje uspostavljanje vladarske letnje rezidencije u Smederevu. Kraljica Natalija je sa arhitektom Jovanom Ilkićem 1897. godine unela značajne izmene sa idejom formiranja letnjeg dvora za mladog kralja Aleksandra. Tada su letnjikovcu dograđena dva bočna rizalita, a dekorativni elementi izvedeni su po ugledu na švajcarske vile. Romantičarski izgled letnjikovca iz ovog perioda sačuvan je samo na starim razglednicama i fotografijama.

Letnjikovac danas uredi

Nakon Drugog svetskog rata „Kraljev vinograd u Smederevu” postao je državna imovina, a letnjikovac pretvoren u vilu zatvorenog tipa „Zlatni breg”, tako da je skromni letnji dvor dinastije Obrenović pretvoren u luksuzno opremljenu reprezentativnu vilu za potrebe protokola. Povodom održavanja Prve konferencije nesvrstanih zemalja u Beogradu izvršena je radikalna rekonstrukcija vile u periodu 1957–1961. godine prema projektu arhitekte Bogdana Bogdanovića. Tada je njen izgled potpuno izmenjen dobivši odlike klasicističkog zdanja. Salon je dobio mermerni pod i kamin od belog mermera, a opremanje enterijera umetničkim predmetima i nameštajem iz raznih epoha obavili su slikari Peđa Milosavljević i Miodrag B. Protić. Ispred vile postavljena je fontana sa bronzanom skulpturom Lede s labudom, rad slikarke Olje Ivanjicki.