Let iznad kukavičjeg gnezda (film)

"Let iznad kukavičjeg gnezda" (eng. One Flew Over the Cuckoo's Nest) je američki film iz 1975. u režiji Miloša Formana.[1]

Let iznad kukavičjeg gnezda
One Flew Over the Cuckoo's Nest poster.jpg
Poster za film
Izvorni naslovIMDB 4hvof5.svg 8.8/10 (93,759 glasova)
top 250: #12
Žanrdrama
RežijaMiloš Forman
ScenarioKen Kizi
ProducentMajkl Daglas
Glavne ulogeDžek Nikolson
Luiza Flečer
Bred Dorif
Vilijam Redfild
Vil Sampson
Skatman Kraders
MuzikaDžek Niče
MontažaŠeldon Kan
Lindsi Klingman
Izdavačka kućaUnited Artists
Godina1975.
Trajanje133 minuta
ZemljaSAD
Jezikengleski
IMDb veza

Film je adaptacija istoimenog romana Kena Kizija. Uz filmove "Dogodilo se jedne noći" iz 1934 i "Kad jaganjci utihnu" (1991), ovo je jedini film koji je dobio Oskare u svih pet glavnih kategorija.

RadnjaUredi

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

U romanu, poglavica Bromden, američki Indijanac, za koga svi veruju da je gluvonem, priča priču o psihijatrijskoj ustanovi koju vodi svemoćna glavna sestra Rečed. U ovaj zastrašujući sivi svet stiže Randl Patrik Mekmarfi (Džek Nikolson), sitni prevarant slobodnog duha.

Njegova neobuzdana priroda ubrzo uništava svakodnevnu rutinu bolnice u kojoj su bolesnici na jednoj, a bezdušna i hladna glavna sestra na drugoj strani.

Ubrzo po objavljivanju, romana je postao jedno od najpopularnijih modernih književnih ostvarenja na svetu, a po njemu je ovaj igrani film i snimljen. U režiji Miloša Formana, sa Džekom Nikolsonom u glavnoj ulozi, 1975. godine je dobio Oskare u svih pet glavnih kategorija.

AnalizeUredi

Roman „Let iznad kukavičjeg gnezda“ je prvi put prikazan 1962. godine, kada je Kenu Kiziju bilo 27 godina. Ubrzo je priča o buntovnom Mekmarfiju, koji postaje štićenik mentalne bolnice i buni se protiv represivnog i bezosećajnog osoblja, postala film.

Ludnica, koja predstavlja metaforu modernog društva, i priča koja postavlja nezgodna i provokativna pitanja o normalnosti i nenormalnosti, stiče kultni status među svima onima koji su osećali otpor i bunt, žeđ za promenom i oslobađanjem od „stega lažnog morala“.[2]

U filmu se analizira da li su ludaci mentalno poremećene osobe ili individue koje bolešću reaguju na nenormalno i bolesno društvo. Film takođe ispituje da li su pravi ludaci u ludnicama ili van njih, kao i da li je opšteprihvaćena „normalnost“ u stvari najopasnija bolest. Ove teme su i danas aktuelne, možda i više nego u vreme kada je film snimljen.

UlogeUredi

Glumac Uloga
Džek Nikolson Randl Patrik Mekmarfi
Luiza Flečer Sestra Mildred Rečid
Vilijam Redfild Dejl Harding
Din R. Bruks dr Džon Spajvi
Skatman Kraders Terkl
Deni Devito Martini
Vilijam Djuel Džim Sifelt
Bred Dorif Bili Bebit
Kristofer Lojd Taber
Vil Sampson Poglavica Bromden
Vinsent Skijaveli Frederikson
Nejtan Džordž Stražar Vašington
Muako Kambuka Stražar Voren
Josip Elik Bančini
Lan Fendors Sestra Icu
Ken Keni Bins Garfild
Alonzo Braun Miler
Majkl Beriman Elis
Piter Broko Pukovnik Materson
Sidni Lasik Čarli Čezik

ZanimljivostiUredi

  • Lokacija snimanja filma je Oregon, odnosno jedna od bolnica koja se nalazila u malom gradiću Salemu.
  • Ken Kizi po čijem romanu je snimljen film nikada nije pogledao isti zbog nesuglasica oko podele zarade filma. Izjavio je da mu je drago što je film snimljen ali da ga neće pogledati.
  • Luis flečer je dolazila na deset audicija, tokom šest meseci, ali režiser bi joj svaki put govorio da ne pristupa ulozi pravilno, ali ju je i uporno zvao da se vraća na audiciju. Na kraju ona je ipak dobila ulogu glavne negativke.
  • Mel Lambert koji je igrao lučkog službenika, bio je ustvari lokalni biznismen a ne profesionalni glumac. Imao je jako dobre odnose s Indijancima koji su živeli u tom kraju i upravo je on bio taj koji je pšredložio Vila Samsona za ulogu poglavice Bromdena.
  • Vil Samson koji je glumio poglavicu Bromdena, bio je ustvari rendžer u obližnjem parku u čijoj se blizini film snimao. Izabran je za ulogu zato što je bio jedini Indijanac koji je bio toliko krupan.
  • Ovu priču Kin Kizi je zasnovao na svom ličnom iskustvu i na pričama koje je čuo i doživeo dok je radio u bolnici za ratne veterane u Pal Altu.
  • Scene ribarenja snimljene su u zalivu Depoe u Oregonu, najmanjoj luci na svetu.
  • Tokom snimanja član ekipe koji je prenosio kablove ostavio je prozor na drugom spratu otvorenim tako da je stvarni pacijent počeo izlaziti kroz prozor, pao na zemlju i povredio se. Sledećeg dana lokalne novine izvestile su o nezgodi u članku s naslovom "Pad iz kukavičjeg gnezda".[3]

ReferenceUredi

  1. ^ 1001 film koji moraš da vidišpre negošto umreš. Beograd. 2008. str. 590. 
  2. ^ „Let iznad kukavičjeg gnezda”. Moj Tv. Pristupljeno 24. 1. 2020. 
  3. ^ „Let iznad kukavičjeg gnezda-masterpis koji je osvojio pet Oskara”. Sinemanija. Pristupljeno 24. 1. 2020. 

Spoljašnje vezeUredi